Osvojivši prvo mjesto na jubilarnom, desetom "Demofestu", uz to što su imali i najboljeg gitaristu festivala, alternativni rock bend iz Šapca interesantnog naziva "Slonz" apsolutni je pobjednik najpopularnijeg festivala demo bendova u regionu.
Bend čine Nikola Mijailović, gitarista i vokal, Borivoje Tošić, bubnjar, i Nenad Tošić, bas gitarista. Iako je Šabac, da tako kažemo, rodno mjesto ove grupe, sva tri člana su beogradski studenti i to ekonomije, prava i primijenjene umjetnosti. Uprkos studijima, muzika je ono što ih čini srećnim i što trenutno najbolje rade. Često nastupaju po klubovima i festivalima u Srbiji, a trenutno imaju u planu snimanje albuma na kojem će uživo biti odsvirane pjesme sa pratećim video-spotom. Album će se zvati "Sledećeg dana niko nije umro", a sudeći po dosadašnoj praksi na "Demofestu", banjalučka publika će pjesme uživo imati priliku da čuje već na sljedećem izdanju festivala. Promociju i snimanje albuma bend "Slonz" već je obezbijedio zahvaljujući trijumfu na "Demofestu", a njihov frontmen i najbolji gitarista festivala Nikola Mijailović po silasku sa bine i primanju nagrada o muzici koju vole i sviraju pričao je za "Nezavisne".
NN: Recite nam nešto više o istorijatu benda?
MIJAILOVIĆ: Kao "Slonz" sviramo dve godine, ali bend je nastao davno. Pre smo se zvali "Konvoj" i ja sam uleteo tek valjda dve godine posle njihovog nastanka. U suštini nas trojica sviramo nekih četiri-pet godina.
NN: Vrlo ste mladi...
MIJAILOVIĆ: Ja imam 19, bubnjar i basista su blizanci i oni imaju 24.
NN: Svirate alternativni rock'n'roll. Koliko je ta scena razvijena u Šapcu?
MIJAILOVIĆ: Šabac danas ima baš dosta bendova, možda više nego ikad u istoriji grada. Čak i bendovi dosta mlađi od nas guraju tu neku alternativnu priču i mislim da je to sasvim prirodno jer je Šabac oduvek, kako su nama naši stari pričali, bio alternativan grad.
NN: Svakako, Šabac je dao i velika pozorišna imena, ali nekako u širem kontekstu, nažalost, većina ga povezuje sa vašarom?
MIJAILOVIĆ: Kakav vašar, u suštini Šabac je grad kulture, a glas o vašaru nas ubija.
NN: Rekli ste da ste možda i očekivali da pobijedite na "Demofestu"?
MIJAILOVIĆ: Kada su nas bacili na drugu binu i kad smo saznali da smo među lošijom konkurencijom prvo smo razmišljali da li ćemo tamo proći. Prošli smo, i onda smo pričali kako bi bilo super da osvojimo bilo šta jer se takmičimo već tri godine. Nada u pobedu bila je tek potajna.
NN: Takmičite se tri godine po festivalima, ali ste prvi put na "Demofestu"...
MIJAILOVIĆ: Prvi put smo na "Demofestu" i osvojili smo dve tako važne nagrade. Uprkos očekivanjima, emocije se nisu slegle i sigurno da meni i dalje nije jasno šta se dešava.
NN: Primijetio sam da imate sjajne tekstove. Ko je zadužen za taj dio posla u bendu?
MIJAILOVIĆ: Tekstove pišem ja, a muziku ne pišem od kada smo postali "Slonz". Prije sam radio i to, ali poslednje dve godine radimo otprilike tako što ja napišem tekst, dođemo na probu, otpevam, izvučem iz toga najbolje delove i onda zajedno radimo na muzici, što je u suštini najbitnije.
NN: Zašto je naziv benda "Slonz"?
MIJAILOVIĆ: Hteli smo da se zovemo "Slonovi", ali to je bilo glupo zato što bi zvučalo kao da smo iz šezdesetih, i onda smo dodali iz engleskog jezika to S na kraju, da bude množina. Na engleskom govornom području često se zameni to S sa Z i, eto, ispalo je "Slonz". Ali, guramo i neku priču da je to zbog surli, pa vi to shvatite kako hoćete.
NN: Važnija priča od naziva benda jeste da pjevate na srpskom jeziku, što mi je drago, jer čini mi se da je ekspanzija engleskog preagresivna...
MIJAILOVIĆ: Mi smo isto pevali na engleskom jeziku i stremili da završimo negde u inostranstvu. To su bili moji dečački snovi, ali u jednom trenutku sam presekao i video sam da se deset puta bolje mogu izraziti na srpskom, koliko god dobro znao engleski. Neću da kažem da je loše za bendove s ovih prostora da pevaju na engleskom, neko će verovatno i dostići slavu na evropskom nivou, ali mi opšte nemamo taj cilj. Imamo za cilj da podignemo publiku koja razume naše tekstove i zato su nam pesme malo i besne.
NN: Planirate snimanje albuma. Kakva su očekivanja, mislite li da ćete jednog dana moći živjeti od muzike?
MIJAILOVIĆ: Ono što radimo pet godina konačno ćemo moći da dovedemo do nekakve suštine i zato nam je i važna ova pobeda. Najbitnije nam je priznanje, tek posle dolazi novac. Ta gitara i materijalne stvari nisu toliko bitne. U suštini, znamo gde smo i da se od muzike kakvu sviramo ovde ne živi, ali sigurno da ćemo moći s ostalim bendovima da pokrenemo neki "novi novi talas" koji će kod mladih moći da probudi svest u regionu, u Srbiji, u Šapcu, gde god.
NN: Za kraj, koji su Vaši uzori u muzici i da li Vam znači to što Vam je gitaru uručio Nikola - Kolja Pejaković, odnosno da li ste upoznati sa njegovom muzikom?
MIJAILOVIĆ: Kako da ne, strašno mi je drago što mi je baš on uručio gitaru i što je bio tu da čuje šta i kako sviramo. Njega jako cenim, naravno više kao muzičara nego kao glumca, iako je verovatno po ovom drugom poznatiji. Što se tiče ostalih uzora, od domaće muzike uglavnom slušamo "Artan Lili", "Straight Mickey and the Boyz", "Repetitor" i tu neku noviju beogradsku scenu. Što se tiče bivše Jugoslavije, meni je "Šarlo akrobata" genijalan, "Darkwood Dub" mi je možda i najbolji bend u Evropi... Uglavnom ima tu dosta bendova, a od stranih slušam sve od džeza do hip-hopa, slušamo i pop. Uzori su Džek Vajt, "Blur", "Gorillaz", inače otud i to Z u našem nazivu. Malo smo i plagijatori (smijeh). Od starijih - "The Doors", i baš dosta muzike, da u ovom trenutku nema šanse da sve spomenem.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.