"Jučerašnji tekst "Došla sam iz provincije: Četiri načina kako mi je Beograd uništio život" je od mene napravio k...u, starletu, osobu koja je gazila blato pre nego što je ugledala asfalt Beograda, glupaču koja je dobila posao preko kreveta i nesrećnu osobu", rekla je provincijalka nastavljajući svoju ispovijest.
Ona kaže kako je jutros na Fejsbuku imala 134 zahtjeva za prijateljstvo, 15 poruka i 74 notifikacije, jedni je hvale, oduševljeni su, drugi pljuju, psuju, prijete, kao nešto misle, vrijeđaju.
"Ko bi rekao da će se Beograđani ili pridošlice u Beograd toliko iznervirati zbog nekoliko redova iz ličnog iskustva. Pošto sam po odlasku s posla odlučila da sa prijateljima provedem veče, nisam se "kačila" na društvene mreže. A onda me je u jednom trenutku pozvala drugarica i pitala "Jesi li dobro? Jesi li bezbedna?". Nisam bila sigurna o čemu se radi, ali mi je objasnila da ceo Tviter gori o mom navodnom k......ku, stanu u Resniku, i još brojnim, užasnim stvarima koje su internet - drugari koristi da me opišu" nastavlja ona.
Kako dodaje odmah je pozvala majku da joj kaže, da ako slučajno čuje njeno ime u kontekstu koji ne odgovara onom u kom je odgajila i u kom je poznaje da se ne zabrine.
"Sve je u redu, to je samo internet i previše (nečijeg) slobodnog vremena" istiće ona, piše Telegraf.
Ideja je bila napraviti tekst koji opisuje dobre i loše strane, ali je, očito, "javno mnjenje" prekrojilo tu ideju i od nje napravilo potpuni haos.
S obzirom da Beograd i dalje obožava, njene četiri stvari koje je inicijalno i planirala da izložim su sledeće:
Posao, šansa, izbor
"Godinama sam odbijala da se prebacim u Beograd jer sam verovala da je vojvođanska ravnica, mir i laganost Novog Sada najbolja opcija. Međutim, kada se puno radi bez nekih velikih rezultata, tačnije, bez neke jasne vizije da taj posao i to zalaganje idu nekuda, neminovno je da će osoba koja želi da napreduje pomisliti da je vreme da se nešto promeni - u stavu, načinu rada, organizaciji, gradu" nastavlja ona.
Ona kaže prihvatila je ponudu za preseljenje u Beograd i posao pomoćnice glavne urednice, to je bio mali korak za čovečanstvo ali veliki za nju.
Na njenu sreću i nesreću život u Beogradu i rad u Beogradu bili su potpuno drugačiji od Novog Sada. Ovaj grad kao da je imao (i ima) svoju volju pa ju je bacao iz šanse u šansu, s posla na posao, svaki put na sve bolje mjesto, među sve bolje ljude.
"Verujem da čovek može mnogo da postigne uz dosta truda, rada, zalaganja, rizikovanja i, naravno, barem malo sreće. Ako niste ambiciozni, vredni, pošteni i kvalitetni mala je verovatnoća da ćete uspeti. Pored par neprijatnih situacija na ovom polju, Beograd mi je doneo poslovnu sreću. Za sve kvalitetne ljude koji se ne boje da rade, ovaj grad je čarobno mesto, Zemlja čuda puna opcija, mogućnosti i sjajnih ljudi koji su voljni da daju šansu. A - ako odlučite da promenite branšu, radno mesto ili probate nešto što ste oduvek želeli a u gradu u kom ste živeli niste mogli - Beograd će vam i to omogućiti, ovde je sve", kaže ona.
Ljudi, prijatelji, sve
"Da ne budem kliše i ne citiram Andrića koji kaže "Kada imaš jednog prijatelja - bogat si", jer, to svi znamo. I, tako jeste. Preseljaj iz NS-a za BG za mene je značio kraj jednog života jer sam svoje najbolje drugarice ostavila tamo. Srećom, ova dva grada su na samo sat vremena razdaljine, pa ništa nije tako kataklizmatično. Kretanje po Beogradu, gradu u kom i kada se ništa ne dešava, dešava se sve, upoznaćete najrazličitije ljude, najčarobnije ličnosti, najdivnije osobe. I nezavisno od toga da li su rođeni Beograđani, provincijalci, stranci, ovi ljudi daju Beogradu ovaj sjaj koji ima. Neverovatan broj ljudi na prelazu od Konja do “Jugoeksporta” me uvek podseti na Njujork, na toplinu i lepotu ljudi koji nekuda idu, ciljno. Svi smo tu, svi smo srećni, i kvalitetno je", istakla je.
