Legendarni književnik Radivoj - Raša Popov koncem prošle sedmice od strane Zadužbine "Dositej Obradović" proglašen je laureatom Dositejeve nagrade. Ovaj pjesnik prozaista, publicista, glumac i dugogodišnji televizijski novinar i u 83. godini nosi dušu djeteta i iskreno se raduje priznanju.
"Ja sam jako radostan što sam dobio nagradu Dositeja Obradovića, zato što je to pisac iz mog najranijeg čitalačkog perioda. Obožavao sam njegov 'Život i priključenija', naročito putovanja po Sredozemlju, a i po Engleskoj. On je moj Banaćanin. Ja sam iz severnog Banata i temišvarski vladika je bio vladika nad mojim selom Mokrinom, tako da sam ja dobio banaćansku nagradu i tako se i osećam - uskozavičajno ponosno", rekao je u intervjuu za "Nezavisne" pedagog današnje, ali i djece cijele bivše Jugoslavije. Svi koji su rasli uz emisije i knjige Raše Popova mogu da se smatraju njegovom djecom, a on čak ima i dvoje vlastitih koji žive u Moskvi. Sin mu je u ruskoj prijestonici sveštenik, pa u šali priča da je jedini čovjek koji sopstveno dijete zove oče. Prošle godine ovdašnja javnost bila je uznemirena kada je Rašu napalo dvoje romske djece, a on danas misli da je to bio indirektni napad njihovih roditelja na njega, roditelja koji su tukli svoju djecu. Kaže da je imao dobre prijatelje Rome, među kojima je bio i jedan bokser koji ga je branio za vrijeme odsluženja vojnog roka. Podsjeća da je 1999. godine za vrijeme bombardovanja Srbije dao izjavu da je užasno to što su Srbi pod sankcijama već četiri godine, ali užasno je i skandalozno i to što niko ne govori da su Romi pod sankcijama već 400 jer svi narodi na kugli zemaljskoj, smatra Raša, zaslužuju prosvećenje.
NN: Nedostaju li nam danas prosvetitelji kakav je bio Dositej Obradović?
POPOV: Imamo mi takvih prosvetitelja, baš prvi koji je dobio Dositejevu nagradu je dr Vladeta Jerotić. On je to pre dve godine dobio. To me isto ispunjava ponosom - da dobijem nagradu koju je dobio Vladeta Jerotić, a druga je bila Biserka Cvejić. Ja kažem, eto nisam nikad znao da pevam, a dobio sam nagradu koju dobijaju pevači.
NN: Nezahvalno je pričati o sopstvenom djelu, ali s obzirom na to da ste nagradu dobili za životno djelo, moram Vas pitati: kad pogledate unazad na koje djelo u književnosti ili novinarstvu ste najponosniji?
POPOV: Najponosniji sam na svoju knjigu istoriografije koja se zove "Zadimljena istorija". To sam objavio pre tri ili četiri godine i tu sam ispričao 16 vladara i 10 mudraca. Počeo sam sa Sokratom, a završio sa Hokingom. Hoking je rekao da bi ljudi morali hitno da se isele sa kugle zemaljske jer perspektive za opstanak nisu povoljne. On je, da bi potkrepio tu ideju, išao da leti avionom u kome se ostvaruje bestežinsko stanje. To je nešto iz tehnologije leta kroz svemir. To je knjiga koja je jako popularna, ima verne čitaoce - istorija sveta u kratkim pričama. Prvo ispričam obične istorijske podatke o toj ličnosti, a onda na dve strane nešto što liči na naraciju, na pripovetku o tim mudracima.
NN: Baš kao što je Stefan Cvajg uradio u knjizi "Zvezdani časovi čovečanstva".
POPOV: E, dobro ste me uporedili. To je taj žanr. To je prosvetiteljska misija. Utoliko se osećam bližim Dositeju. Inače, ja sam uvek govorio kao mlad dečko da sam želeo da budem istoričar, a onda sam otišao da studiram književnost, ali eto - sad sam ipak ispao neki popularni istoriograf.
