BIJELJINA - Politički analitičar iz Čikaga Srđa Trifković upozorava da sa suđenjem bivšem komandantu Glavnog štaba Vojske Republike Srpske generalu Ratku Mladiću predstoji do sada neviđen pritisak da se elementi državnosti Srpske svedu na najmanju mjeru, sa konačnim ciljem njene likvidacije, ali da Srbi na svojoj strani imaju pravo, pravdu i istorijsku istinu, te da u toj borbi nemaju čega da se plaše.
On naglašava da su nepristajanje na dalje ustupke i odlučno odolijevanje novim pritiscima jedini recept opstanka Srpske.
U odlučnosti da sačuvaju Srpsku, suprostavljanju srebreničkom mitu i hipoteci kolektivne krivice, kaže Trifković, Srbi imaju na svojoj strani pravo, pravdu i istorijsku istinu.
"Od trenutka potpisivanja Dejtonskog sporazuma Republika Srpska je izložena pritiscima sa Zapada. Sa suđenjem Mladiću predstoji do sada neviđen pritisak da se taj posao privede kraju kroz poricanje legitimnosti njenog postojanja na osnovu tvrdnji o genocidnosti", objasnio je Trifković.
On smatra da Zapadu, ipak, nedostaju materijalni i politički resursi da taj projekat odradi do kraja i da se u Butmiru pretprošle godine vidjelo da su počele prijetnje "praznom puškom".
Trifković je ocijenio da hapšenje Mladića neće doprinijeti boljitku srpskog naroda bilo na istočnoj ili na zapadnoj strani Drine, istakavši da "programirani nazovi-analitičari i komentatori zapadne medijske mašine" već ponavaljaju da sad postoji još jedan dokaz da sa Srbima samo funkcionišu pritisci, prijetnje i iznuđivanja.
"Kao prvo, na Zapadu se već poteže pitanje zašto srpska policija nije mnogo ranije ušla Mladiću u trag ako se zaista krio kod rođaka, jer je trebalo da ti ljudi budu pod prismotrom. Dakle, ili je Srbija bila nevoljna da ga uhvati ili ima nesposobne organe bezbednosti. Kao drugo, biće izvađen i poluzaboravljeni Hadžić - poput nekog džokera iz rukava - kao dodatni adut zašto ta već mitska 'Evropa' za Srbiju ostaje i dalje samo nedostižna šargarepa na kraju štapa", rekao je Trifković.
Evropska unija
Srbija je izgleda jedini pacov koji želi da se ukrca na brod koji tone, umesto da sa tog broda beži glavom bez obzira, rekao Trifković
Ocijenivši da je bilo neprijatno gledati "teatralni nastup" predsjednika Srbije Borisa Tadića nakon hapšenja generala Mladića, Trifković je ocijenio da ni Srbija, ni vlada Srbije, a ni Tadić lično neće "izvući nikakve poene iz ove turobne rabote".
"Odgovorno tvrdim da pristupanja Srbije u EU neće biti još dugi niz godina. To, naravno, i nije tako loše, imajući u vidu hroničnu finansijsku i institucionalnu krizu u kojoj se EU nalazi već godinama. Kao što je britanski analitičar Džon Lohland primetio, Srbija je izgleda jedini pacov koji želi da se ukrca na brod koji tone, umesto da sa tog broda beži glavom bez obzira", naglasio je politički analitičar iz Čikaga.
Govoreći o predstojećem suđenju generalu Mladiću, Trifković je istakao da nema sumnje da će to biti suđenje srpskom narodu u cjelini, budući da je od početka Haški tribunal imao samo jednu svrhu - da kvazi-pravnim sredstvima, retroaktivno ovjeri političku presudu zapadnih centara moći da su Srbi glavni krivci za sva zbivanja na Balkanu.