Ona je ispričala da je za samo godinu dana u Beogradu upoznala rijeke ljudi - neki su, sa prvom bujicom - otišli. Drugi su ostali, postoje, bivstvuju - posebni, vjedri, kvalitetni, sjajni. I ova mladost koja joj se dešava, a koja će jednom biti samo dio neke priče ili fotografije, uljepšana je sjajnim ljudima Beograda koji joj daju ritam.
Za razliku od nekih drugih gradova gdje mnogi, stegnuti pravilima tog grada, djeluju kao da žive i dišu umotani u celofan, Beograđani i ostali koji žive u Beogradu - dišu punim plućima. Za ljude slobodnog duha - ovaj grad je sve! Ovde su ljudi slobodni.
Ljubav, momci, devojke
"Ko god da kaže da nije upoznat sa promiskuitetom, nemoralom, raskalašnim ponašanjem i pompom Beograda ili ne živi ovde ili je lažni moralista. Svi smo dobro svesni šta se ovde dešava, pitanje je samo ko kaže "Ne" a ko prigrli sve što mu se daje. I malo je zabrinjavajuće ako neko osudi tuđe primećivanje takvog stanja - to samo govori o pomirenosti te osobe da je nemoral zavladao i da je (osoba koja osuđuje) potpuno otupela na želju da voli, bude nekome broj jedan - neko vreme ili zauvek", rekla je.
Šanse za ljubav u velikom gradu su , kako dodaje, gotovo jednako velike kao i šanse za posao. Nešto manje, ali postoje.
Iako su ljudi postali potrošna roba, ima i dalje divnih momaka koji će od svoje devojke napraviti princezu. U nešto jače od 365 dana imala je privilegiju da se zaljubim, da joj bude uzvraćeno i da uživa.
"U ovom gradu, ma koliko patetično zvučalo, i ljubav lepše prija. Možda je do svetala na palati Albanije koja se romantično smenjuju, možda je do osmeha prolaznika, možda do brzine Zelenog venca, možda do raskošnog Sava Centra, Ušća… svega. Sanjanje i ljubav u Beogradu su prelepi i blago svima koji su to uspeli da prepoznaju", objašnjava ova provincijala.
Grad, svetlost, opcije
Ona dodaje kako je doći iz manjeg grada u veći je uvjek posebno iskustvo.
Kada se uselila u Njegoševu sa svojim divnim ljudima, očarala je lepota te ulice, pa komšinice - Krunske, Slavije… Ovo je grad koji ne spava ni kada je najpospaniji. U svakom trenutku dostupan je taksi, lijekovi, hrana, izlazak, bilo šta iz marketa koji radi 24/7. I, spoznaja da u ma kom trenutku, iz hira ili potrebe, možete da dođete do gotovo bilo čega je dovoljno velika radost za svakog stanovnika grada.
"Uz to, uz ogromnu ponudu i potražnju svega i svačega, i vlasnici raznih objekata se bore ko će bolje fascinirati svog potrošača pa mi je (a i svima koji su ovde) data opcija da odaberem ono što mi najviše prija. Beograd nudi neku čudnu priču koja deluje kao da ne postoje granice, da je sve moguće, uvek i zauvek. Voleti neki grad, neku zemlju, neki predeo je osećaj koji ne može najbolje da se opiše rečima, jer - ima li zaista verodostojnog opisa za Terazijsku česmu na kojoj se prelivaju boje grada; možemo li zaista energiju Beograda da opišemo nekim rečima a da to ne bude nešto neartikulisano poput “ashjdsajfhaljhfa”? Kako opisati Skadarliju sa svim njenim lepotama koja u proleće miriše na lipu?", rekla je.
Beograd će, vam se, neminovno, desiti i dešavati - htjeli to ili ne, rekla je ona i dodala ja se sreća života ovde temelji se upravo na tome da kroz seriju dešavanja, šansi, opcija dobijete slobodu da postojite, budete, dokažete se, živite. I, iz dana u dan, savršeno je.
Vezane vijesti:
Djevojka iz provincije: Kako mi je Beograd uništio život
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.