Mogu li prekršena procedura i nesporazum u komunikaciji da ubiju?
Pitanje je ogoljeno zato što Srbija duguje odgovor prevashodno zbog žrtava pada vojnog helikoptera i njihovih porodica, ali i s pravom uznemirene javnosti; mora se znati zašto su kasno uveče 13. marta stradali pilot Omer Mehić, kapetan Milovan Đukarić, zastavnici Nebojša Drajić i Ivan Miladinović, anesteziolog Dževad Ljajić, medicinski tehničar Miroslav Veselinović i maleni Ademović, koji je posthumno dobio ime Šahin.
Bezmalo mesec dana posle pada vojne letelice angažovane vanredno da spasi petodnevnu bebu iz Novog Pazara, tragedija dobija prave razmere koje se sažimaju u mnogo reči, ali nemar i neodgovornost natkriljuju ostale. Prve posledice su, nažalost, bile vidljive već u noći između 13. i 14. marta, kada je nedaleko od surčinskog aerodroma "Nikola Tesla" pronađena olupina sa sedam beživotnih tela.
Naravno da je premijer Srbije Aleksandar Vučić u pravu kad kaže da se njihova imena ne smeju zaboraviti i još manje zloupotrebljavati. Šest muškaraca u punoj snazi i dečkić na pragu života više nisu ovde.
Zato je ključno pitanje da li je tako moralo da se desi i ko je pogrešio u petak, 13. marta?
Konačni odgovor trebalo bi da da Više javno tužilaštvo u Beogradu, istraga je u toku; temeljiće se na najvećim delom obnarodovanim izveštajima dve posebne vojne komisije oformljene da ispitaju tehničke uzroke pada i odgovornost nadležnih, na uviđaju zamenika javnog tužioca obavljenom na licu mesta i dodatnim veštačenjima.
Odgovornost, dabome, može biti krivična ako se ispostavi da je neko u lancu komandovanja napravio kardinalnu grešku, za šta u pomenutim izveštajima ima sijaset materijala ili makar indicija. Odgovornost može biti i moralna, napokon i politička. I svaka mora biti precizno utvrđena, da ne bi stigma pala i ostala na žrtvama.
Dakle, u jednom od izveštaja se navode reči komandanta Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane general-majora Ranka Živaka: "Konstatovao sam da se ponovo izdaju zadaci suprotno važećim procedurama i da bi bilo bolje da su se preko kabineta Ministarstva odbrane obratili Generalštabu i da su dostavili sve raspoložive podatke jer nas na ovaj način dovode u nezgodnu situaciju". Nema velike misterije - ministar odbrane Bratislav Gašić je odlučio da Mi-17 poleti put Raške i preuzme bebu sa medicinskom pratnjom.
Uostalom, još 14. marta na konferenciji za novinare to je kazao i general Predrag Bandić, komandant 204. brigade RV, precizirajući da je lično izdao naređenje posadi da poleti, a da je odluku doneo ministar odbrane. Zakon o vojsci, međutim, kaže da ministar odbrane tako nešto može učiniti samo ako ima ovlašćenje glavnokomandujućeg, odnosno predsednika Republike. A koliko se do sada zna - nije ga imao. Mada, nema sumnje da bi i glavnokomandujući slično odlučio da je bio u prilici. O posebnoj misiji nije obavešten ni načelnik Generalštaba Vojske Srbije Ljubiša Diković, pa pravdanje tipa "bilo je hitno" malo znači. Još manje vodu piju politikantske kalkulacije šta bi bilo da nije angažovan helikopter za spasavanje muslimanske bebe, da nije odlučeno kako je odlučeno. Valjda su sve bebe čiji je život ugrožen iste! A zakoni i procedure se i donose da bi se znalo ko šta radi i moraju poštovati da se, posebno u vanrednim okolnostima, opasnost svede na minimum.
