Sve što se napiše nedovoljno je provereno sem istine da su u sukobu makedonske policije i naružanih Albanaca u Kumanovu na Dan pobede i Dan Evrope 9. maja stadala 22 muškarca, osam policajaca i 14 terorista.
Desetine su ranjene, mnoge kuće su srušene, još više je izrešetanih teškom paljbom, hiljade ljudi je nakratko bilo u rasejanju, a sada se vraćaju u domove u Divljem naselju. Ko ih još ima.
Vest pristigla u utorak kasno uveče kaže da su ostavke podneli ministarka unutrašnjih poslova Gordana Jankulovska, ministar transporta i veza Mile Janakievski i šef obaveštajne službe Sašo Mijalkov, inače rođak i jedan od najbližih saradnika premijera Nikole Grujevskog. Zašto, nema još obrazloženja. Inače, imena ovo troje visokih funkcionera najčešće se pominju u prisluškivanim razgovorima koji upućuju na zaključak da vladavina Grujevskog počiva na korupciji, krađi izbora, (zlo)upotrebi i kontroli tajnih službi, medija, policije, sudstva, posebno tužilaštva... Očekuje se i odlazak javnog tužioca.
Posle napadne uzdržanosti, gotovo ignorancije najnovije krize u Makedoniji, Brisel s najvišeg mesta traži i od Grujevskog ostavku, što bi značilo vanredne parlamentarne izbore. Koje opozicija, na čelu s liderom Socijaldemokratske stranke Makedonije Zoranom Zajevim, traži od trenutka zatvaranja birališta na prethodnim, takođe vanrednim izborima. I ambasadori SAD i EU u Skoplju zajedničkim saopštenjem notirali su Grujevskog kao prvog krivca za razbuktavanje nemira, političkih i oružanih.
Albanske partije u Makedoniji, posebno DUI Alija Ahmetija, koja je deo vladajuće većine s VMRO-DPMNE Grujevskog, prilično su uzdržane. I s Kosova, bar iz zvaničnih krugova, prilična uzdržanost, uz javnu osudu nasilja. I, čini se, važno obećanje da će se ispitati učešće kosovskih građana u oružanom incidentu. "Građana", kojih je bilo prilično i svi su bili u uniformama s oznakom nekadašnje Oslobodilačke vojske Kosova (OVK/UČK), paravojne formacije koja je presudila Kosovu. Uz pomoć međunarodne zajednice i sadejstvo režima Slobodana Miloševića.
Ako se zanemare jurišnici iz prirodne Albanije, što je poetično ime za veliku Albaniju, prilično je uzdržana i Albanija. Najava da će srpski premijer Aleksandar Vučić za dve sedmice posetiti Tiranu daje posebnu notu toj uzdržanosti.
Napokon, posle malog zatišja izazvanog kumanovskim masakrom, opozicija je obnovila proteste, a za nedelju, 17. maj, zakazan je dosad najveći skup. Vrlo je verovatno da će i zaista biti najveći, možda i presudan, bar za vlast VMRO-DPMNE/DUI. Mnogo se toga nagomilalo poslednjih meseci u akciji nazvanoj "medijske bombe", što razotkriva razornu prirodu vladavine Grujevskog. Zato će naprasne ostavke njegovih bliskih saradnika uskoro biti u žiži, s pitanjem da li su žrtvovani da bi režim opstao ili su odlučili da napuste brod koji tone? Što ih čini potencijalno opasnim svedocima. Protiv Grujevskog.
Gledano s ove strane granice, iz Srbije, Kumanovo je unutrašnja stvar Makedonije, sve dok se nemiri ne presele na sever Kosova ili jug Srbije u tzv. Preševsku dolinu, gde osnažena Žandarmerija već dežura danonoćno. Formiran je poseban tim za delovanje, hitno je podignuta borbena gotovost Vojske Srbije. Zlu ne trebalo, pošto najodgovorniji ludi u bezbednosnom sistemu, na čelu s premijerom (koji koordinira radom tajnih službi), tvrde da opasnosti nema. A ako je bude, Srbija će znati da uzvrati udarac. Što istovremeno deluje i umirujuće i uznemirujuće. Doda li se tome da je direktor Vojnobezbednosne agencije Petar Cvetković javno kazao da je operativna saznanja o okupljanju sumnjivih lica na severu Makedonije VBA na vreme prosledila makedonskim kolegama, čvor postaje još zapetljaniji.
