Izuzmemo li sladoled, teško je zamisliti slađi zalogaj u ljetnjem periodu nego onaj koji daju lubenica i dinja. Većina ljudi uživa u ukusu lubenice tokom ljetnjih mjeseci, a dinju konzumira mnogo manje ljudi.
Dinja je zeljasta biljka za koju se smatra da je potekla iz Azije, koja daje sočne, slatke, uglavnom žute plodove. Bila je poznata još u drevnoj Kini, Rimu i Egiptu.
Pored ploda, u ishrani se koristi i sjeme, a postoji mnogo različitih sorti dinja.
Plodu dinje i sjemenkama zajednička je karakteristika da sadrže beta-karoten, folnu kiselinu i vitamin Ce, a u malim količinama i vitamin E, i kompleks vitamina Be.
Dinja je bogata mineralima neophodnim za normalno funkcionisanje organizma: kalcijum, magnezijum, kalijum, fosfor, natrijum, cink, gvožđe, bakar, sumpor.
Energetska vrijednost dinje je 24 kilokalorija u 100 grama, pa dinja ima primjenu i u dijetalnoj ishrani. Skoro 95 odsto ploda čini voda, proteina ima samo jedan odsto, oko pet i po odsto je šećera, jedan odsto čine biljna vlakna, a ima i nešto limunske kiseline i eteričnog ulja.
Dinja je vrlo zdrava. Odlično utiče na zdravlje organizma i štiti od kardiovaskularnih bolesti i starenja. Podstiče normalan rad bubrega, a zbog visokog sadržaja beta-karotena, djeluje kao antioksidans, prenosi "Politikin magazin".
Baš kao ni lubenica, ni dinja nije voće, već botanički pripada povrću. U istočnjačkim kuhinjama se priprema umak ili sos od dinje koji se uglavnom služi uz piletinu ili ribu sa roštilja, a često se dinja servira i uz meso ili mesne prerađevine.
Dinja ima veliku industrijsku primjenu, pa se od nje često prave kompoti i marmelade. Jedan od osnovnih sastojaka kašastih voćnih sokova je upravo dinja iako se to često ne navodi jasno na etiketama mnogih od tih proizvoda.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.