Dvadesetog aprila 2009. došao je trenutak koji su ljekari decenijama predviđali.
Stiven Hoking, naučnik koji je uprkos teškoj bolesti uspio da postane jedan od najcenjenijih fizičara svijeta, bio je na ivici smrti, javlja B92.
Univerzitet u Kembridžu imao je mračne prognoze. Hoking, koji ima dijagnozu amiotrofične lateralne skleroze (ALS) od 21. godine života, opisan je kao “teško bolestan”.
Izgledalo je da je vrijeme isteklo za čovjeka koji je tako mnogo govorio o njemu.
Međutim, protivno svim očekivanjima, Hoking je preživio.
Prema svim znanjima o njegovoj bolesti, pravo je čudo što je ovaj 73-godišnjak uopšte živ. Ipak, on uspjeva da meditira o postojanju Boga, da razmatra o tome kako će se vještačka inteligencija odraziti na razvoj čovječanstva i što je možda i najnevjerovatnije, prisustvuje dodjeli nagrada Britanske akademije – BAFTA – u kolicima koje ga nose već decenijama i divi se filmu snimljenom u njegovu čast.
Kada se govori o tome koliko je ALS smrtonosan, teško je preterati. Taj poremećaj može dobiti svako. Počinje slabljenjem mišića, zatim slijedi opšta iscrpljenost, pa paraliza, gubljenje sposobnosti govora, gutanja, pa čak i disanja.
Smatra se da osoba s ovom bolešću živi između dve i pet godina. Više od pedeset procenata ne preživi treću godinu od dobijanja dijagnoze. Dvadeset procenata možeda preživi pet godina, a poslije tog perioda broj drastično opada. Dvije decenije poživi svega pet procenata.
Hoking se ne uklapa u statistiku. On je dva puta nadživio prognozirane dvije decenije – prvi put 1983. i drugi 2003.
Sada je 2015. Njegova želja za opstankom je toliko moćna, da neki stručnjaci smatraju da on uopšte ne pati od ALS, budući da bolest munjevito kosi svoje žrtve. Drugi kažu da jednostavno nikad nisu vidjeli osobu poput njega.
“On je izuzetan”, kaže Najdžel Li, profesor kliničke neurologije Kings koledža u Londonu.
“Ne znam da li je bilo ko uspio toliko da živi sa ALS. Ono što je neobično nije vrijeme, nego to što je bolest posustala. Izgledada je njegovo stanje stabilno... Tako nešto je ekstremno retko”.
Šta Hokinga čini tako izuzetnim? Sreća? Ili je riječ o tome da je priroda njegovog intelekta obuzdala nešto što je delovalo kao neminovna sudbina?
Niko ne zna. Čak ni sam Hoking koji shvata složenu mehaniku kosmičkih događanja, ne zna kako je i dalje živ.
“Možda je moj tip ALS nastao zbog slabe apsorbcije vitamina”, rekao je jednom.
Ipak, njegova borba protiv bolesti bila je specifična od samog početka, a naučnici misle da upravo u tome leži ključ njegove čudesne dugoviječnosti.
Okidač za ALS obično se javi kasnije u životu, pa pacijenti u proseku dobijaju dijagnozu u 55. godini života. Međutim, Hokingovi simptomi javili su se u njegovoj mladosti.
“Na trećoj godini na Oksfordu vidio sam da postajem sve trapaviji i pao sam jednom ili dva puta bez očiglednog razloga”, napisao je jednom.
“Međutim, tek kad sam došao na Kembridž, moj otac je vidio nešto čudno i odveo me kod porodičnog ljekara. On me uputio kod specijaliste i nedugo poslije mog 21. rođendana išao sam po bolnicama na testiranja... Bio sam šokiran kada sam saznao da imam bolest motoričkih neurona”.
Iako ga je rana dijagnoza osudila na život pun izazova, dala mu je i šansu da preživi mnogo duže, u odnosu na osobe koje su saznale da su bolesne mnogo kasnije.
“Otkrili smo da mlađi pacijenti mnogo duže žive, u nekim slučajevima i duže od deset godina”, piše Li u stručnom časopisu British Medical Journal.
Leo Mekalski sa Univerziteta u Pensilvaniji kaže da ALS ubija na dva različita načina. Jedan pogađa mišiće koji učestvuju u procesu disanja.
“Ljudi najčešće umru od kolapsa respiratornog sistema”, kaže on. Drugi način je otkazivanje mišića zaduženih za gutanje, što dovodi do dehidracije i pothranjenosti.
“Ako nemate ni jedan od ovih problema, možda možete živjeti dugo s ALS”, kaže Mekalski.
Hoking tvrdi da je zahvaljujući poslu uspio da preživi godine koje drugi ljudi s istom bolešću nisu doživjeli.
“Pomoglo mi je to što imam posao i što su se o meni ljudi dobro brinuli”, rekao je za New York Times 2011.
“Srećan sam što se bavim teoretskom fizikom, jednom od retkih oblasti gdje nepokretnost nije ozbiljan hendikep”.
Ako ništa drugo, Hoking ilustruje različite načine na koji ALS pogađa žrtve i u tome predstavlja “izuzetan, izuzetan primer”, kako to kaže Mekalski.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.