Balkan, naravno, ne bi bio Balkan, kad ionako tragičnu situaciju ne bi dodatno zakomplikovali "umešači" i tvorci zavere, pa je još u toku nadgornjavanje da li su Amerikanci režirali sukob, da li je Rusija umešala svoje prste ili je Kina vukla poteze smrti? Tu je i teorija o gasovodu "Turski tok" kao glavnom motivu supersila za obračun. Međusobni, a Makedonija je tek poligon.
Ipak, u šumi pretpostavki, u Skoplju se sve jasnije uobličava sumnja da je premijer, suočen sa sve masovnijim otporom, iskoristio Kumanovo za skretanje pažnje javnosti s "medijskih bombi". Takva sumnja ravna je optužbi da je organizovao oružani sukob, a činjenica da je poginulo čak osam policajaca učvršćuje uverenje da nešto veliko nije bilo u redu. Zapravo, samo bi nezavisna istraga o 9. maju mogla da odgovori na ključna pitanja, ali pre njih je ključno pitanje da li je u Makedoniji, podeljenoj uzduž i popreko, politički, etnički, verski, socijalno, moguća nezavisna istraga?
Makedonija, koja je početkom devedesetih u jeku raspada SFRJ izbegla rat zahvaljujući mudrosti Kira Gligorova, nije uspela samostalnost da dovede do željenog cilja - demokratske, prosperitetne, multietničke, mirne zajednice. Kao, istine radi, ni sve ostale novonastale (ili obnovljene) države, u manjoj ili većoj meri. Nasleđena i produbljena ekonomska i socijalna beda samo su jedan od fitilja, a stalni je etnički. Visoka autonomija, data Albancima kroz upravljanje većinskim opštinama i udeo u nacionalnoj vlasti, posle 2001. i unutrašnjeg albansko-makedonskog rata, nije odagnala pretnju velikoalbanskog separatizma.
Sve su to kockice mozaika u kom se dogodilo Kumanovo, grad nadomak granice sa Srbijom i Kosovom. I sve su to kockice koje kazuju da Makedonija, priznala ili ne, nije u stanju da se sama izbori s problemima koji se otvaraju na svim frontovima. Zato se pogledi i nade i optužbi upućuju prema Vašingtonu i Briselu, koji su zauzeti većim problemima - Ukrajina, ISIS, Sirija... - ostavili čitav Balkan, a posebno njegovo makedonsko parče, da se kuva u svom sosu. Vrlo ljutom.
Decenijsko držanje evroatlantskih integracija na ledu, formalno zbog spora s Grčkom o imenu, Makedoniju je učinilo dodatno ranjivom. I još manje imunom na pretenzije svih suseda, ne samo Albanaca, na njeno komadanje. Naravno, u ovom momentu je najvidljiviji velikoalbanski faktor, iako se i dalje napadno ignoriše u najmoćnijem zapadnom delu međunarodne zajednice. Mimikriju će produbiti teze da su u Kumanovu delovali angažovani kriminalci preobučeni u uniforme UČK, iako je iz spiska ubijenih i uhapšenih jasno da je reč o gerilcima obučavanim na domaćim i arapskim ratištima, prekaljenim borcima na nezavisnost Kosova. Te činjenice neće odagnati ni eventualno svaljivanje sve krivice na Grujevskog.
P. S. U vreme nastanka ovog teksta regionu se smeše nove tenzije: Viši sud u Beogradu veća u postupku rehabilitacije vođe četničkog Ravnogorskog pokreta Dragoljuba - Draže Mihailovića, a odluka će se znati 14. maja u 11 časova. Iako je reč o čisto pravničkom procesu - utvđivanju da li je suđenje posle rata bilo fer - izgledna rehabilitacija se doživljava kao politički oprost svih grehova. S obe strane u Srbiji, zagovornika njegovog pogubljenja kao izdajnika i saradnika nacista i zagovornika teze o antifašisti. No, folklorna, decenijska sporenja "partizana" i "četnika" ni u slučaju rehabilitacije neće bitnije promeniti politčku mapu u Srbiji - uostalom, Ravnogorski pokret je odavno zakonom izjednačen s partizanskim, kao antifašistički. Ali, može biti bomba za region, jer su ovdašnji četnici ostavili dubok, krvav trag, ne samo u Srbiji, već i svuda gde su stigli, a posebno u BiH. Biće to mig i Hrvatskoj da svoje stare junake Pavelića i Stepinca pomazi. I eto novog belaja. Ako se malo naduva, potisnuće Kumanovo u drugi plan!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.