Desant na JNA! Ovako bi glasila najkraća vest sa prekinute fudbalske utakmice reprezentacija Srbije i Albanije u utorak uveče (nedo)igrane u Beogradu.
Sa žaokom i bez nje, bila bi odlično uklopljena u svu silu vesti o vojnoj paradi "Krug pobednika", koja će povodom proslave 70 godina od oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu i obeležavanja 100 godina od početka Prvog svetskog rata biti održana u četvrtak, 16. oktobra, kad ovaj tekst već bude pred čitaocima.
I znaće se šta su rekli najvažniji gost, ruski predsednik Vladimir Putin, i njegov domaćin, srpski predsednik Tomislav Nikolić.
Na sam incident ne treba mnogo trošiti reči, svi su u direktnom televizijskom prenosu videli kako je helikopter-igračka dron, za koji je bila zakačena crveno-crna zastava s granicama tzv. velike Albanije, sleteo na teren. Ubrzo se saznalo da je letelicom iz VIP lože navigavao Osli Rama, brat albanskog premijera Edija Rame i vlasnik američkog pasoša. Posle koškanja među igračima, na teren su uleteli i navijači; albanski fudbaleri su odbili da nastave meč, sažeto rečeno, zbog pretrpljenih duševnih boli.
Rama je posle informativnog razgovora u policiji odleteo u Tiranu s igračima, verovatno i igračkom koja se nestala netragom. I dočekan uz ovacije. "Pobeda" je proslavljena i na Kosovu, u južnoj Srbiji, zapadnoj Makedoniji, svuda gde etnički Albanci čine većinu.
Šta će biti sa sportskim delom šarade odlučiće UEFA ovih dana.
Direktnu vezu između nimalo sportskog incidenta na stadionu Partizana - koji i dalje svi zovu starim imenom stadion Jugoslovenske narodne armije - i parade, odnosno Putinovog dolaska u Srbiju, prvi su uspostavili istaknuti politički analitičari proruske prevenijencije. Pošto je to teško prepričati, citiraćemo deo analize Dragomira Anđelkovića date u ranim jutarnjim satima u sredu Javnom servisu RTS: U ono što se dogodilo na fudbalskoj utakmici Srbija - Albanija umešani su albanska država i neki zapadni centri moći iz EU i to je u vezi s najavljenom posetom predsednika Rusije Vladimira Putina Beogradu. To su sistematično isplanirali i sproveli oni koji ne žele da Putin poseti Beograd, koji ne žele stabilnu Srbiju.
Za neupućene, ako takvih uopšte ima: zbog visokog rizika nekoliko dana pre utakmice, na preporuku UEFA, Fudbalaki savez Srbije odlučio je da navijači iz Albanije ne mogu prisustvovati meču u Beogradu. Niti će oni iz Srbije moći da budu na meču u Tirani, ako ga bude. Rama je, navodno, dobio mesto u VIP loži na insistiranje šefa Delegacije EU. Sled Anđelkovićevih misli nalaže da je NJE Majkl Davenport jedan od tih zapadnih centara moći, ili bar njihova ispostava.
Ipak, za razliku od uvežbanih analitičara, običan smrtnik teško može da dokučiti tajnu vezu između drona, parade i Putina, ali da sve ima debele veze sa politikom nema spora. Zapravo, nema veze nego jeste suva politika, tim pre što će naredne srede 22. albanski premijer Edi Rama doći u prvu zvaničnu posetu Srbiji. Začkoljica da li je političar Rama znao da će američki državljanin Rama "pilotirati" saznaće se jednog dana u nekim memoarima. Zasad je premijer izvoleo na Twitteru oceniti povoljno igru albanskih fudbalera i nepovoljno čitavu "priredbu" u organizaciji domaćina! O incidentu ni reč.
Van spora je, međutim, i činjenica da Ediju Rami velika Albanija leži na srcu, što je Osli Rama otvoreno demonstrirao.
