OSLO - Osumnjičeni za pucnjavu na norveškom ostrvu Utoji koristio je dum dum metke, dizajnirane da se rasprsnu u organizmu i izazovu velike unutrašnje povrede, izjavio je danas glavni hirurg u bolnici gde su smešteni oni koji su ranjeni u tom masakru.
Doktor Kolin Pul, šef hirurgije u bolnici Ringriket u Honefosu, sjeverozapadno od Osla, izjavio je za AP da su hirurzi, tretirajući 16 žrtava pucnjave, otkrili sitne dijelove metaka u njihovom tijelu i da su izlazne rane male.
"Ti meci manje ili više eksplodiraju u tijelu. Unutrašnje povrede koje zadaju su apsolutno užasne", rekao je Pul i dodao da su meci, koji se izuzetno rasprskavaju, proizvodili konfuzne slike na rentgenu.
"To nam je stvorilo razne dodatne probleme u tretiranju rana, koje su meci izazvali veoma čudnim putanjama kretanja. Efekat koji proizvode u tijelu je poput hiljada uboda čioda", kazao je norveški hirurg.
Norveška policija nije tražila od policija u drugim državama da sprovedu istragu posle bombaškog napada i pucnjave u Norveškoj prije dva dana, u kojima je poginulo 93 ljudi, izjavio je zvaničnik policije za agenciju Rojters.
Norvežanin (32) Anders Behring Brejvik, koji je optužen za oba napada, rekao je tokom istrage da je djelovao sam.
Brejvik: Napade sam izveo sam
Norveška policija saopštila je da Norvežanin Anders Behring Brejvik, koji je priznao da je izveo bombaški napad u Oslu i pucnjavu na ostrvu Utoja, tvrdi da je delovao samostalno, dok policija nastavlja da ispituje ove navode.
"Policija mora da proveri sve što on kaže. Neki od očevidaca pucnjave na ostrvu naveli su nas da posumnjamo da li je u pitanju bio jedan ili više napadača", rekao je Svejnung Sponhejm, šef norveške policije.
On je kazao da policija nema drugih osumnjičenih za najgori masakr koji je u Norveškoj počinjen od Drugog svetskog rata, u kojem je najmanje 93 ljudi izgubilo život, a 96 osoba povređeno.
Sponhejm je, takođe, rekao da se i dalje traga za stradalima u ministarstvima koja su pogođena u eksplozijama u Oslu i da se nastavlja potraga za nestalima nakon pucnjave na ostrvu.
U međuvremenu, na Internetu je otkriven elektronski dokument od 1.500 strana, čiji je autor Brejvik, a u kojem navodi da je plan smišljao 80 dana, dok je na ideju došao prije devet godina.
"Proglasiće me najvećim monstrumom od Drugog svetskog rata", napisao je autor.
Brejvik je u maju od jedne kompanije kupio šest tona đubriva, a poznato je da mnoge vrste đubriva sadrže supstancu koja može da se upotrebi kao jedan od glavnih sastojaka snažnih eksploziva.
Preko svog advokata Brejvik je poručio kako zna da su njegovi postupci monstruozni, ali u njegovoj glavi, oni su potrebni. Kazao je i kako je sedmicama prije masakra uzimao veće količine steroida u kombinaciji sa efedrinom, koji pojačava adrenalin, kafetinom i aspirinom kako bi povećao izdržljivost. Brejvik je pritvoru izjavio da je motiv za napade bio početak revolucije u norveškom društvu.
Više stotina ljudi prisustvovalo je juče komemorativnoj službi u katadrali u Oslu za žrtve dva napada od petka u kojima su stradale najmanje 93 osobe. Brejvik tvrdi da je samostalno izveo napade.
Jens Stoltenberg, premijer Norveške poručio je da će se tek videti koliko zlo ovi napadi predstavljaju jer će uskoro biti objavljena imena i fotografije ubijenih, uključujući članove podmlatka vladajuće Laburističke stranke, čiji su brojni članovi ubijeni u napadu na ostrvu Utoja, i da će "tek tada biti jasno koliko je ovo zlo".
Ispred katedrale, gdje je u znak žalosti položeno nepregledno more cveca, okupile su se stotine ljudi.
Roditelji
Anders Behring Brejvik prije nego što je preselio na zabačenu farmu živio je s majkom, a komšije ga opisuju kao mirnog, možda malo povučenog mladića, ali veoma pristojnog.
Njegova majka nije imala pojma da njen sin planira masakr, a komšije kažu kako je uvijek bila veoma ponosna na sina, koji je svake nedjelje dolazio na ručak.
U zgradi Vlade, u Ministarstvu industrije, kraj koje je postavio bombu, nekoliko godina radili su njegov otac i polubrat.
Otac ubice živi u Francuskoj, a za pokolj je saznao na Internetu.
"Čitao sam vijesti kada se odjednom pojavilo njegovo lice i ime. Ostao sam šokiran", kazao je otac.
Protiv bombardovanja Srbije
Autor dokumenta od 1.500 stranica u tekstu svog "manifesta" naveo je da je na djelovanje podstaknut još 1999. godine, iz protesta što se norveška vlada uključila u NATO bombardovanje Srbije.
Autor, za koga se nezvanično smatra Anders Behring Brejvik, navodi da je ova kampanja bila pogrešno usmerena protiv "naše braće Srba koji su želeli da proteraju islam deportovanjem Albanaca natrag u Albaniju".
Autor ovog dokumenta, koji je postavljen na Internet, takođe, kritikuje vladu u Oslu zbog "kukavičnog načina na koji se bavila pitanjem karikatura proroka Muhameda", misleći pritom na izvinjenje norveške vlade zbog objavljivanja kontroverznih ilustracija.