NN: Sjećate li se, kad ste početkom pedesetih godina prošlog vijeka stigli na studije književnosti u Beograd, na koja ste se značajna književna imena ugledali i kakva je atmosfera vladala među Vašim kolegama?
POPOV: Moj drug Dušan Makavejev i ja pripadali smo pristalicama moderne tendencije u književnosti, a konzervativni ljubitelji ukočene i uštogljene paranoidne literature su progonili modernu literaturu s optužbom da je modernizam vrsta propagande buržoaske ideologije, međutim to je bilo besmisleno. Moderna poezija je izražavala sam duh poezije, a takozvana konzervativna struja koja se nazivala realističkom tvrdila je da je samo u realizmu prava proleterska socijalistička misao. Mislim da su to bile apsurdne baljezgarije.
NN: Naravno, oko toga se i te kako polemisalo?
POPOV: Nego šta je! U to vreme zbog sukoba između modernista i konzervativaca kao najmiliji gosti na Filozofski fakultet u čuvenu četrdeset peticu dolazili su nam Oskar Davičo i Stanislav Vinaver. Jednom je Vinavera na plenumu jugoslovenskih književnika Ivan Lalić optužio da on lansira nekakvu atomsku poeziju, a pošto je atomska bomba eksplozivna i pogibeljna, onda je, znači, i Vinaver pesimista opasne i pogibeljne vrste. Na to je Vinaver ustao i rekao: "Zahvaljujem Laliću u ime 785 triliona atoma u svemiru. Nema veće časti za mene nego da budem zastupnik svih atoma svemira, o Laliću, Laliću, besmisleni Laliću". Tad je bio i neki Perović koji je napao studentski časopis "Vidici", čiji je urednik bio Petar Džažić. Perović je u nekom partijskom časopisu napisao: "U 'Vidicima' se objavljuju pesme o mračnim ponoćnim satima". Znate Đura Jakšić ispevao je jednu od najlepših srpskih pesama koja je vrhunac evropskog romantizma, a radi se o pesmi "Ponoć". Međutim, kako je taj Perović objašnjavao šta je to ponoć: "Ponoć je vreme kada se protivnici revolucije sastaju na ilegalnim sastancima da kuju zaveru protiv socijalizma". Eto, takva su to besmislena vremena bila.
NN: Današnje vrijeme opet nosi neke nove "književne boljke"?
POPOV: Danas je taj neokapitalizam, izdavanje knjiga je na poprištu kapitala, tako da izlaze knjige koje donose profit. To je dominantno. Međutim, mi imamo izvanredno bogat književni repertoar. Imamo izvanredne genije. Kad god vidim novo književno ime i prezime ja se divim i kažem: "Bogami, naša književnost nikad nije bila jača nego u današnje vreme".
NN: Već 45 godina vodite dnevnik. Da li planirate da ga objavite?
POPOV: Toliko se to nagomilalo da se već dva metra prostire na polici. Nekad sam mislio da ću ja taj dnevnik iščitavati i rekonstruisati iz toga neke svoje memoare, međutim ja to ne mogu da čitam. Ti dnevnici i sveske ispunjavaju me sablasnim osećanjem da je vreme prohujalo. Rekao sam svojoj deci da kad otputujem s ovog sveta da to odnesu u rukopisno odeljenje Matice srpske i da tamo stoji gde se čuvaju rukopisi mnogih naših pisaca iz prošlosti.
"Fazoni i fore":
NN: Ove godine na iznenađenje mnogih snimljeno je nekoliko novih epizoda "Fazona i fora". Iako ista forma, bilo je tu i nekih razlika?
POPOV: Ove godine proslavili smo 30 godina od prve emisije "Fazoni i fore" i snimili smo 13 novih epizoda. Ja ponovo učestvujem, ali nisam Raša Pronalazač, nego sam Knjigoljub ili Knjigoljubac, pa deca viču: "Eno ga Raša, ponovo nosi knjigu". Kaže Ljuba Ršum, eto nosi knjigu Andrića. Da li ti, kaže, znaš ko je to Ivo Andrić? A mala, dete modernih vremena kaže: "Znam, bila sam u Andrićgradu". To su nova deca.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.