"Predstoji nam ponavljanje istih floskula, istih crno-belih karikatura bosanskog rata, u kojima će jedna strana biti predstavljena kao žrtva, a druga kao agresor i genocidni istrebljivač nedužnih civila... Osim toga, strategija haškog tužilaštva biće da Mladića i Karadžića privoli da optužuju jedan drugog. To je onaj klasični model teorije igara sa negativnim ishodom za obojicu. Nadam se da će njihovi odbrambeni timovi imati dovoljno trezvenosti, a i oni lično, da tu zamku izbegnu", rekao je Trifković.
Ocijenivši da je savršeno legitimno što general Mladić kaže da ne priznaje haški sud, Trifković je naglasio da je Međunarodni krivični sud za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji ilegalna tvorevina, stvorena s ciljem pružanja pokrića bezakonoj balkanskoj politici koju još od ranih 1990-tih vode zapadne sile predvođene SAD.
"Ilegalnost tog suda datira od samog njegovog nastanka, pukom rezolucijom 827 Saveta bezbednosti UN od 25. maja 1993. godine, a ne odlukom Generalne skupštine koja bi ga učinila zakonitim. Politička svrha jasna je i iz dosadašnje prakse te institucije: od orvelovske, na barem milion Srba primenjive formule 'zajedničkog zločinačkog poduhvata', preko etničke disproporcije u optužnicama, do skaradnih presuda Haradinaju, Oriću, Deliću...", rekao je Trifković.
Genocid
Po haškoj definiciji, tokom proteklih pola vijeka SAD su vršile genocid u Vijetnamu, Francuska u Alžiru, Izrael u Gazi, Turska na sjevernom Kipru
Govoreći o optužbama za genocid u Srebrenici protiv generala Mladića, Trifković je rekao da je termin genocid u Haškom tribunalu proširen do takvog stepena da je maltene neminovno da se on po standardima tog suda dogodi u bilo kojem ratu, od Gaze i Faludže do Kandahara.
"Po haškoj definiciji, tokom proteklih pola veka SAD su vršile genocid u Vijetnamu, Francuska u Alžiru, Izrael u Gazi, Turska na severnom Kipru… da ne govorimo o sudbini Srba u Sarajevu i na Kosovu i Metohiji. Po tom merilu, Hrvatska je daleko najveći krivac u bivšoj Jugoslaviji - ne samo za ubistvo pola miliona Srba u NDH 1941-45 (procena 'Centra Jad Vašem' i Simona Vizentala), nego i za 'Medak', 'Bljesak' i 'Oluju'", rekao je Trifković.
On je istakao da je u haškim presudama genocid trivijalizovan i lišen dostojanstva, te da tako redefinisan postaje uvijek spremna propagandna batina kojom može da maše svaka navodno ugrožena grupa željna medijske pažnje i strane vojne intervencije.
"Pritom pobornici mita o genocidu svesno ignorišu činjenicu da se u Srebrnici vodio rat i da su svi vojno sposobni muškarci u enklavi mobilisani u 28. diviziju Armije BiH, koja je bazu svojih operacija imala usred tzv. zone bezbednosti UN. Umesto da bude demilitarizovana, ta je zona bila prepuna oružja i korišćena kao odskočna daska za napade u kojima je pobijeno više hiljada srpskih civila tokom tri godine koje su prethodile julu 1995", rekao je on.
On je napomenuo da sve to kontrolori zapadne javnosti već više od 15 godina prikrivaju, te dodao da su posebno osjetljivi na svaki pokušaj analize političke pozadine srebrničkog slučaja.
"Ta je osetljivost u istoj ravni sa zabranom objavljivanja rezultata istrage o pozadini eksplozije na Markalama februara 1994. Bez razumevanja političke pozadine, međutim, iznenadni kolaps muslimanskih snaga u Srebrnici - do zuba naoružanih i brojnijih od VRS - nije objašnjiv. Događaji koji su usledili ukazuju na igru sa predumišljajem: da se žrtvuje figura da bi se dobila partija", rekao je Trifković.
