BELA PALANKA - Na samo nekoliko kilometara od Bele Palanke, u neposrednoj blizini lokalnog puta koji od ovog mjesta vodi do sela Oreovac, već 35 godina kućica – izgrađena na stijeni višoj od 12 metara, odolijeva vremenu.
Vlasnik kućice, šezdesetdvogodišnji Miroslav Mika Pavlović iz Bele Palanke, siguran je da je njegova građevina po mnogo čemu jedinstvena u zemlji – između ostalog i po tome što se na stijenu oslanja dužinom od svega 25 centimetara, dok preostala dva i po metra „vise u vazduhu“.
Pavlović, samouki građevinski radnik, ističe da je kućicu od nekih sedam-osam kvadrata sam projektovao, a izgradio uz pomoć prijatelja.
“Kućica je sigurno jedini objekat u ovom kraju koji je početkom osamdesetih godina prošlog veka izgrađen od krova do poda. Nijedan naš stručnjak u to vreme nije projektovao kuće tako da se one oslanjaju na krov. Čak su i doktori građevine počeli to da rade mnogo kasnije“, ističe Pavlović.
Naglašava da je kućicu na stjeni izgradio tako što je prvo izbetonirao betonsku ploču a potom za nju pričvrstio krov, zidove, pod i terasu.
Prethodno je sa stijene, da bi je poravnao, morao da odvali komade koji su bili teški više od jedne tone.
Pavlović objašnjava da je stijena na brdu Popov vrh, nadomak njegovog rodnog sela, za njega bila uvijek nešto posebno i zbog toga je na njoj izgradio kućicu za odmor.
“S tog mesta vidi se čitav ovaj kraj – Divljansko jezero, Divljana, manastir Sveti Dimitrije, Orevačko polje. Vidi se čitava Suva planina. Čim mi se ukazala prilika, kupio sam šumu i stenu i krenuo da gradim kućicu. Bile su mi potrebne dve godine da je, uz pomoć prijatelja, završim“, govori Pavlović.
“Svaki komad materijala, alate, džakove cementa i sve ostalo, na leđima smo nosili uz brdo do stene“, naglašava Pavlović.
Prema njegovim riječima, njegovi zemljaci najpre nisu odobravali poduhvat u koji se upustio, ali sad nema čovjeka koji prođe ovim krajem, a ne zastane da bi fotografisao kućicu.
“S porodicom i prijateljima proveo sam u kućici zaista divne trenutke, jer je ovde priroda netaknuta, a ja sam čovek iz prirode. Ma koliko da sam umoran, kada dođem ovde, posle deset minuta sam bolje. Zato kućicu zovem 'odmorom za dušu'“, naglašava Pavlović.
Prema Pavlovićevim riječima, nema čovjeka koji prođe tim krajem a ne zastane da bi fotografisao kućicu
Ističe da mu je velika želja da na stijeni dogradi još jednu ili dvije prostorije, a kako bi prevezao potreban materijal, ovih dana proširuje stazu koja kroz šumu vodi do kućice.
„Nisam više tako mlad da bih džakove cementa nosio na leđima, ali mogu još da radim i uradim nešto što niko drugi nije“, kaže Pavlović.
