Nisam želela da kreiram za estradu, a ni za političare, moja klijentela je u pozorišnim krugovima ili među običnim ljudima, kazala je Verica Rakočević, jedna od najpoznatijih i najuticajnijih modnih kreatorki u Srbiji, u intervju koji nam je dala boraveći ovih dana u privatoj posjeti Sarajevu sa mužem Veljkom.
Njene kreacije nose mnoge žene, velika imena iz svijeta glume, ali i princeza Jelisaveta. Verica kaže da je jednostavno morala da dođe u Sarajevo da ga obiđe, jer je muž Veljko stalno insistirao.
"Veljko je stalno pitao: 'Kada ćemo, kada ćemo?' On je dve godine živeo u Sarajevu i, eto, napokon smo imali razlog doći", dodaje Verica.
NN: Možete li nam reći nešto o Vašoj posljednjoj kolekciji. Ono što smo mi imali priliku vidjeti putem medija je Vaša kolekcija "Dama".
RAKOČEVIĆ: Eh, posle "Dame" bila je kolekcija "Proleće, leto" na srpskom "Fashion Weeku", pa onda na Sedmici mode u Abu Dabiju. To je bilo pre deset dana. To je prosto bilo ispitivanje tržišta. Bila sam na "Fashion Weeku" u Dubaiju prije četiri godine i bila je to veoma loša organizacija. U principu, sada kada idem negde sa nekom revijom, idem da vidim da li može nešto da se proda, a da idem samo da se priča da sam bila, to je prošlo vreme, to je bilo nekad. Sad za tim nema potrebe.
NN: Recite nam kakvog karaktera je bila revija u Abu Dabiju?
RAKOČEVIĆ: Revija je bila prosto poslovnog karaktera da budu uspostavljeni kontakti, da bude ispitan puls tržišta, da li to tržište hoće. Na toj reviji su bili predstavnici ambasada i poslovni ljudi, tako da ćemo videti šta će biti.
NN: Da li je teško danas "prodavati modu"?
RAKOČEVIĆ: Ljudi misle to je lako. Neko vidi tvoje modele pa ti kaže: 'Hoćeš li ti to da prodaješ?' Ti kažeš da hoćeš, sašiješ tri haljine pa odneseš. To je jedan komplikovaniji proces, jer ako vam neko naruči kolekciju "Proleće, leto", ne možete vi kupovati materijale na kilo, kao što neki to sad rade. Morate da imate fabriku materijala, da napravite u svim veličinama, morate da imate određeno pakovanje, vešalice. To zahteva jednu carinsku proceduru. U slučaju da su potrebne dopune, vi ne smete da dozvolite da nema tog materijala u zalihama, posebno kada je u pitanju robna kuća koja drži sve najbolje svjetske modne kreatore. Kad se pruži takva jedna šansa, nije to tako jednostavno. Nadam se da će nešto od toga biti, videćemo.
NN: Šta je ono što ćete ponuditi modnom tržištu u Abu Dabiju? Da li je to različito od tržišta u Evropi?
RAKOČEVIĆ: U principu ne. Velika je zabluda da žene u arapskim zemljama nose samo burke. Prosto to nema logike. Burka je nešto što vera nalaže sa jedne strane, sa druge strane, vi vidite ispod tih burki da one nose najskuplje Kelly tašne, da nose, najskuplje Chanel tašne, ispod toga one se jako luksuzno i evropski oblače. Tu morate biti jako obazrivi i ne treba da imate zablude. To neće biti kupci milijarderi, da se ne lažemo. Oni prosto imaju maniju da kupuju poslednje kolekcije Chanel, Louis Vuitton, kolekcije svetskih dizajnera, jer za to imaju uslova. I što bi oni sad kupovali nekog nepoznatog kretaroa.
NN: Koja je onda Vaša ciljna grupa u arapskom svijetu?
