Ste­fa­ni Vu­kaj­lo­vić, atle­ti­čar­ka Bor­ca, o ka­ri­je­ri i ži­vo­tu u SAD za 'Nezavisne'

Ste­fa­ni Vu­kaj­lo­vić, atle­ti­čar­ka ba­nja­lu­čkog Bor­ca, odli­čno je po­če­la se­zo­nu, a u SAD, gdje stu­di­ra, ku­je pla­no­ve za no­ve iza­zo­ve.

Ona je ne­da­vno obo­ri­la se­dam go­di­na star se­ni­or­ski re­kord BiH u ba­ca­nju kla­di­va, os­tva­riv­ši re­zul­tat od 58,02 me­tra.

"Ve­oma sam za­do­vo­ljna po­čet­kom se­zo­ne. S ob­zi­rom na tok tre­nin­ga po­slje­dnjih ne­ko­li­ko mje­se­ci, ovo je bi­la da­lji­na s ko­jom smo tre­ner i ja že­lje­li otvo­ri­ti se­zo­nu i to se i os­tva­ri­lo.  Pre­za­do­vo­ljna sam jer sam us­pje­la da obo­rim drža­vni re­kord ko­ji već imam na umu dvi­je go­di­ne", re­kla je Vu­kaj­lo­vi­će­va za "Ne­za­vi­sne".

Do­da­je da, iako je za­do­vo­ljna po­čet­kom se­zo­ne, ne smi­je da os­ta­ne na ovim re­zu­lta­ti­ma. Ove go­di­ne joj je cilj da se pla­si­ra na Fa­kul­tet­sko na­ci­onal­no prven­stvo SAD (NCAA) i da os­tva­ri nor­mu za Evrop­sko prven­stvo do 23 go­di­ne, ko­je će bi­ti održa­no u Polj­skoj sre­di­nom ju­la. Nor­ma izno­si 60 me­ta­ra, a ako je su­di­ti po prvom ta­kmi­če­nju ta da­lji­na ni­je ne­dos­ti­žna.

SAD vs. BiH

U SAD vri­je­dno tre­ni­ra, a po­re­deći uslo­ve za rad u SAD i u BiH ka­že:

"Je­dna od naj­ve­ćih ra­zli­ka jes­te fi­nan­sij­ski fond ko­ji se ula­že u sport, a iz to­ga proi­zla­ze naj­bo­lji mo­gu­ći uslo­vi za rad, obje­kti za tre­ni­ra­nje, me­di­cin­sko oso­blje, re­ha­bi­li­ta­ci­oni cen­tri... Na­ra­vno i tre­ne­ri su vrlo stru­čni, ma­da sma­tram da kod nas pos­to­je mo­žda i bo­lji tre­ne­ri, sa­mo za mno­ge ne pos­to­je ne­op­ho­dni uslo­vi ko­ji bi do­ve­li atle­ti­ča­re do vrhun­skih re­zul­ta­ta. Za­to je i či­nje­ni­ca da ima­mo mno­go ta­len­to­va­nih mla­dih spor­tis­ta, me­đu­tim ka­da se do­đe do se­ni­or­ske kon­ku­ren­ci­je, gdje sam ta­la­nat vi­še ni­je do­vo­ljan, mno­gi odus­ta­ju jer uslo­vi ne­ omo­gu­ća­va­ju nas­ta­vak odli­čnih re­zul­ta­ta."

Vu­kaj­lo­vi­će­va se atle­ti­kom po­če­la ba­vi­ti pri­je osam go­di­na.

