BEOGRAD - Evropski i njemački zvaničnici slažu se u izjavama da nema novih uslova za otvaranje poglavlja u pregovorima o pridruživanju Srbije Evropskoj uniji, ali čini se da su razlike, ako i postoje, u tumačenju okvirnih uslova i šta bi oni sve mogli da podrazumijevaju uočljivije u izjavama zvaničnika u Beogradu, nego kad je riječ o evropskim.
Na pitanje, da li se pred Srbiju "u vidu pokretnih meta" stalno postavljaju novi zahtejvi u procesu pridruživanja, što je prethodnih dana u više navrata pomenuo šef srpske diplomatije Ivica Dačić, evropski zvaničnici odgovaraju negativno, pozivajući se na kriterijume iz Kopenhagena, uz napomenu da su uslovi jasni i poznati.
Ministarka za evrointegracije Jadranka Joksimović u svojim je izjavama bliža tim evropski stavovima, nego "skepticizmu" ministra Dačića.
S obzirom, međutim, da u pregovorima i odlukama o pridruživanju Srbije učestvuje 28 članica EU i da je sam proces pristupanja dugotrajan, tumačenje šta podrazumijeva ispunjavanje nekih od kriterijuma se očigledno mijenjaju u različitim fazama procesa.
Na pitanje da li osim javno izrečenog stava EU, a to je puna upotreba Briselskog sporazuma, za otvaranje prvih poglavlja u pregovorima sa EU postoje i dodatni uslovi članica, prije svega Njemačke, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Maja Bobić kaže da "naravno da EU jeste pokretna meta i da neće stajati zamrznuta čekajući da je sustignu oni kojima je to potrebno i koji su daleko iza."
"Naravno da ima i globalnih promena koje ne idu na ruku zemljama kandidatima. Činjenica je i da su zemlje članice dobile veći značaj u procesu pregovora i moramo da racunamo na pregovore sa svih 28 zemalja članica. Pojedine mogu da pokusaju da postave posebne uslove u okvirima dobro poznatih politickih i drugih kriterijuma. I to je najčešsće ranije postavljanje uslova koji će svejedno doci na dnevni red i uz saglasnost svih članica", rekla je ona Tanjugu.
Prema njenim riječima, Briselski sporazum i normalizacija odnosa sa Prištinom, dakle ono što sledi i nakon briselskog sporazuma, je jedno od pitanja kod kojih postoji dosta nepoznanica za sve strane koje su u procesu.
"Postoje i razlicita tumačenja šta je zapravo normalizacija. Čak i među zemljama clanicama EU. Poglavlje 35 je novina i za EU. Međutim to ne znaci da neko namerno i iz pakosti ometa Srbiju vec je rezultat specifičnosti pitanja. Takođe licno smatram da bi malo političke hrabrosti EU i odluka o otvaranju pregovarackih poglavlja mnogo vise doprinela brzem resavanju i ovog i svih drugih pitanja iz 35 jednako vaznih poglavlja," rekla je ona.
Uticaj pojedinih zemalja na proces pregovora posebno je izražen u slučaju Njemačke, čiji je sada već preminuli poslanik Andreas Šokenhof 2012. u Beogradu izneo čuvenih sedam zahtjeva, među kojima i zahtev za zajedničku pravno-obavezujuću izjavu o međusobnim odnosima Srbije i Kosova koja bi bila sprovedena do kraja pregovora o prijemu.
U međuvrmenu, u aprilu 2013. godine potpisan je Briselski sporazum, Evropski savjet je usvojio odluku o početku pregovora a u januaru 2014. održana je prva međuvladina konferencija sa EU koja je označila početak pregovora.
Međutim, nijedno konkretno poglavlje još nije otvoreno, a diskusija se između ostalog vodi i koje od poglavlja treba prvo otvoriti, pri čemu Njemačka insistira da to bude poglavlje 35, koje se odnosi na Kosovo.
Kada se uzme u obzir da je sedam Šokenhofovih uslova u međuvremenu preraslo u devet odnosno 11 uslova Bundestaga, koje njemački parlament traži da budu ispunjeni pre otvaranja poglavlja, jasno je da je "meta pokretna."
Tih 11 uslova danas, prema riječima ministra spoljnih poslova Srbije uključuju i demontiranje Parka mira na mostu u Mitrovici koji je podignut 2014. i nema veze sa Briselskim sporazumom.
Pored uklanjanja parka mira, Njemačka, prema pisanju lista "Politika" traži da Status ZSO bude u skladu sa prištinskim zakonim, zatim dogovor o pozivnom broju za KiM, integrisanje civilne zaštite u prišstinski sistem, o čemu je potpisan sporazum u Briselu, izgradnju zidanih objekata na prelazima, primjenu dogovora o energetici, zaustavljanje šverca na ilegalnim prelazima, što je ostvareno budući da više nema alternativnih prelaza.
Među uslovima su i prihvatanje pasoša na granicama Srbije, odnosno "sloboda kretanja" što je ostvareno budući da kosovski Albanci prelaze u Srbiju sa kosovskim dokumentima uz "identifikacionu potvrdu; učešće Prištine u regionalnim forumima, što je ispunjeno, integracija lokalne samouprave u kosovski sistem - takođe ispunjeno i zahtjev da Priština preuzme jezero i hidroelekranu Gazivode kao i trafo stanicu Valač, čemu se Srbija protivi i traži sporazumno rješenje.
I direktor njemačke Fondacije Konrad Adenauer u Beogradu Norbert Bekman-Dirkes potvrdio je u izjavi Tanjugu da nema novih njemačkih uslova za otvaranje prvih poglavlja u pregovorima Srbije i Evropske unije i da su svi uslovi jasno definisati i poznati.
"Koliko ja znam, nema promene uslova koje su već izneli Bundestag i nemačka vlada kada je reč o putu Srbije ka EU. Ni iz Brisela nisam čuo nikakve drugačije stavove o tome", naglasio je direktor Fondacije, bliske vladajućoj CDU.
Proteklih mjeseci u medijima se špekulisalo i o zahtjevima čije ispunenje traži Vašington kako bi podržao Srbiju na putu EU.
Među tim zahtjevima su, kako su mediji pisali, slučaj paljenja američke ambasade, jasnije određenje Srbije prema EU, objašnjenje oblika vojne saradnje sa Rusijom u svetlu sporazuma koji je u vezi s tim potpisan, kao i potpisivanje završnog dokumenta u okviru dijaloga sa Prištinom.
Ispunjenjem tih uslova SAD bi, kako navode mediji, lobirale za što hitnije otvaranje poglavlja 35, a pominju se i određeni fondovi kojima bi se pomoglo privredi Srbije da lakše prebrodi krizu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.