Ivan Tasovac, ministar kulture i informisanja Srbije, smatra da je kod potpisivanja Memoranduma o saradnji RS i Srbije najvažnije to što je dat kapacitet direktorima institucija iz oblasti kulture da u potpunosti realizuju svoju kreativnost, jer oni i treba da kreiraju konkretne programe.
On je prilikom posjete Banjaluci razgovarao sa Miloradom Dodikom, predsjednikom RS, Željkom Cvijanović, premijerom RS, obišao mnoge kulturne institucije te prisustvovao otvarnju izložbe "Dobrović, Šumanović, Konjović, Šuput - Evropski konteksti" u Muzeju savremene umjetnosti RS.
"Vreme provedeno u Banjaluci je bilo putovanje kroz istoriju, jer je Muzej RS napravio postavku u prostoru koji nije predviđen za muzej, gdje se hodajući tri stotine koraka prođe kroz vreme od praistorije do nedavne prošlosti", rekao je Tasovac.
NN: Kakva je do sada bila saradnja između Srbije i RS i koliko će ovaj memorandum, koji ste potpisali sa Goranom Mutabdžijom, ministrom kulture i prosvjete RS, doprinijeti produbljivanju tih odosa?
TASOVAC: Napravili smo jedan okvir saradnje sa Republikom Srpskom u kojem će institucije dve države praviti svoje dogovore, a sporazum o saradnji potpisan je upravo da bi se kulturne manifestacije češće dešavale.
Izuzeto sam zadovoljan saradnjom koja je uspostavljena sa Ministarstvom prosvete i kulture u RS i relacije koje smo napravili s ministrom Goranom Mutabdžijom. Mislim da je ovo prvi korak uspostavljanja jedne nove etape, ali da vam kažem nešto, ne treba ja da sudim o tome ili bilo ko od kolega političara, o tome će suditi publika.
NN: I Srbija se, kao i RS, u proteklom periodu borila sa katastrofalnim poplavama. Koliko je u Srbiji oštećen kulturni fond i da li je šteta nadoknadiva?
TASOVAC: Da, razmere ove nedaće su ogromne, a ovo je najveća prirodna katastrofa koja nas je zadesila za naših života. Kada govorimo o pokretnoj i nepokretnoj kulturnoj baštini u siromašnim zemljama, onda nema male štete. Međutim, ako upredimo ono što je zadesilo konkretno kulturna dobra tu štete ima, ali nije toliko katastrofalna kao u nekim drugim oblastima. Mi smo od prvog dana formirali kompletan sistem kojim smo pratili situaciju koja se dešavala na terenu, zbog toga smo evidentirali sve što je vezano za pokretno kulturno nasleđe i procenili da ništa nije previše stradalo izuzev Prijemnog odelenja Biblioteke u Obrenovcu.
NN: Šta je s nepokretnim kulturnim nasljeđem, odnosno samim objektima koji su bili ugroženi? Koje su konkretne mjere preduzete da bi bili sanirali ti objekti?
TASOVAC: Naše ekipe su već završile procenu, pošto nam je jako stalo da ovog puta sve procene budu apsolutno egzaktne. Ovog puta će Zavod za zaštitu izvršiti još jednom procenu o tome šta su lokalni i regionalni zavodi uradili, nakon čega ćemo izaći sa tačnom procenom materijalne štete.
U poređenju sa nekim drugim oblastima, to nije toliko katastrofalno, mada ne postoji mala šteta kada je u pitanju kulturno nasleđe. Takođe, mi smo paraleno, dok se sve to dešavalo, stupili u kontakt sa raznim organizacijama. UNESCO je odmah odredio 50.000 dolara koje smo planirali za muzeje u Paraćinu i Aranđelovcu gde su stradali podrum, depoi i krov.
NN: S obzirom na to da ste imali priliku biti i član žirija u emisiji takmičarskg karaktera, gdje se prijavljuju razni mladi talenti iz Srbije, kakav je Vaš utisak? Koliko zapravo Srbija može da ponudi mladih talentovanih ljudi koji su skloni različitim umjetnostima?
TASOVAC: Reći ću vam jednu stvar koja nije samo u vezi sa Srbijom. Parafraziraću Dragutina Gostuškog, koji kaže da istorija umetnosti ne prepoznaje kategoriju nerealizovanog talenta. Pravi talenat uvek pronađe pravi put da bude vidljiv i da se prikaže publici. To je pravilo koje važi u celom svetu, a talenat je taj koji uvek pronađe pravi put bez obzira na sve.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.