Kolumne

Dozvola za mrak

Jelka Jovanović
Jelka Jovanović

Neupućenih je sigurno vrlo malo, ali ipak prolog i glavna lica: Gospođa Tetka je majčina ili očeva sestra gospođe N.V., supruge ministra odbrane Srbije Aleksandra Vulina, situirana i trajno nastanjena u Kanadi. Za nju, verovatno, niko sem familije i prijatelja ne bi znao da je ministar nije naveo kao izvor svog blagostanja, odnosno poverioca 205.000 evra, koje je navodno od nje pozajmio za kupovinu polovine stana u kom živi porodica Vulin.

Koji je svojevremeno slučajno zaboravio da navede u obaveznoj imovinskoj karti funkcionera, pa ga je prvo prozvala Agencija za borbu protiv korupcije i prosledila Tužilaštvu za organizovani kriminal, koje ga je potom ustupilo Osnovnom tužilaštvu jer nije našao elemente organizovanog kriminala.

Posle se Vulin setio i stana, a tužiocima je, kako se čini iz njegove odbrane pred kamerama Pinka koje ga nisu ni napadale, precizno objasnio da i on kao političar ima pravo da se skući. I prijavio je stan Agenciji, odnosno polovinu stana, čiji je vlasnik postao, kako se naknadno ispostavlja, zahvaljujući toj tetki-tašti. E, sad, što zbog te velike darežljivosti, što zbog nejasnih okolnosti transfera, Gospođa Tetka je poslednjih dana postala predmet tajnih snova svakog stanovnika Srbije, a i šire; em daje, em izgleda ne očekuje da se dato vrati, em ćuti kao zalivena dok se čitava zemlja "loži" na nju.

A ministar se, stavljen pod lupu javnosti, umotava kao pile u kučine, što reče jedan naš kolega. Vrhunac te rabote bilo je objašnjenje da je u vreme kupovine stana tih 205.000 evra unosio u ratama od po 9.000 - što će reći da je 22,777 puta leteo do Kanade i nazad. Ili je, u blažoj verziji aranžmana, tetka uplatila sve parice na devizni račun, a on skakao tih 22,777 puta bar do Segedina i skidao po 9.000 i legalno unosio. (Šteta samo što u javnoj ispovesti nije pomenuo i strpljivog prodavca koji je morao da sačeka na transakciju bar 22,777 dana! Mada, iz Beograda do Segedina se može i dvaput dnevno, posebno službenim automobilom sa rotacijom, koja je istina zabranjena, ali vrlo korisna.)

Bilo kako bilo, tim putešestvijima do Kanade ili Segedina, ministar je, tvrdi lično, poštovao zakon Srbije koji dozvoljava da se u cugu preko granice iznese/unese najviše 10.000 evra. I, da ne zaboravimo, taj neviđeni legalizam je posvemašnja žrtva jer je ministar mogao, samo da je hteo, od svog dvostrukog venčanog kuma, medijskog mogula svih režima poslednjih decenija Željka Mitrovića, da uzme taj novac. Ili bar tako kaže tužiocima. Ali, eto, nije, pošto je iskren pred kamerama kumovog Pinka, a i on siroma' ima pravo na ženinu tetku, njenu ušteđevinu i uopšte porodicu koja mu pomaže da se skući.

Priču o ministrovom stanu javnosti je plasirao portal KRIK - Mreža za istraživanje kriminala i korupcije, kao jednu u serijalu ispitivanja porekla imovine državnih funkcionera. I odmah je počela da se odvija i paralelna stvarnost u Srbiji; neki državni funkcioneri, uključujući premijerku Anu Brnabić, solidarisali su se ekspresno sa bolnom ministrovom dušom, njegovom ličnošću koja je razapeta na krst javno i targetirana, porodicom koja je izložena...

