Da je BiH zemlja čuda u kojoj je sve moguće, znamo odavno, a odskora smo saznali da su sudije Ustavnog suda položile i ispit za alhemičare.
Prihvatanjem apelacije braće Alijagića u sporu protiv RS, Ustavni sud je potvrdio da je njihova zanatska radnja u Trebinju 1993. na lageru umjesto običnih imala više od četiri tone skupocjenih srebrnih elektroda.
Pošto je običaj da se odluke Ustavnog suda ne komentarišu, već sprovode, morali bi skloniti mozak u stranu i ćutke prihvatiti tezu da je ta radnja, kako su naveli sami tužioci, godišnje varila 617.000 kondenzatora za frižidere "Oboda".
Da bi obavili taj posao, njihova dva varioca srebrnih elektroda morala su raditi bez odmora svih 365 dana u godini, dnevno vareći 1.690 komada, odnosno za jedan čas 70 komada ili svakog 51. sekunda jedan komad?!
Ostale sporne odluke Ustavnog suda možda nisu tako zanimljive, ali prijete da izazovu dalekosežnije pogubne posljedice. Prihvatanjem apelacija protiv banjalučke firme "Krajina Borac" sudije de facto ruše koncept privatizacije u BiH po entitetski-teritorijalnom principu. Presedan je da su time zgazili i odluku visokog predstavnika (ako izuzmemo polovično usvajanje bezazlenih apelacija Dragana Kalinića i Milorada Bilbije koje je OHR prihvatio).
Sada se, pak, OHR našao pred daleko većim ispitom. Ustezaće se da poništi odluku Ustavnog suda, jer kako će, zaboga, ošamariti državnu instituciju koju pažljivo njeguje. Da je to parlament RS, lako bi se oni obračunali, a ovako imaju krupan problem, jer bi Incko, slijedom onoga što zamjera Banjaluci, mogao biti optužen za "blokadu i urušavanje državnih institucija".
Eto kakve noćne more čak i nedodirljivom OHR-u prave nadnaravne sudije koje imaju pretenziju da vraćaju točak istorije, a u slobodno vrijeme se zabavljaju alhemijskim pokusima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.