Ignorisana u analima Haga i radionicama, kako je naveo Trifković, srebrničkog mita, nepobitna je činjenica da je političko vođstvo u Sarajevu dugo pripremalo žrtvovanje enklave i ljudstva u njoj, kako bi se iznudila zapadna intervencija.
"Godinama su nam znana kazivanja Ibrana Mustafića i drugih svedoka zbivanja da je Alija Izetbegović pred pad Srebrenice saradnicima poverio da je cena zapadne intervencije - po proceni predsednika Bila Klintona lično - bila 5.000 mrtvih Muslimana. Imajući u vidu činjenicu da je Izetbegović još 1991. izrazio spremnost da žrtvuje mir za nezavisnost, ne treba sumnjati da mu je Klintonova cena bila ne samo prihvatljiva nego i primamljiva", rekao je on.
Trifković je istakao da se razmjere haškog apsurda vide u presudama tribunala Radislavu Krstiću 2001. i Vidoju Blagojeviću 2005. godine.
"Po tim presudama, genocid je 'dokazan' premda nije bilo predumišljaja niti likvidacije civila, lokalitet ne obuhvata ni tri cela procenta teritorije BiH, a famoznih 8.000 žrtava - ionako višestruko preuveličana cifra - predstavlja 0,4 odsto muslimanske populacije BiH od dva miliona. Kamo 'sreće'da je i nad Srbima u NDH izvršen 'genocid' sa manje od pola procenta žrtava", kaže Trrifković.
On je poručio da mitovi, ipak, nisu neprikosnoveni i podsjetio da je jednu deceniju poslije Dejtona broj žrtava rata napokon "srubljen sa proizvoljne cifre" od 200-250 hiljada - koja je godinama rutinski navođena u zapadnom svijetu kao činjenica - na stotinu hiljada poginulih na sve tri strane.
"U slučaju Srebrenice, jedan sveobuhvatan, verodostojan i na činjenicama utemeljen rezime događaja, koji bi bio istorijski kontekstualizovan i pravno precizan, još ne postoji. On je preko potreban. Da je Srbija ozbiljna država, odavno bi angažovala sredstva i kadrove za obavljanje tog zadatka", ocijenio je Trifković.
Komentarišući samo hapšenje generala Mladića, Trifković je istakao da sve ovo šta je do sada po tom pitanju saopšteno može, ali i ne mora da bude istina, baš kao što su se okolnosti hvatanja i ubistva Bin Ladena u više navrata pokazala kontradiktornim u saopštenjima Bijele Kuće, Stejt Departmenta i Pentagona.
"Biva nam servirano samo ono što nadležni organi žele, oni u Briselu i Vašingtonu pre svega, a onda i njihova lokalna ekspozitura u Beogradu. Da li su to zaista prave okolnosti ili ne znaćemo tek mnogo godina od danas, a možda i nikada", ističe Trifković.
On je rekao da je iz svega što se sada zna proizilazi da su i Mladić i bivši predsjednik Republike S rpske Radovan Karadžić dobrim dijelom bili prepušteni sami sebi.
"Bez obzira na pitanje da li je njihovo hapšenje dobra ili loša stvar, u oba slučaja okolnosti pod kojima su se skrivali samo odražavaju srpsku neozbiljnost. U ekvivalentnoj poziciji i na istom nivou odgovornosti neki drugi narodi ne bi dozvolili da njihovi lideri tog ranga budu prepušteni sami sebi", istakao je Trifković.
Komentarišući "likovanje" bošnjačkih političara na hapšenje generala Mladića, Trifković je rekao da oni samo rade svoj posao, pritom ne dopuštajući pukim činjenicama da stanu na put njihovoj kreativnosti.
"Naravno, između činjenice da je po padu Srebrnice ubijeno više stotina zarobljenih pripadnika takozvane Armije BiH i tvrdnje da je 8.000 njih ubijeno u činu 'genocida' zjapi duboki jaz. On ostaje nepremošćen, uprkos svim rezolucijama i tribunalima ovoga sveta", zaključio je Trifković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.