Poslednja vest kaže da je ostalo još samo 12 dana do odluke ko će leteti iz Vlade Srbije.
Navodno, vladajuća Srpska napredna stranka odlučiće 27. aprila hoće li biti rekonstrukcije ili će biti aktiviran neki drugi od ranije pominjana četiri scenarija - promena nekih ministara, izbacivanje sadašnjih koalicionih partnera i vrbovanje novih ili izbacivanje sopstvenih ministara. Sve je u rukama premijera Srbije i lidera SNS Aleksandra Vučića, koji u narednim danima treba da proceni da je bilo ko iz tima u Nemanjinoj 11 (sedište Vlade) toliko zgrešio da mora napustiti fotelju.
Ako utvrdi da je bilo puno takvih, može se odlučiti i na vanredne parlamentarne izbore, koji će biti održani istovremeno s vanrednim pokrajinskim (za Vojvodinu) i lokalnim. Vučićev lični rejting je i dalje toliko visok da će sve protivnike na biralištima oduvati, posebno ako svi izbori budu zajedno održani. A i što ne bi, kad se tako em štede pare, em se energija ne rasipa na izborne trke? A raspored snaga posle novih izbora eliminisaće i neprijatan posao "prekomponovanja" lokalnih vlasti po scenariju koji uključuje batine, ucene i štošta još kao ovih dana u Inđiji.
Doduše, može se odlučiti za nešto između, izborno prekrajanje na lokalu i u Vojvodini, a menjanje koalicionih partnera u Republici.
Ali, da ne trčimo pred rudu; može se lako ispostaviti da je premijer zadovoljan celim timom, a da su priče o rekonstrukiji i izborima spinovanje javnosti, kojoj izborne trke nikada ne dosade. Da zaista može biti tako, sugeriše nedavna premijerova izjava "prosto me sramota koliko nam dobro ide", doduše vezana prevashodno za punjenje državne kase, ali ko još razmišlja o sitnicama? Bilo kako bilo, prva godina ove vlade i nije loše vreme da se stavi prst na čelo, a nezgodna pitanja se mogu postaviti za svaki resor i svakog ministra pojedinačno, ali u ovih 12 meseci - za neke ne treba zaboraviti i prethodni krnji mandat - nekoliko njih se posebno istaklo. Ređaćemo ih po abecedi da izbegnemo merenje grehova i cehova
Da li posle pada helikoptera Mi-17, u kom je poginulo sedmoro ljudi, ministar odbrane Bratislav Gašić treba da ostane na tom mestu? Sasvim je nebitno da li je bio u noći udesa na surčinskom aerodromu ili ne, pošto je lično odlučio da helikopter poleti čime je, faktički, preuzeo komandu nad oružanim snagama. Što ne sme, čak i kad je ishod pozitivan, a ne tragičan.
Da li Kori Udovički treba da ostane na svom mestu ako za godinu dana nije uspela da smanji broj zaposlenih u javnoj upravi i lokalnim samoupravama i uredi zarade najavljenim platnim razredima?
Da li ministar zdravlja Zlatibor Lončar treba da ostane na svom mestu ako posle svih priča o ozdravljenju zdravstva lekari i medicinske sestre beže iz Srbije, a pacijenti ne dočekaju operaciju srca?
Da li posle četvoromesečnog štrajka advokata, koji je blokirao ionako inertno pravosuđe, ministar pravde Nikola Selaković treba da ostane na tom mestu? Da ne pominjemo stalne dorade zakona iz njegovog portfelja, diskutabilne rezultate borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. I možda najvažnije, gotovo neprestano vanredno stanje u kome se zakoni donose po hitnoj proceduri, često suprotno Ustavu i drugim zakonima.
Da li posle četvoromesečnog štrajka prosvetnih radnika i ugrožene školske godine, o javnim svađama s prosvetarima da ne govorimo, ministar Srđan Verbić treba da ostane na tom mestu?
Da li posle svih gafova - a u njegovom slučaju teško je izdvojiti jedan koji bi nadvisio druge, pošto ih je tušta i tma - ministar rada Aleksandar Vulin treba da ostane na svom mestu?
Slična pitanja se mogu postaviti za druge ministre, počev od nadležnog za unutrašnje poslove Nebojše Stefanovića, koji takođe kao Gašić voli da komanduje, u ovom slučaju policijom, pa do ministra sporta i omladine Vanje Udovičića, koji se, za razliku od prethodne sportske karijere, u političkoj ulozi ničim ne ističe.
Da pitanjima o kompetentnosti i efikasnosti ima mesta, potvrđuju i istraživanja javnog mnjenja, koja, s neznatnim odstupanjima, pokazuju pozitivan skor samo u slučaju Aleksandra Vučića. Na plasman se mogu žaliti i zamenik premijera Ivica Dačić, iako je nesumnjivo najiskusniji u političkom predstavljanju, pa i najisturenija i najagilnija u Vladi potpredsednica i ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović. Naprosto, svi su u dubokoj senci premijera, s tim što neki ministri plaćaju reformski ceh više nego on. Recimo, ministar finansija Dušan Vujović je u vizuri javnosti glavni krivac za smanjenje penzija, plata, pa i pad životnog standarda. Po istom principu, nije on zaslužan za ovo već pomenuto povećano punjenje budžeta u prvom kvartalu nego premijer.
No, vratimo se učincima vladavine, ovog puta pomoću statistike: javni dug je porastao na 25 milijardi evra i preti da potopi ceo BDP. Za tri godine vladavine SPS - SNS, odnosno SNS - SPS, javni dug je zabeležio rast od sedam-osam milijardi evra! U periodu januar - februar 2015. industrijska proizvodnja u Srbiji manja je 3,1 odsto nego lane u istom periodu, a posmatran u odnosu na čitavu pošlu godinu taj pad je drastičniji.
Pošto privredom i finansijama već tri godine upravljaju kadrovi koje je delegirao SNS, odnosno izabrao Vučić kao vicepremijer u Dačićevoj vladi, pa onda premijer, besmisleno je i dalje za sve nedaće optuživati "prethodni režim", u kom je, ne zaboravimo, Dačićev SPS takođe bio značajan faktor. Što, naravno, "prethodni režim" ne amnestira za brojne greške iako su često počinjene u ispravljanju nasleđenih iz vremena kada je Srbijom upravljala koalicija koja joj je i danas na čelu, doduše sa obrnutim odnosom snaga.
Lista se može produžiti mnogim pitanjima: projektu "Beograd na vodi", koji je uprkos svemu, pa i lex specialisu i jednoj restauriranoj predratnoj zgradi, još samo maketa; spoljnom politikom koja lavira na ivici noža između Istoka i Zapada; zakočenim pregovorima s Prištinom; stalnim odlaganjem otvaranja poglavlja u pristupnim pregovorima s EU; maratonskim suđenjima kontroverznim biznismenima i bivšim ministrima; obaveznom privatizacijom koja tapka u mestu; i dalje enormnim brojem zaposlenih u javnom sektoru; sumnjivim statističkim rastom zaposlenosti... Mogla bi, ali gotovo da nema smisla, jer, ruku na srce, teško da bi bilo koja vlast uspešno plivala u svim nedaćama koje muče Srbiju.
Sve je to okvir u kom će narednih 12 dana premijer odlučivati; suvereno drži i makaze i štof. I u bilo kom scenariju biće i dalje glavni krojač. I sam će birati, majstorski rečeno, šegrte.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.