Ljubitelji biljaka oduševljavaju se kreacijama koje se stvaraju u terarijumima - malim eko-sistemima koji se kreiraju unutar zatvorene posude sa zemljom i biljkama.
Kreiranje terarijuma je jednostavan posao, ništa komplikovaniji od obične sadnje cvijeća, a prava ljepota ogleda se u tome što je finalni izgled terarijuma nepredvidiv.
Najčešće se postavljaju paprati i mahovine, ali u obzir dolazi veliki broj biljaka po izboru. Važno je da su u pitanju spororastuće močvarne vrste kojima prijaju vlaga i toplota. Osim s vrstom biljaka, možete se poigrati i vrstama posuda u kojima ćete napraviti ovu mini-kreaciju. Vaš izbor mogu da budu staklene tegle, ali čak i male sijalice koje ćete ispuniti zemljom i biljkama.
Potreban materijal
Za sadnju biljaka u terarijum biće vam potrebno: staklena posuda, aktivni ugalj u komadićima, zemlja za cvijeće, mahovina, biljke za terarijum, lopatica i kantica za zalijevanje.
Terarijum se pravi u pet jednostavnih koraka
- Stavite šljunak na dno staklene posude
- Dodajte aktivni ugalj
- Postavite zemlju
- Dodajte mahovinu i paprat (ili neke druge pogodne vrste po izboru)
- Zalijte koren biljaka i stavite poklopac
Postupak pravljenja terarijuma
Za izradu terarijuma potrebna je staklena tegla ili posuda sa poklopcem, tankih zidova ili strana. Tanki zidovi omogućiće da imate dobar pogled na svoj terarijum. Pronađite posudu dovoljno veliku da omogućite biljkama da rastu (vrlo često su to paprati), a da i dalje ostave malo prostora na vrhu i stranama. Posuda bi trebalo da ima veliki otvor, kako biste rukom mogli da napravite terarijum, a u obzir može da dođe i ona sa uskim otvorom, ali morate baratati štapićima ili pincetom.
Sitan šljunak
Najpre postavite sitan šljunak ili pjesak koji će služiti za dreniranje, a najbolje je postaviti ih u sloju 1,5 do 3 cm.
Aktivni uglja
Na pjesak postavite sloj aktivnog uglja u visini od tri do pet centimetara. Aktivni ugalj pročišćava vodu i jedan sloj preko šljunka biće vrlo koristan u vašem terarijumu, ali ne možete koristiti brikete koje koristite za roštilj.
Baštanska zemlja
Nakon prethodna dva sloja, na red dolazi sloj baštenske zemlje u debljini 2 do 5 cm, u zavisnosti od visine posude. Nemojte koristiti već postojeću zemlju, jer može sadržati mikroorganizme, već onu kupovnu. Pritisnite zemlju kako biste istisnuli vazduh iz vazdušnih džepova.
Biljke za terarijum
Najčešće se postavljaju paprati i mahovine. Međutim, u obzir dolazi veliki broj biljaka po izboru. Važno je da su u pitanju spororastuće močvarne vrste kojima prija vlaga i toplota. Možete odabrati paprati manjeg rasta (poput vrsta Polypodium vulgare i Pteris), zimzeleno rastinje (Epigaea repens), ili čak bokvicu (Goodyera pubescens). Pogodne su i skoro sve vrste mahovina, koja često predstavlja centralnu figuru terarijuma. Možete da koristite maltene bilo koju vrstu mahovine koju nađete u prirodi, ali gledajte da ne sadrži mrtvo lišće ili mrtve insekte. Najbolje je pronaći vrstu koja ne raste previše brzo, kako ne bi prerasla terarijum.
Mjesto za terarijum
Za terarijum treba pronaći mjesto koje nije pod direktnim sunčevim zracima, zato što će, ako se nalazi na direktnoj sunčevoj svetlosti, rasti previše brzo i/ili pregorjeti. Idealno mjesto u stanu pronaći ćete mu ako razmišljate o pravoj šumi i njenoj potrebi za sunčevom svetlošću, ali ne direktnom.
Ciklusi kondenzacije i evaporacije unutar terarijuma odigravaće se kao u prirodi, i to kako se on zagrjeva tokom dana i hladi tokom noći. Ako se posuda previše kondenzuje poželjno je skinuti poklopac na sat vremena, ali nakon toga nemojte zaboraviti da ga vratite.
Terarijum treba zalivati otprilike jednom svaka tri mjeseca i to pipetom, toliko malo vode mu treba. Ne stavljajte mnogo vode, samo malo, a količinu ćete odrediti po tome ako osetite da terarijum izgleda ili miriše kao da je suv.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.