RAKOČEVIĆ: Ciljna grupa bi trebalo da bude taj srednji sloj. Srednji sloj je za nas i dalje ultrabogat sloj, jer prosto kad neko da 2.000 evra za haljinu to može da kupi neko ko je jako platežan kod nas, a kod njih je 2.000 dolara ono što je kod nas 200 dolara. Veljko je bio tamo prvi put, a ja sam bila ranije i kad dođete tamo ispred robne kuće, ispred tržnog centra i vidite pet ferarija, zadnji model, tamo sve šljašti, tamo je sve u zlatu. Tamo imate sto za bilijar koji je sav u dijamantima, a auto i kod nas u Srbiji i kod vas u BiH, koji je njima standardan, kod nas je veliki luksuz. Zbog toga sam prosto razmišljala o nekoj ciljnoj grupi koja hoće dobar materijal, dobro urađeno, da je to neka limitirana serija i da to može da plati. Videćemo.
NN: Govorili ste već o kupovanju materijala na kilo te da je to "moda" sad u Srbiji. Koliko to loše utiče na modnu scenu i na ponudu u buticima?
RAKOČEVIĆ: Kod nas u Srbiji je to jako prisutno poslednjih godina. Ne znam kako je kod vas, nisam upućena u modnu scenu u BiH. Generalno, to devalvira sve. U Srbiji je jedna hiperprodukcija dizajnera i prosto negde se kvalitet izgubi. Imate neke modele koji su potpuno strašni.
NN: Kad govorite o hiperprodukciji dizajnera, možete li napraviti poređenje s javnim ličnostima koje se pojavljuju na TV, posebno estradnim umjetnicima?
RAKOČEVIĆ: Najveći problem su mladi ljudi, koje niko nije edukovao da je ono što vide na pevačicama, strašno. Kada imate 15 godina, vi ne možete znati, jer vas neko godinama edukuje da je to dobro i da tako treba da izgledate. Ne govorim o ženama preko 40 godina, jer one već imaju izgrađen svoj stil, ukus, govorim o mladim devojkama. Retko ćete videti svedeno obučenu mladu devojku koja je u elegantnom.
NN: Kada već spominjete eleganciju, kako je modna javnost u Srbiji prihvatila Vašu kolekciju "Ledi", koja je elegantna i potpuno svedena?
RAKOČEVIĆ: Ta kolekcija je urađena od dobrog materijala, u pitanju je jedna svedena elegancija, jer mi je Chanel bio inspiracija. Ne bavim se čitanjem komentara na netu. Ali uvek imate prijatelje koji vam jave kakvi su komentari ispod. I meni je bio najinteresantniji jedan od komentara, gdje kaže: "Bezveze su ovi modeli, jer u njima sve devojke izgledaju debelo". Prosto, ništa u toj kolekciji nije bilo usko, ništa nije bilo strukirano, nigde se nisu videle grudi, nigde se nije videla zadnjica.
NN: Smatrate li da djevojke, žene, više ne žele izgledati elegantno nego seksi?
RAKOČEVIĆ: Nastupila je jedna era hipererotičnosti. Prosto erotika je u modi, erotika je na prodaju i vidite da je na tržištu mladost postala vrlo jeftina i to je ono što je žalosno. Ma koliko ljudi mislili da to nema veze s modom, verujte, i te kako ima veze s modom, kao što ima s kućnim vaspitanjem, vezu s tim u kakvoj sredini odrastate, a posle vam mediji digtiraju kako treba da izgledate da se dobro udate. Danas bi devojke da se dobro udaju, da ne rade ništa i da imaju puno para. Volela bih da čujem da se neko s javne scene, neka devojka zabavlja sa studentom koji ima studentski džeparac. To nisam nigde pročitala, ako vi jeste, razuverite me. To su uvek kontroverzni biznismeni, ali nisam čula da se mlada devojka, glumica, pevačica, manekenka zabavlja sa svojim školskim drugom i da se idući ulicom drže za ruke. Pošto je ta kategorija izumrla.
NN: Kakva je konkretno situacija u Beogradu kada su u pitanju dizajneri?
