U predvečerje ove nove godine, pripremajući godišnji pregled najvažnijih društvenih i političkih događaja u 2018, napravila sam mini-anketu među kolegama/inicama sa pitanjem šta je ili ko je obeležio odlazeće leto. Malo ko je pomenuo ono što sam ja izdvojila - ubistvo Olivera Ivanovića - mada su se naknadno svi saglasili da je atentat suština godine koju smo napustili sa uzdahom olakšanja. No, o tome smo pisali u prošlom broju, a 16. januara biće nova prilika.
Među odgovorima koji intrigiraju najinteresantniji je ponudio V.Č. - neobjašnjivo mnogo nekompetentnih žena na važnim mestima. U prvi mah feministktinja u meni reagovala je sa neodobravanjem zbog nipodaštavanja koje bi moglo da se sažme u kontrapitanje: a šta je sa gomilom nekompetentnih muškaraca koji nam kroje sudbinu? Premda, ruku na srce, svakom u Srbiji bi trebalo da bude svejedno da li ženska ruka ispisuje naš životni horoskop ili to čini muško pero, iako se i u politici, kao i u svakodnevici, od žena očekuje da budu osetljivije od svojih kolega.
No, zagonetka je postavljena, pa evo prilike da se pozabavimo njome, iako su mom kolegi kost u grlu upraviteljke institucijama kulture.
Nesporno je da nekoliko ključnih položaja u zemlji zauzimaju žene. U prvom redu su tu predsednica Narodne skupštine Maja Gojković, premijerka Ana Brnabić i guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković, pri čemu je redosled dat u odnosu na ovlašćenja kojima raspolažu. Stvarna moć sve tri funkcije je u rukama predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Rame uz rame sa tri primadone je potpredsednica Vlade Srbije i ministrka saobraćaja Zorana Mihajlović, s tim što termin "primadona" u javnom diskursu pripada njoj, zbog imidža koji neguje. Tu su i ministarke Jadranka Joksimović (evropske intergracije) i Nela Kuburović (pravda), te Slavica Đukić-Dejanović, zadužena za demografska i populaciona pitanja. Sa premijerkom ih je pet u kabinetu koji broji 22 člana/ice.
U parlamentu - gde vlada pravilo da svaki treći/a član/ica mora biti iz manje zastupljenog pola - u rukovodstvu su još dve potpredsednice, obe iz opozicije Vjerica Radeta (SRS) i Gordana Čomić (DS), voljom vladajuće većine, mnogo manje aktivne od koleginice i kolega iz vlasti u rukovođenju parlamentom. Pri čemu činjenje Radete ima jasan negativan predznak (politička isključivost i uvrede). Statistika kaže da od 16 oficijelnih poslaničkih grupa dve vode žene (opozicija).
Treća grana vlasti, sudska, nešto je reprezentativnija u rodnom smislu od ove dve faktički jače, iako su aklamativno ravnopravne; Vrhovnim kasacionim sudom predsedava muškarac, a među 40 članova/ica 22 su žene. Od četiri apelaciona suda jednim predsedava žena, Upravni sud vodi sudinica, kao i Javno republičko tužilaštvo (među 11 zamenika/ica je šest žena). I Ustavnim sudom Srbije - koji suprotno uverenju mnogih nije deo sudske vlasti, već je samostalan državni organ koji štiti ustavnost, zakonitost, ljudska i manjinska prava i slobode, kontroliše sve tri grane vlasti - rukovodi žena, a i većinu od 15 članova čine žene.
Napokon, među pet nezavisnih institucija (ombudsman, poverenici za zaštitu ravnopravnosti, te za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Državna revizorska komisija i Agencija za borbu protiv korupcije), dvema rukovode žene. Porevenica za zaštitu ravnopravnosti je Brankica Janković, a na čelu Agencije je Danica Marinković. Valja reči da su samo dve gradonačelnice (od 25 gradova), te pet predsednica opština (od 150).
Moglo bi se nabrajanje nastaviti sa državnim funkcionerkama i službenicama, glavnim urednicama i direktorkama banaka i kompanija... ali to nas udaljava od enigme koju je zadao V.Č. - nekompetentne žene na visokim položajima. Mislio je, nema sumnje, u prvom redu na četiri istaknute, a kad se sačini prošlogodišnji pregled njihovog rada, sa žaljenjem, mora mu se priznati pravo.