"Po­če­la sam da tre­ni­ram jer sam odu­vi­jek vo­lje­la da trčim, odno­sno da se trkam, iako sam atlet­sku ka­ri­je­ru za­po­če­la s me­da­ljom u sko­ku uvis. Ipak, nas­ta­vi­la sam da se ba­vim sprin­tom i mo­gu re­ći da su  krat­ke pru­ge 100 i 200 me­ta­ra bi­le mo­ja pre­oku­pa­ci­ja go­to­vo dvi­je go­di­ne s po­ko­jim po­ku­ša­jem u dru­gim dis­ci­pli­na­ma (600 m, 100 m pre­po­ne, 3.000 m stipl). Na kra­ju sam se opro­ba­la u kla­di­vu i na­kon ne­ko­li­ko us­pje­šnih tre­nin­ga tre­ner je uvi­dio po­ten­ci­jal u me­ni i ja sam se po­tpu­no po­sve­ti­la tome", re­kla je Vu­kaj­lo­vi­će­va, do­da­ju­ći da je atle­ti­ka di­van i ra­zno­vrstan sport u ko­jem ima mjes­ta za sva­ko­ga:

"Ne zo­ve se uza­lud kra­lji­ca spor­ta. Ono u če­mu sam ja naj­više uži­va­la i i da­lje uži­vam jes­te bez­broj pu­to­va­nja na mjes­ta ko­ja vje­ro­va­tno ni­kad ne bih po­sje­ti­la u su­pro­tnom, kao i pri­ja­telj­stva i dru­že­nja ko­ja se os­tva­ru­ju na ovim pu­to­va­nji­ma, jer iako je atle­ti­ka in­di­vi­du­alan sport kad ste na pu­to­va­nji­ma i na ta­kmi­če­nji­ma svi ste za­je­dno i sva­ko po­drža­va svo­ga. Atle­ti­ka je de­fi­ni­ti­vno de­fi­ni­sa­la me­ne kao oso­bu."

Iza­bra­la te­žak put

Sa­da je na je­dnom du­žem "pu­to­va­nju". Pri­je dvi­je go­di­ne je oti­šla u SAD, gdje na Uni­ver­zi­te­tu Djuk stu­di­ra elek­tro­te­hni­čki fa­kul­tet i in­for­ma­ci­one na­uke.

"Iza­bra­la sam te­žak put, ali to je ono što vo­lim", is­ta­kla je uspje­šna Ba­nja­lu­čan­ka.

Na pi­ta­nje šta joj je do­bro ži­vot u SAD do­nio i šta je na nju os­ta­vi­lo naj­ja­či uti­sak ka­da je sti­gla, od­go­vo­ri­la je:

"De­fi­ni­ti­vno mo­gu­ćnost da stu­di­ram na je­dnom od  naj­pres­ti­žni­jih fa­kul­te­ta. Da bu­dem u za­je­dni­ci gdje je ne­mo­gu­će da ne bu­de­te in­spi­ri­sa­ni da pro­ši­ru­ju­te zna­nje. Imam mo­gu­ćnost da osje­tim ži­vot u po­tpu­no dru­ga­či­joj za­je­dni­ci, gdje sva­ko mo­že bi­ti šta že­li bez bo­ja­zni da ne­će ima­ti šta da je­de su­tra. Ovo je ve­li­ko mul­ti­kul­tu­ral­no druš­tvo, gdje se od sva­ko­ga na­uči ne­što no­vo. Te­ško mi je re­ći šta je os­ta­vi­lo na me­ne naj­ve­ći uti­sak, ali iz­dvo­ji­la bih do­bro­tu i su­sre­tlji­vost lju­di. Ri­jet­ko vi­di­te za­vist u lju­di­ma."

Po­ro­di­ca i pri­ja­te­lji

U SAD uži­va, ali dio Ste­fa­ni Vu­kaj­lo­vić je uvi­jek u Ba­nja­lu­ci.

"Naj­vi­še mi ne­dos­ta­ju po­ro­di­ca i pri­ja­te­lji. Ma­da, kad god se vra­tim ku­ći imam osje­ćaj kao da je vri­je­me sto­ja­lo u mjes­tu dok me ni­je bi­lo. Ta­ko­đe, ne­dos­ta­je mi hra­na", re­kla je Vu­kaj­lo­vi­će­va.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.