Nemanja Berić, jerej i paroh prve parohije lauške, u vaskršnjem intervjuu za "Nezavisne" kaže kako Vaskrs kao najveći hrišćanski praznik predstavlja suštinu iskupiteljske žrtve Gospoda Isusa Hrista, sa kojim je čovjeku data mogućnost da kroz krstovaskrsnu žrtvu bude u carstvu nebeskom.
"Bog neprestano pruža ruku spasenja, naš zadatak je da odgovorimo, da pružimo ruku Bogu i stradavamo sa Hristom te tražimo večno spasenje", kaže on.
NN: Koje poruke nosi Vaskrs?
BERIĆ: Vaskrs, pre svega, šalje poruku ljubavi kao najveće hrišćanske vrline i kao takva treba da bude osnovno načelo odnosa među ljudima.
Svi ljudi su stvoreni kao bogolika bića, a to znači da prilikom začeća dobijamo duh života od Boga. Taj deo Božanskog obraza u nama nas čini potencijalnim sinovima Božjim po blagodati. Kao takvo hrišćansko jevanđelje je upućeno svima. Od stvaranja sveta pa do danas jedina novina pod suncem jeste Hristos vaskrsli bog. On uvodi u istoriju sveta pojam spasenja svojom iskupiteljskom žrtvom. Istorija spasenja se dešava od stvaranja sveta sve do drugog Hristovog dolaska.
NN: Vaskrsom je završen i vaskršnji post, koja je njegova svrha?
BERIĆ: Post, sa jedne strane, predstavlja suzdržavanje od jake hrane i pića, a sa druge, čovek umnožava molitvu kao lični razgovor sa Bogom. Post hranom predstavlja iskorak ka carstvu Božjem, ali suštinski ceo korak je napravljen umnožavanjem molitve, dobrih dela i svih hrišćanskih vrlina, a svoju svrhu ima samo ako na njega gledamo kao na pripremu za sveto pričešće.
NN: Koja simbolika leži u farbanju jaja?
BERIĆ: Jaje u najstarijim kulturama čovečanstva predstavlja simbol života. Postoje mitovi o nastanku sveta iz jajeta kod mnogih drevnih naroda kao što su Feničani ili Egipćani. Hrišćanska tradicija još od ranih vekova je preuzela simboliku jajeta kao simbola rađanja za život večni kroz vaskrsenje. Prva žena koja je bojila jaja je Marija Magdalena, mironosica, koja je jedno crveno poklonila caru Tiberiju uz pozdrav: "Hristos vaskrse".
NN: Šta treba da sadrži vaskršnja trpeza?
BERIĆ: Ako o njoj govorimo u kontekstu liturgijskog života, moramo da imamo u vidu Tajnu večeru, koju je Hrist ustanovio na Veliki četvrtak i kazao: "Ovo činite u moj spomen". Ova trpeza krstovaskrsne žrtve mora da ima prioritet u odnosu na onu svakodnevnu koju pripremamo u svojim domovima. Trpeza podrazumeva tradicionalna jela, ali, pre svega, ona treba da odiše ljubavlju, poštovanjem i razumevanjem ukućana.
NN: Kako vjernici treba da se ponašaju u danima Vaskrsa?
BERIĆ: Pre svega treba da imamo u vidu da ceo naš život treba da bude ispunjen porukama vaskrsenja. On uvire i izvire iz vaskrsenja Hristovog i uzalud je vera naša ako nema vaskrsenja. Hristos nam daje sebe, pre svega, kroz sveto pričešće, a naš život treba da bude usmeren ka Hristu. Ta naša spremnost da budemo istinski hrišćani jeste odgovor, a taj odgovor treba da bude osnovna crta našeg ponašanja, kako za vreme Vaskrsa, tako i za svaki dan proveden na zemlji.
NN: Koliko je ovaj praznik važan za porodicu?
BERIĆ: Praznik vaskrsenja je prilika da se porodica okupi i da se iznova osveži vera u vaskrslog Gospoda. Porodica je ta koja nas drži i održava kao bića zajednice, a u svetu globalizacije, gde je njena uloga svedena na margine, postoji opasnosti individualizacije čoveka kao pojedinca, što u svojoj krajnjoj meri ima otuđenje od pravih hrišćanskih vrednosti.
NN: Da li je Vaskrs prilika otuđenima da se vrate na pravi put?
BERIĆ: Svakako da jeste, jer slaveći praznik vaskrsenja Hristovog, Crkva svake godine poziva ljude pre svega na pokajanje, koje je preduslov našeg usinovljenja u Gospodu. Crkva poziva na okretanje ka duhovnim vrednostima bez kojih ovaj svet ubrzanim koracima ide ka propasti.
Svaki čovek pojedinačno je važan za Crkvu, jer se načelo zajednice ispunjuje u poruci "Tamo gde su dvoje ili troje sabrani u ime moje".
NN: Dan je ovo i kada treba da se sjetimo naših umrlih...
BERIĆ: Naravno. Vaskrsenjem je Gospod Isus Hrist pobedio smrt i tim svojim činom je omogućio svim ljudima da budu učesnici vaskrsenja. Svi ljudi od stvaranja sveta pa do danas su obuhvaćeni ovim činom bez obzira na to da li su oni ovde na zemlji ili na nebu. Duše naših upokojenih nastavljaju da žive u jednom drugačijem svetu od onoga koji je nama poznat i zato je neophodno da ih pominjemo u molitvama koje je odredila naša sveta crkva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.