"To vam je jedan lep, malo veći potok. Inače, na tome mestu se odigrala jedna istorijska bitka". Taj lep, malo veći potok nalazi se u istoimenom selu u Crnoj Gori, a sve ove vredne geografskoistorijske činjenice dobili smo od najpoznatijeg Ljutotučanina, ministra Dragana Jočića.
On je, naime, odgovarajući na pitanja novinara gde će provesti godišnji odmor pomenuo Ljutotuk, rodno selo svoga oca. Što je, iskren da budem, bilo za očekivati s obzirom na to da i njegov guru letuje u svojoj selendri. Pa neće, valjda, Jočić na Sejšele i neka egzotična putovanja, kada Voja tradicionalno letuje u Belanovici?
Tako sam se ja, zahvaljujući novinarskom pitanju i očekivanom Jočićevom odgovoru, prisetio i Ljutotuka, a i te `istorijske bitke`!! Ali, da krenemo redom. Sećam se kada je pre nešto više od dve godine Vladimir - Beba Popović govorio za tada već kultni `Insajder` TV B92. Intervju je sniman u prostorijama njegove firme `Spektra`, gde sam ga i ja posetio, u ranim poslepodnevnim satima. Ubrzo nakon kratke priče, neposredno pre početka snimanja, ja sam otišao, ali sam ga uveče pozvao želeći da vidim kako je prošlo snimanje. Međutim, bio je nedostupan kao i nešto kasnije pred ponoć, kada sam pozvao još jednom, tako da sam tek sutradan saznao da je snimanje trajalo celu noć i da je snimljeno 10-12 sati razgovora. Što me je začudilo na trenutak, a onda sam se prisetio kako je izgledao njegov stan nekoliko dana ranije kada se pripremao za snimanje. U stanu niste imali gde da zgazite, a kamoli gde da sednete, jer su sto, stolice, trosed, komode a bogami i ceo pod bili prekriveni raznoraznim papirima, dokumentima, novinskim člancima i njegovim zabeleškama. A sve vreme su dolazili prijatelji, poznanici, novinari, saradnici i svi oni koji su mogli da ga na nešto podsete, da odgovore na neko pitanje ili da prosto potvrde ono što je on već znao. Drug Beba se fenomenalno pripremio za ovaj intervju. Nažalost, gledaoci su od svega mogli da vide tek nešto više od dva sata. Ali i ono što je emitovano bilo je više nego dovoljno da uzburka duhove, izazove burne reakcije i polemike. A da se i danas emituje sav snimljeni materijal verujem da bi bio gledaniji čak i od `Velikog brata`. Pa, šta je bilo u ostalih desetak sati koji nisu ugledali `svetlost dana`? Mnogo toga, pa i priča o Ljutotuku.
A tu priču nam je nekoliko meseci ranije, tokom jednog ručka, ispričao zajednički prijatelj koji je Jočiću bio Principal, kada je ovaj nakon 12 godina studiranja napokon završio fakultet i postao advokatski pripravnik. Pripravnik k'o pripravnik, nije se mnogo razlikovao od drugih sve dok jednog dana nije zatražio slobodan dan da bi otputovao u Ljutotuk, rodno selo svoga oca. Naravno da mu je čovek vrlo predusretljivo izašao u susret, a ono što ga je zapanjilo i šokiralo bio je razlog putovanja. Iako ga Principal ništa nije pitao, Jočić mu je objasnio da mora da ide kod vračare da skine čini!! Da, dobro ste čuli, odnosno pročitali. Neko je na njega, neznano gde i kada, kaže bacio čini i mađije zbog kojih ne može da se oženi, pa mora kod vračare. Zašto baš u taj Ljutotuk? Pa, zato što mu je neka vračara iz Užičkog kraja ili možda čak iz Bosne, nemojte me držati za reč, sve je to bilo davno, kod koje je prethodno bio, rekla da je ona nemoćna, da ne kažem da nije nadležna, i da zato mora da ide baš u Ljutotuk!! Čuvši ovo svi prisutni, a bilo je nas nekoliko, u neverici su zurili u pripovedača misleći da se čovek šali sa nama i da izmišlja priče kako bi nas zabavio i tako upotpunio ambijent koji su činili dobra hrana, dobro vino i dobri ljudi. Međutim, on je i dalje veoma ozbiljan potvrdio priču, dodavši da je Jočić čak i njemu ponudio da ga odvede kod vračare kako bi ga pogledala i videla da i na njega neko nije bacio čini!!
Ne znam da li je Jočić pominjući Ljutotuk i istorijsku bitku, mislio upravo na ovu istorijsku bitku, bitku vračare sa činima i mađijama, ili na neku drugu. Ali je očigledno da se ova bitka, za nevestu i ženidbu po njega uspešno okončala!! Kao što znate, čovek je sada oženjen!! I šta vas onda čudi što se pobednici rado i često vraćaju na mesta na kojima su te pobede izvojevali. Tu očigledno nalaze duhovni mir, snagu i energiju za nove bitke i pobede!! Ne znam ni da li prilikom svake posete Ljutotuku, odlazi kod pomenute vračare na `kontrolu`, `zamenu ulja` ili `generalku`, pa vam to ne mogu ni saopštiti. A, na kraju krajeva, to i nije tako važno.
Važno je da se Jočić nije ženio uz prethodno skidanje čini, naravno u vreme Karađorđa Petrovića i I srpskog ustanka, kada su donošeni zakoni kojima je Vožd želeo da iskoreni praznoverice i sujeverje. Svestan činjenice da nam se civilizovani svet smeje, zbog zamajavanja i zaglupljivanja ionako neprosvećenog naroda, od strane raznih vidovnjaka, gatara i vračara, Vožd je rešio da sa tom praksom energično raskrsti. U interesu izgradnje moderne, građanske, prosvećene, demokratske i evropske Srbije, Jočić bi tada verovatno dobio desetak batina po turu ili bi ga za primer drugima namazali katranom i posuli perjem. Međutim, on je danas kod `dobrog` Voje, koji kao i Karađorđe teži `istim` ciljevima, ni manje ni više nego ministar. I još sebe naziva pravoslavcem, iako ovakve aktivnosti nikako ne idu uz lik i delo jednog pravoslavnog vernika.
Zato je neophodno da duhovni pastir DSS-kog stada, drug Amfilohije, kome ovi detalji sigurno nisu poznati, ili drugi nadležni organi preduzmu odgovarajuće mere i ovu zabludelu ovčicu izvedu na pravi put. Jer ovo se ipak dešava 200 godina posle Karađorđa!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.