Svijest je nešto što ni nauka ni filozofija ne može da definiše i potrebno je da ljudsko biće to doživi i iskusi, tačnije da neko bude klinički mrtav neko vrijeme da bi mogao svijetu da ispriča šta je zapravo vidio i osjetio. Donosimo vam ispovjest jednog čovjeka koji je imao tu "priliku" da čak dva puta pređe na "onu stranu".
O senzaciji smrti…
– Nisam imao pojma šta se dešava, sve je bilo crno… praznina. Opisao bih to kao kada dremate bez sna, kada se probudite imate osjećaj da ste dugo spavali, a zapravo je prošlo samo 15 minuta.
– Jedini razlog što uopšte znam da sam bio mrtav jeste jer su ljekari bili u obavezi da podjele tu informaciju sa mnom: „Bio si mrtav nekoliko minuta, samo da znaš“, rekli su mi doktori.
– Dakle, da mi ljekari nisu rekli šta se desilo, ja bih bio ubjeđen da sam samo uzeo pilule za spavanje.
Da li poslije smrti postoji samo praznina ili je jednostavno sjećanje prazno?
– Nije to baš tako jednostavna praznina. Više kao spavanje bez sna, ne probudite se odjednom i osetite kao da je vreme prosto skočilo unapred. Vi znate da ste spavali neko vrijeme. U isto vrijeme, ne možete jasno da se sjetite da ste išta iskusili. – Tako da je odgovor i da i ne. Iskusio sam nešto, a to nešto je zapravo ništa.
O osjećanju umiranja
Prvi put je to bilo sekundu prije nesreće i jedina stvar u mom umu bila je: „Oh, ne“.
– Drugi put nisam imao pojma. Bio sam u užasnim bolovima i odjednom je sve prestalo, nije bilo ničega, nije bilo života. Onda sam se probudio i ponovo sam osjećao bol.
Da li su različiti uzroci smrti dali različita iskustva?
Oba iskustva su bila potpuno ista. Jedina razlika je u tome što se prije nesreće sjećam sekunde prije, dok sam drugi put bio u nevjerovatnim bolovima pa i nisam bio baš svjestan svog okruženja, ako razumijete šta hoću da kažem.
O drugim izveštajima ljudi o iskustvima posle smrti…
Mislim da su u drugim slučajevima njihovi umovi bili aktivni, a ono što su oni iskusili bila je samo jedna vrsta sna!
O reakciji da je umro
– Moja prva reakcija je bila: „Nevjerovatno, to je tako kul“. Sada mogu da kažem prijateljima da sam bio mrtav i vratio sam se u život, ali većinu stvari je govorio morfijum iz mene.
– Onda me je sustigla realnost i shvatio sam da sam zapravo sada mogao da budem mrtav, tek onda sam razumio koliko je ozbiljna situacija bila.
– Sada se sigurno manje plašim. Znam da je smrt ništa drugo do spavanje, kada umrete samo prestanete da postojite, nemate zbog čega da brinete.
O religiji i zagrobnom životu
– Oduvek sam bio ateista, ali je postojao i dio mene koji se nadao da Bog postoji ili raj, ili nešto veće od nas. Mislim, ko od nas ne bi želio da stvarno tamo negdke postoji „Nebo“?
– I dalje sam ateista, ali sada znam da ne postoji takva stvar kao Bog ili raj, barem ne za mene, jer koji Bog bi dozvolio da porodica i osoba prožive ovakvu traumu.
– Vkerujem da je vaša vkera, vaša vkera. Jedino što možemo da podkelimo je naše iskustvo i pustimo ljude da sami stvore svoje mišljenje, svi moraju da prestanu da primoravaju druge da misle kao i oni.
O životu poslije smrti
– Sve što želim da postignem u životu jeste da se zezam i da usrećim druge ljude i učinim njihove živote srećnijim.
– Nikakvo lično dostignuće u životu mi neće značiti kada umrem. Mrtav sam, jedina stvar koja će živjeti jeste moj uticaj na druge ljude koji su živi i nadam se da će taj uticaj biti pozitivan!
Zaključak
– Smrt je smrt. Kada jednom umrete, to je to, nema više!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.