Maja Gojković parlamentom predsedava izrazito diskriminatorno prema opoziciji, a u tome je zdušno prate i potpredsednici iz vladajućeg bloka. Pri tome, kad joj ponestane argumenata, a zatreba razloga za kazne opoziciji, koristi činjenicu da je žena. Prevashodno se vlada kao predstavnica svoje (Vučićeve) stranke, a ne prva među poslanicima/cama, izabranim predstavnicima/cama granađana/ki. Jedan od uzroka tome je što i dalje mora dokazivati pravovernost naprednjačkim idealima, pošto važi za prvu među političkim preletačima i preletačicama; promenila je toliko stranaka od početnog SRS-a do sadašnjeg SNS-a da ih je teško nabrojati.
Premijerka je ovu godinu iskoristila da dokaže kako nije "fikus" na čelu Vlade, kako je doživljavaju opozicija i deo kritičke javnosti, pa se u više navrata odvojila od onoga gde slovi za ekspertkinju - digitalizacija - i upustila u golu politiku, što je dovelo do niza neprijatnosti i po nju lično, a i po državu. Naprosto, ne vlada ni političkim problemima, ni rešenjima; najubitačnije izjave su o Kosovu i o EU, a ništa manje sporne o ratnim zločinima i slobodi medija. Papagajski ponavlja proklamovanu politiku prilično nemušto, pa je u više intervjua datih uglednim stranim medijima morala naknadno da "ispravlja" odgovore ili da ih pojašnjava, iako se zna da "nije majka Muju karala što se kockao, no što se vadio".
Jorgovanka Tabaković se proslavila tvrdnjom da je dinar druga najjača valuta na svetu, premda sem veštački održavanog kursa nema argumenata za zadovoljstvo. Naprotiv, to najbolje znaju izvoznici koji pate zbog potcenjenog evra. Zorana Mihajlović lavira između stečenih epiteta opozicije u Vladi (premijerki), do odane partijske vojnikinje (Vučiću). Ona ima bagaž opozicione prošlosti, pa je, bez obzira na položaj, trn u oku pravovernim sledbenicima naprednjaštva. Aktivna je u resoru i stranci, ali uprkos nabrajanju putnih uspeha, učinci su daleko od onih koje vlast propagira kao najbolje od Titovog doba (Vučić). U prilog tome idu još neobjašnjeno i nekažnjeno urušavanje potpornog zida na Koridoru 10 u Grdeličkoj klisuri, izlokana deonica na Koridoru 11 i najbitnije nedavna nesreća kod Niša kada je u sudaru voza i autobusa na neobeleženom železničkom prelazu stradalo šestoro ljudi, a ministarka nije videla odgovornost sopstvenog resora.
Ministarka pravde, kao i ove prethodne političarke, radi po scenariju koji se izrađuje u Predsedništvu Srbije i u SNS i uspela je da se, zbog ustavne reforme u pravosuđu, zavadi sa kompletnom strukom i nevladinim sektorom, pri čemu mnogi i ne znaju kako izgleda. Za preostale dve ministarke ne može se tvrditi da su bez kompetencija, ali i one su sputane stranačkim stegama i koalicionim sporazumom.
Zapravo, sa izuzetkom Brankice Janković, nijedna visokopozicionirana žena ne pokazuje dovoljno integriteta i samostalnosti da opravda zvanje koje ima. Čini se, čak, da orgomna većina boluje od tihe patnje što nije muško - pa da svima pokaže gde im je mesto! - a tu vrstu inhibicije mahom pokazuju tako što se predstavljaju u muškom rodu (ministar, guverner, državni sekretar...).
Među nekima je napadno, svesno ili ne, imitiranje "šefovog" nastupa (Vučić), što ih opet približava kolegama. Sve u svemu, neprilagođene iako je XXI vek. No, opet ruku na srce, može biti da bi u drugim okolnostima i okruženju koje bi se s pravom zvalo demokratsko i građansko društvo njihovi kvaliteti - a mora ih biti čim su uspele da se nametnu - prevagnuli nad licem koje javno demonstriraju. No, kockice su raspoređene tako da ih je teško razlikovati od muških kolega, pri čemu same mnogo doprinose i takvom političkom mozaiku i takvom društvu.
Sve su, dabome, izabrane glasovima vladajuće većine, takav je sistem, ali uz časne izuzetke, ponašaju se kao predstavnice (predstavnici?) dela društva oličenog u strankama, što samo naglašava osnovanost utiska koji ima V.Č.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.