Izveštaji, dalje, kažu da je posle preusmeravanja helikoptera sa heliodroma Vojnomedicinske akademije na surčinski aerodrom - o čemu je pilot sa zakašnjenjem obavešten - došlo do kobne zabune u komunikaciji posade i kontrole leta. Svedeno, civilna kontrola leta i vojni letači koriste drugačije mere, što je majora Mehića dovelo u zabludu - nije mogao znati da ne vidi pistu zato što je bio previše visoko. U izveštaju se taksativno navodi: "Posada javlja visinu od 140 m, misleći na visinu iznad piste, na šta kontrolor letenja ne reaguje jer očekuje da pilot govori o nadmorskoj visini, što je standardna procedura za civilne vazduhoplove" i zaključuje: "Kontrolor i posada nemaju isti način razmišljanja i nisu naviknuti na zajednički rad".
Da li je suvišno pitanje zašto u kontroli letenja nije bio neko ko se razume u vojne mere i žargon? Ako ne sme nepozvan da uđe u kontrolu, zašto bar nije bilo paralelne komunikacije koja bi predupredila nesporazume? Tužilaštvo će, očigledno, morati to detaljno da ispita jer su, po svemu sudeći, pilot i posada taj nesporazum platili životima. I, naravno, vojne i civilne vlasti će što hitnije morati da usaglase proceduru i komunikaciju učine jasnom. Inače, daleko bilo, može se ponoviti!
Ima još nedovoljno razjašnjenih detalja, počev od toga zašto uopšte Beograd kada su Kraljevo i Kragujevac bili bliži? I zašto letelica kad je, izgleda, novopazarski sanitet mogao da se probije preko Kopaonika i stigne na vreme u Kragujevac, gde se i prvobitno uputio? Zašto posada Mi-17 nije pravovremeno dobijala podatke o meteorološkim uslovima, koji su se iz minuta u minut pogoršavali?
Ima i jedan delikatan detalj, koji je šokirao javnost; reč je o alkoholu u krvi pilota i jednog člana posade, nalazu koji je objavljen tri sedmice po obdukciji. I koji, nema sumnje, sugeriše njihovu krivicu, mada je i najvećim antialkoholičarima jasno da nisu bili pijani.
Bizarni detalji su prisustvo ministara zdravlja Zlatibora Lončara i odbrane Bratislava Gašića na surčinskom aerodromu; prvi je, navodno, čekao bebu. Lekar je, sam kaže. Drugi je stigao kad mu je javljeno za pad helikoptera. Koji je, podsetimo, poleteo po njegovoj odluci.
Obojicu je u prvim danima posle udesa uzeo u zaštitu premijer Vučić lično i u narednim sedmicama ponovio više puta da ih ne da! Prošle subote na vanrednoj konferenciji za novinare sumnje dela kritičke javnosti, među kojima su novinari, vojni analitičari, ali i bivši piloti, društveno-politički radnici kako ih (nas?) zove, premijer je ocenio, ni manje - ni više, nego kao rušenje Vlade. Preciznije sebe. Iako ni on nije znao za akciju, a da je znao podržao bi je, prevashodno iz humanih razloga, a potom da izbegne moguće sumnje u zle namere glede - muslimanske bebe!
Tako je krug zasad zatvoren; uprkos brojnim indicijama da za pad helikoptera Mi-17 nije kriva viša sila, da su pilot i posada učinili sve što je u njihovoj moći da misiju privedu kraju, najvišom političkom voljom krivci su već nađeni. Ali, ne u onima koji su izdavali naredbe i postupali mimo protokola, već u onima koji pitaju. Pri tome su novinari i analitičari optuženi da blate pilota, mrtvu posadu i lekare! Iako to, ruku na srce, nisu radili ni najgrđi tabloidi. Naprotiv!
Na kraju svega pitanje je kako će se u gustoj propagandno-političkoj magli koja se spustila na palu letelicu i njene mrtve putnike snaći tužilaštvo?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.