RAKOČEVIĆ: U Beogradu, čast izuzecima, čast nekolicini ozbiljnih dizajnera, vi imate kupovinu na kilograme materijala. U Beogradu imate jedan strašan nonsens gde će neko za 400 dinara kupiti jedan metar žerseja, napraviti od njega haljinu i prodati je za 100.000 dinara, to je otprilike 800 evra, a dobar dizajner će platiti ozbiljan materijal, ozbiljno da bude sašiveno i neće zaraditi ko ovaj s haljinom od žerseja.
NN: Kakve vi materijale koristite i za šta su kupci najviše zainteresovani?
RAKOČEVIĆ: U radnji trenutno imam materijale koji su vuna i svila. Napravljen je mantil koji je postavljen čistom svilom, koji ima srmu i koji košta 100.000 dinara. Imam 30 stalnih klijenata koji imaju kartice, na kojima imaju popust od 10 do 30 odsto. Ako idete na najveći popust klijent za 600 evra dobije mantil od vune i svile, postavljen čistom svilom s aplikacijom od srmoveza. Sa druge strane, imate haljinu od sintetičkog žerseja koja košta 1.500 evra i pre će se naći klijent za tu haljinu, nego za ovaj mantil, jer je mantil sveden i elegantan, a žene koje to vole nemaju para. One žene koje vole sintetiku imaju puno para.
NN: Znači li to da se kreatori moraju prilagođavati tržištu?
RAKOČEVIĆ: Prosto imate svoj način, ili odustajete od njega ili ne odustajete. Da li vam je važno zgrnuti gomilu para ili vam je važno da negde ostavite trag. Da ste takvi kakvi ste radili, postojali i da trajete. Ja sam već 33 godine u ovom poslu. Prosto mislim da je bitnije ostaviti trag, nego imati štek.
NN: Kako komentarišete silne sedmice mode u regionu, skoro da svaki gradi ima dvije, tri takve modne manifestacije?
RAKOČEVIĆ: Za druge zemlje ne mogu govoriti, ali Beograd ima tri sedmice mode. Najveća tuga je u tome da dok je bila jedna ozbiljna zemlja, ozbiljno se radilo, sada kada je stvoreno pet, šest neozbiljnih zemalja, dešavaju se identično neozbiljne stvari. Ništa nije kako valja.
Nikom nije bolje, svima je gore. Prosto, dok su ljudi živeli u normalnoj državi, dok su išli na radne akcije, dok su pisali pisma i razglednice, a nisu kucali poruke, dok nije svaka budala mogla da uđe u vaš privatni život preko Facebooka, bilo je bolje. Vreme velikih umetnika je prošlo, sve se menja i ništa nije večno. Tako vam je i u modi, muzici, slikarstvu, pozorištu, književnosti i imam osećaj da sve što je stvoreno u ovom vremenu neće moći da ostane kao neko veliko remek-delo. Ukoliko uopšte budemo imali budućnost. Valjda je mržnja postala zaštitni znak za celo ovo područje. Ne mrzimo se mi samo između sebe, mi se mrzimo i među sobom. To je ono što je poražavajuće. Ljudi su zavidni na novac, zavidni na uspeh, zavidni na sreću, na ljubav.
NN: Koja je Vaša modna poruka mladim ženama?
RAKOČEVIĆ: Mladim ženama bih poručila - ne dozvolite da vaša haljina ide ispred vas. Vi nju nosite, a ne ona vas.
Bračni život na selu
Verica Rakočević i njen suprug Veljko iz gradskoj jezgra Beograda su se preselili na selo i žive mirnim životom sa susjedima.
"Uvek sam volela prirodu. Onda se desio moj i Veljkov brak, gde je Veljko poptuno jedno biće sa druge planete. Zaljubljenik u prirodu, u obične stvari, u jednostavan život, a sve to onda nije imalo smisla u gradu. Da mi neko da hiljadu kvadrata u gradu, ne bih se vratila, to buđenje ujutro, taj cvrkut ptica, ne bih menjala nizašta. Mada me Veljko nagovara da se preselimo u Sarajevo", kaže kroz osmijeh Verica.
Prema njenim riječima, prvo što je Veljko uradio tokom posjete u Sarajevu je bilo da je otrčao kod druga Nermina u kafanu "Dva ribara" da se izgrli, izljubi i ispriča sa njim.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.