Projekat velika Albanija nije nikakva novina, vuče se iz davnih dana prošlog veka; i vrapci znaju da on obuhvata sve zemlje u kojima se u noći između utorka i srede slavilo. Ali, za razliku od nekadašnjeg političkog projekta zvanog velika Srbija, koji se odlično video i iz Vašingtona i iz Berlina i iz Brisela (Londona, Pariza...), ovaj velikoalbanski kao da izmiče centrima međunarodne moći. Naprosto žmure, čak i kada se u Makedoniji pravi Ilirija, kao što su nekada prvo zdušno žmurili, a onda zdušnije podržali nezavisno Kosovo, nesumnjivo ključni deo velikoalbanskog projekta.
U kom grmu leži zec prvi je ukapirao poslovično bistri srpski ministar spoljnih poslova Ivica Dačić govoreći o smišljenoj provokaciji: "Ovo se nikada nije dogodilo ni na jednoj fudbalskoj utakmici i unapred je pripremljeno. Za mene je centralno pitanje kako će reagovati Evropska unija i UEFA, jer da je neko iz Srbije razvio zastavu velike Srbije u Tirani ili Prištini to bi već bilo na dnevnom redu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. U ovom incidentu naročito je sporna činjenica da je to uradio brat premijera Albanije, koji treba ovde da bude gost. Sve to stavlja političku dimenziju na ceo dogadaj i ovo je politička provokacija", rekao je Dačić za "Blic".
Ako izuzmemo onaj deo o bratu - elaboriranje bi nas odvelo u razmatranje drugih bratskih veza, a napokon svaki čovek odgovara sam za sebe i svoje čini - Dačićeva izjava bi se mogla blanko potpisati. Da zabune ne bude, za razliku od njega vaša hroničarka nikada nije imala ni zrnca razumevanja za veliku Srbiju, pa nema nijednog jedinog razloga da razume veliku Albaniju, tim pre što joj je krvavo srce nastalo na komadanju ove male Srbije, Srbijice. Ali, da Dačić jeste na dobrom tragu nema dileme; nije baš pouzdano da bi ovih dana, gadnih dana po svetski mir hitno zasedao SB UN, ali izvesno je da bi goleme nevolje bilo u (sada teško zamislivom) slučaju razvijanja velikosrpskog barjaka u Tirani, ili daleko bilo, Prištini.
Zato je ključno pitanje hoće li biti ako ne hitre i odlučne, ono bar odmerene međunarodne reakcije na albansku provokaciju usred Beograda? I šta bi Beogradu valjalo činiti? Prvo, ko će skrenuti pažnju svetskim moćnicima na notornu činjenicu da je Balkan i dalje bure baruta, ali da fitilj odavno nije u rukama srpskih političara, čak i onih koji misle da su vrlo moćni? Hoće li neprijatna činjenica da Putin govori na srpskoj vojnoj paradi Zapadu biti važnija od nimalo bezazlenih pretnji njihovih političkih miljenika? Hoće li, napokon, prozvana EU i neprozvani Vašington shvatiti da glavni uslov postavljen Srbiji u napredovanju ka članstvu - realizacija Brisleskog sporazuma Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa - kasni ne toliko zbog nespremnosti i nesposobnosti srpskih vlasti da delaju na više frontova koliko zbog kočnica u Prištini? Vrlo, vrlo bliskih Tirani.
Zapravo, kad se prašina slegne, a sleći će se verovatno brzo, što zbog velikog posla u vezi s paradom, što zbog Ramine posete, posle desanta na stadion JNA, uz malo mudrosti, Srbija bi mogla da izvuče neko pozitivno brojanje, kako bi to lepo rekao čika Jova Zmaj za ono što je danas poznato kao benefit. Pre svega da sa sebe napokon otkloni imidž remetilačkog faktora, koji je dugo imala dobrim delom sopstvenom zaslugom. U pravilnom shvatanju i prihvatanju političkih kockica i ambicija na Balkanu krije se i stabilnost čitavog regiona.
Fudbala što se tiče, ako preživi merenje u UEFA, Srbija bi mogla napokon da se ozbiljno pozabavi bezbednošću na sportskim priredbama. I svojim jurišnicima. Fakat da je VIP navijač na utakmici visokog rizika bezbedno navigavao letećim objektom, obični navijači bakljama, pokazuje da nešto debelo ne štima. Nije daleko od pameti ni pitanje šta bi bilo da je desant bio pravi, ne samo politički, i da je dron umesto velikoalbanske zastave bio natovaren eksplozivom?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.