Želim da promenim sliku o nama u svetu. Pored toga, u Srbiji se lepše živi. Ima manje para, ali nije sve u parama. Kada ode na Zapad i uzme kredit za kuću i kola, čovek shvati da postoji nešto gore od besparice - dug, kazao je Boris Malagurski, režiser, scenarista, producent i montažer.
Rođen je i odrastao u Subotici, ali je 2005. godine emigrirao u Kanadu i napravio dokumentarni film o svom odlasku iz Srbije, koji je nazvao "The Canada Project". Godine 2010. nastao je dokumentarac "Težina lanaca", u kojem analizira i trenutno ekonomsko stanje u bivšim jugoslovenskim republikama.
Film "Težina lanaca 2" večeras će biti premijerno prikazan u Kulturnom centru Banski dvor u Banjaluci, a tim povom mladi režiser u intervjuu za "Nezavisne" govori o drugom dijelu filma i razlozima povratka u Srbiju.
NN: U sada već kultnom filmu "Težina lanaca" prikazan je ekonomski uzrok raspada Jugoslavije. Šta gledaoci mogu da vide u drugom dijelu i u koji je istorijski kontekst smješten film?
MALAGURSKI: U drugom delu filma će gledaoci videti ono zbog čega više neće smeti da pasivno posmatraju šta nam se dešava nakon rata. Na premijeri 22. januara u Banskom dvoru, 23. u Domu omladine i 24. januara na Mašinskom fakultetu u Banjaluci, publika će na projekcijama "Težine lanaca 2" imati priliku da sazna uzroke daljeg uništavanja ekonomija bivših jugoslovenskih republika, kao i da bude svedok dekonstrukcije modernih mitova o svemu što su nam čuvari sistema, i strani i domaći, obećali da će nam doneti bolji život. Metode društvene kontrole uz pomoć određenih nevladinih organizacija finansiranih od strane zapadnih vlada i fondova razobličuju se i nudi se drugačiji put, put koji će inspirisati mlade da oblikuju budućnost. Film počinje tamo gde se raspad Jugoslavije završava, a nova tragedija nastaje.
NN: Da bi bili snimljeni filmovi kakve Vi snimate, paralelno sa filmskim znanjem, koliko treba da budu proporcionalna znanja iz istorije, ekonomije, prava i drugih nauka?
MALAGURSKI: Nekoliko meseci pre svetske finansijske krize 2008. godine, većina najvećih ekonomskih stručnjaka sveta, neki od njih dobitnici Nobelove nagrade za ekonomiju, tvrdili su da je sa svetskom ekonomijom sve u redu i da treba da plešemo dok traje muzika. U trenucima dok su to govorili, muzika je već davno stala. I onda su svi bili šokirani - kako to niko nije predvideo? Istina je da je nekolicina stručnjaka predvidela gde će nas neoliberalizam odvesti. Pravi stručnjaci umeju da prenesu svoje znanje i onima koji se nisu školovali za njihovu profesiju, a da pri tom pokažu i rezultate. Umišljeni "eksperti" vole da svoje profesije predstavljaju kao previše ozbiljne i komplikovane da bi prosečan čovek mogao bilo šta da razume - te je najbolje da sve prepustimo "ekspertima", jer "znaju šta rade".
Videli smo koliko "najveći ekonomski umovi", kako ih zovu mejnstrim mediji, znaju šta rade. Snimiti film o ekonomskim, političkim i pravnim temama svakako zahteva znanje iz tih nauka, ali nije neophodno da se bude doktor nauka ili samoproklamovani "ekspert". U današnje vreme otpor neoliberalizmu više nije ni stvar ni nauke ni ideologije - on postaje stvar zdravog razuma.
NN: Završili ste filmsku produkciju na Univerzitetu Britanske Kolumbije u Kanadi, ali ste filmski stvaralac inspirisan prostorom Balkana. Zbog čega ste se iz Kanade vratili u Srbiju?
MALAGURSKI: Kada bih dobio jedan cent za svaki put kad me je neko pitao zašto sam se vratio iz Kanade u Srbiju, bio bih milioner! Vratio sam se jer sam se osećao korisnijim ovde. Teme koje su bile dominantne u Vankuveru, gde sam živeo, su se ticale ugroženih beskućnika i još ugroženijeg drveća. Ukucajte u Google East Hastings Vancouver i videćete bulevar beskućnika u centru grada koji je godinama proglašen za najbolji grad za život na svetu, od strane UN-a. Diskutabilno je da li bi se beskućnici složili sa tom titulom. O njima je snimljeno stotinak filmova. Umesto da snimam stoprvi film o najpopularnijoj temi u Vankuveru (koju, pri tom, niko ne rešava, već se situacija pogoršava), odlučio sam da snimam filmove o našim prostorima. Nama se zapadne filmadžije i ne bave mnogo, osim kada su im potrebni zlikovci za neki film.
NN: Urednik ste i voditelj emisije "Revolucija", koja je bila i zabranjena. Kolika je, po Vama, sloboda govora kod nas i u svijetu?
MALAGURSKI: Nisam primetio da se više emituje "Revolucija" na Happy TV. Pitali ste me o slobodi govora?
Srpski Majkl Mur
NN: Koliko Vam godi epitet srpski Majkl Mur i koji su to bili ili i dalje jesu Vaši filmski uzori?
MALAGURSKI: Dnevni list "Politika" mi je dao taj epitet. Majkl Mur je neko koga veoma cenim, ali smatram da imam teži posao od njega. Mur snima zanimljive filmove o temama koje već interesuju građane zapadnih zemalja. Ja pokušavam da naše teme učinim zanimljivim onima koje mi ne zanimamo ili koji imaju negativan stav prema nama. Uzori su mi svi oni koji su spremni da rizikuju sve da bi rekli istinu i borili se za pravdu, bez obzira na to da li su poznati ili ne. Diskretnih heroja ima mnogo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.