Nakon dugog i trnovitog puta, sa dovoljno iskustva i energije, popularnom rok sastavu "Van Gogh" i dalje ne nedostaje želje ni entuzijazma da idu u nove, drugačije pobjede. Mnogi im zavide, tapšu po ramenu, govore kako su ranije bili bolji ili gori, ali tako nešto im godi jer su to kreativne putanje. Ovi momci su stava da treba ići svojim putem, tvrdoglavo, instinktivno i prije svega posvećeno do kraja.
"Van Gogh" je prošle godine proslavio 30 godina postojanja, odnosno rolanja po mnogim stazama i putanjama koje su prošli.
U razgovoru za "Nezavisne" frontmen grupe Zvonimir Đukić, poznatiji kao Đule, govori na šta su posebno ponosni nakon tri decenije, o albumu "Ako stanemo, gubimo sve" i banjalučkoj publici.
NN: Na šta ste posebno ponosni za 30 godina karijere?
ĐULE: Pre svega što smo ostali prizemni i normalni ljudi, vaspitani, ne bahati. Posao kojim se bavimo i pojavljivanje u medijima zna da promeni stanje svesti, ostali smo prisebni, prizemni, neodoljivo neumereni dan-danas. Ponosni smo na to što su nam deca odrasla u tim našim putovanjima, to su sada pristojni ljudi koji se ne mešaju u javni život. Nisu deca poznatih, hvala bogu, to su obična deca koja rade svoj posao i uče svoju školu, žive svoj život na asfaltu punim plućima sa kućnim vaspitanjem i na to smo ponosni.
NN: U zadnje vrijeme imate mnogo nastupa. Kada se to uporedi sa bendovima koji su na sceni tako dugo kao vi, većina njih na prste može nabrojati nastupe u zadnje vrijeme. Po čemu ste vi drugačiji?
ĐULE: Vrsta muzike koju mi sviramo na ovom podneblju u kome živimo nije baš mnogo popularna. Neki drugi sadržaji neukusne muzike su dominantniji, neki drugi ljudi sumnjivog morala i porekla su prisutni u medijima, kroz rialiti programe ili slično. "Van Gogh" nikada do sada nije napravio ni ostavio loš utisak, nije zatvorio vrata. Tako je ponovni dolazak u neki od mnogobrojnih gradova proizvod zadovoljstva koji je publika osetila. Uvek dođe neka druga publika i tu je prisutno provetravanje.
NN: Koliko je danas lakše ili teže uspjeti u muzici s obzirom na novac?
ĐULE: Da smo hteli novac, sigurno bismo se bavili nekim drugim, unosnijim poslom. Ovde novac nije presudan za ostanak. Ovome smo se posvetili pre 35 i 40 godina, bend je krenuo pre 30 godina. Ideja je napravljena u jednoj od ovih soba u hotelu "Bosna" 1985. godine, ja ne znam kada je sve počelo.
NN: Dugo godina ste na sceni, razmišljate li o pauzi ili "odlasku u penziju"?
ĐULE: Verovatno neću ni biti svestan da će se dogoditi taj kraj, jer ne proizvodimo događaj po metru, milimetru, centimetru, danu, godini. Proizvodimo hemijski proces zajedno na bini koji traje, izlazak na binu je novi početak i kada se završi koncert to neće biti kraj. Kako nekad tako i sad, sve je bilo neizvesno.
NN: Po čemu je album "Ako stanemo, gubimo sve" specifičan?
ĐULE: Hvala što ste obratili pažnju na taj album. Evo, juče ili prekjuče je bilo godinu dana otkako se taj album pojavio. Napravili smo ga kao bendovski osvrt na godine i pesme koje su za nama. Tih 12 pesama koje smo odabrali su pesme koje su obeležile karijeru i rad grupe "Van Gogh". Želeli smo da ih odsviramo ispočetka i publika je fantastično odreagovala.
NN: Koja je Vama pjesma najdraža s tog albuma?
ĐULE: Volimo taj album, poklonili smo ga publici. S tog albuma meni je najdraža "Spisak razloga", zato što je u akustičnoj verziji i album zapravo predstavlja nagoveštaj jedne nove faze rada grupe "Van Gogh". Taj akustični iskorak nikada nismo radili, jer smo ceo život bili na 220 naponu.
NN: Da li možemo očekivati sličan album, da li ćete nastaviti u tom smjeru sa novim pjesmama u akustici?
ĐULE: To bi nam svakako i godilo posle ovakvih talasa. Voleo bih ja, ali nisam siguran da će ići tim putem. Nekada smo i sami more terali da talasi budu veći, nemirniji, da nam putovanje bude neizvesnije i godila bi nam ta akustična turneja. Ali u našem slučaju teško je bilo šta planirati jer sa tri raka i jednom ribom u bendu to su emocije, pršti na sve strane i onda smo rekli - mani to planiranje i šta bi bilo bolje za bend.
NN: Kakva je banjalučka publika?
ĐULE: Strastvena, taj čin, začin gradu, koji važi da ima više žena nego muškaraca, nekako odiše strastvenošću, sve je uzdignuto i dostojanstveno. Ko god mi dođe iz Banjaluke, neki prijatelji stranci su bili u Beogradu, obišli su celi region, ali kažu da su u Banjaluci svi ljudi jednostavni, srdačni, dobronamerni. Nažalost, u celom regionu nekada je bilo vrlo lepo, vrlo složno, imali smo sve, pa se onda dogodio zli gadni svet, da tu celu igračku rasturi, celu idilu i od nje napravi nebajku. Verujem danas u ljude i njihovu spremnost da se ne ponovi ružna prošlost, a da svetli dani budu za našu decu u ovoj zemlji. Lepe žene i devojke hodaju ovim gradom i bilo bi glupo da se lepi ljudi iz naših gradova sele u inostranu državu.
25 godina RTRS
Povodom 25 godina od osnivanja Radio-televizije Republike Srpske, na platou ispred RTV doma u Banjaluci je organizovan koncert na kojem je, pored "Van Gogha", nastupilo 12 grupa i izvođača.
Iako je ružno vrijeme pokvarilo ugođaj, najistrajniji su uživali u nastupu Dejana Petrovića i "Big benda", "Ultrazvuka", "Tatua", "Sopota", sastava "Tupas mene", "Lejdi Di", "Atentat", "Balkan ekspres", Vanje Mišić i "Mundensa", Lukijana Ivanovića i Maje Tatić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.