Posle nedelju dana javne bruke i intervencije poverenika za rad tužilaštava, Tužilaštvo za organizovani kriminal je saopštilo da protiv Vulina nije bilo krivične prijave, pa nije mogla ni biti odbačena (mada je predmet predat u nadležnost Osnovnog tužilaštva u Beogradu, koje je obustavilo postupak, sa ili bez pominjanja Gospođe Tetke). Pre toga je Agencija, koja je i legitimni izvor storije, oprala ruke, pošto je posle zahteva upućenog tužilaštvu ostala bez mehanizama za dalje postupanje.

Onda je u ponedeljak uveče tačku na jotu stavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić lično najavom da će se nadleležni organi baviti Vulinovim stanom – što bi moglo značiti da Agencija i dva tužilaštva nisu nadležni ili su nadležniji tek onda kada to predsednik kaže! – ali i tvrdnjom da se sve to sa stanom dogodilo pre nego što je Vulin ušao u vlast. Odnosno u Vladu!

Paralelna stvarnost je isplela i mrežu oko KRIKA-a, pa je osnivač portala, novinar Stevan Dojčinović u pogodnim medijima označen kao narkoman, strani plaćenik i – špujun. Istina, ministar lično je bio uzdržan, ali njegova minorna stranka Pokret socijalista je obilato to nadoknadila. A preneli kumov Pink, njegovo štampano bratučedo Informer i poduga lista tzv. medija čija je osnovna svrha da brane vlast poput izvesnog portala Antidot.

Storija o tetki se odvijala u istoj sedmici kada je Vukašin Obradović saopštio da će posle 23 godine ugasiti novine Vranjske zbog neizdrživih finansijskih i poreskih kontrola. Zbog opsade Vranjskih i blaćenja KRIKA u Srbiji se tokom poslednje sedmice desilo malo čudo – okupljanje razuđenih ostataka medija koji drže do profesionalnoti i nevladinog sektora. Nije izostala ni podrška najvažnijih međunarodnih i regionalnih novinarskih asocijacija.

Vodeće među njima, Evropska i Međunarodna federacija novinara, EFJ i IFJ u zajedničkom saopštenju, uz poziv vlastima u Srbiji da javno osude pretnje slobodi medija i napade na novinare, jasno su navele i: “Tražimo od građana i NVO da preuzmu aktivnu ulogu u borbi za zaštitu slobode medija i izražavanja jer to nije samo pitanje profesionalaca u medijima već preduslov svakog demokratskog procesa. Tražimo od međunarodnih organizacija da zaustave ignorisanje ozbiljnih problema s kojima se suočavaju novinari i mediji u Srbiji i aktivno se uključe u zaštitu demokratskih vrednosti koje su sami promovisali”, ali još se ne zna kako će se stvari dalje oidvijati.

Izvesno je da su u toku kontinuirano dve akcije za oslobađanje medija i javne reči; jedna lucidno nazvana „Dozvola za mrak“, druga precizno „Stop medijskom mraku“, te da se spisak profesionalnih udruženja, redakcija i NVO koji podržavaju ne samo Vranjske i KRIK, Obradovića i Dojčinovića, već profesionalno novinarstvo pre svega, povećava iz dana u dan. Promalja se iz pepela nataloženog  višegodišnjim urušavanjem medija i slobode izražavanja, svest da su, kako precizno reče koleginica Danica Vučenić, „posledice neslobode medija daleko šire nego po profesiju“.

Zato ovo nije priča o medijima, pa ni o Gospođi Tetki koja je ni kriva ni dužna, postala egzemplar vlastodržačke bahatosti. Ovo je priča o atmosferi neodgovornosti, nedodirljivosti vlasti i straha javnosti, koja lagano prerasta u veliku farsu iako je kreirana na vrhu; atmosferi u kojoj je bukvalno kažnjivo izreći i blagu kritičku opasku, da ne pominjemo legitimno preispitivanje učinka sad već petogodišnje vladavine, pojedinačno i kolektivno.

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Nezavisnih novina.

Izdvojeno
Najčitanije