Kolumne

Prljave ruke

Ljiljana Smajlović
Ljiljana Smajlović

U Srbiji se opozicija ponovo žali kako je na izborima poražena od tajkuna. A kako tajkune niko ne voli, nikom ne može da škodi da bude viđen kao žrtva beskrupuloznih bogataša. Pa ni političarima, sorti koja tajkunima gotovo i da ne izvlači ruke iz džepova.

I pre četiri godine je bilo isto, samo što su se tada radikali i naprednjaci žalili da im je Ivica Dačić okrenuo leđa jer su ga na to nagovorili Miroslav Mišković i Milan Beko. Beogradska "Politika" je objavila da je najbogatiji Srbin Miroslav Mišković 26. maja 2008. godine organizovao ručak za nekoliko najuticajnijih srpskih biznismena i ličnosti iz javnog života, na kome je s entuzijazmom podržana ideja da Ivica Dačić bude predsjednik "proevropske vlade" i da se tako "umiri krilo SPS-a koje je izričito protiv ulaska u vlast sa Demokratskom strankom". "Politikin" izvor, koji je tog dana takođe ručao kod Miškovića, naveo je da su ručku, uz Dačića, prisustvovali i biznismeni Milan Beko i Dragan Tomić iz "Simpa", kao i da je Tomić dobio zaduženje da "smiri" socijaliste s juga Srbije koji su se navodno protivili savezu sa demokratama.

Za razliku od "Politike", "Blic" je neposredno posle izbora 2008. pisao o "nezvaničnim saznanjima" da, osim uticaja evropskih zvaničnika koji potpomažu proevropsku vladu, "tajkuni i tajne službe pokušavaju da političku budućnost Srbije iskreiraju prema sopstvenim potrebama". Ovaj beogradski list se pozvao na informacije o tajnom sastanku u prostorijama DSS, tvrdeći da "delovi BIA svesrdno pomažu da se Dačić prikloni radikalsko-narodnjačkoj koaliciji".

Ove godine, međutim, isti se list (sada iz pera Tamare Spaić) setio da je "prethodna vlada praktično sastavljena u američkoj ambasadi, uz pomoć dva srpska tajkuna". Stvari su, ipak, manje jasne u Demokratskoj stranci, u kojoj je na pomolu ozbiljan rascep. Boris Tadić i Dragoljub Mićunović prave aluzije na pogubni uticaj tajkuna i "stranačkih bogataša" u politici, ali se nalaze u makazama. Rado ciljaju na Miroslava Miškovića, otvoreno aludiraju na Dragana Đilasa (a možda i Bogoljuba Đelića, koji se u stranci izgleda priklonio Đilasu), ali se dobro čuvaju da u isti koš ne stave i čoveka kom su, kako se sumnja, namestili da kupi "Politiku": vlasnika "Farmakoma" Miroslava Bogićevića, koji slovi za prvog DS-ovog tajkuna. I uz to se verovatno nadaju da ih niko neće pitati zašto su 2009. godine, povodom posete potpredsednika SAD Džozefa Bajdena Beogradu, na večeru s visokim gostom iz Vašingtona pozvali upravo Miškovića, kao i još par istaknutih članova Kluba "Privrednik" koji su prethodnog leta blagonaklono gledali na formiranje proevropske vlade, pa je možda i pripomogli. Teško da se mogu pravdati da je to bilo na američki nagovor, budući da je tadašnji američki ambasador Kameron Manter imao tri interne primedbe na spisak zvanica koje je Tadić ugostio na večeri u čast potpredsednika SAD. Domaćinu je skrenuo pažnju da bi i Tomislavu Nikoliću, Čedomiru Jovanoviću i Veranu Matiću bilo mesto za svečanom trpezom. To je u Beogradu u leto 2009. bila javna tajna, jer je Manter, pre odlaska iz Beograda, svakom od ove trojice poverio da je predsednikov kabinet odbio njegove sugestije. (Neproverljiva je, dabome, glasina da je Veran Matić, iako veoma poželjan sa američkog stanovišta, skinut sa spiska upravo zato što je bio "neprihvatljiv" Miroslavu Miškoviću...)

Veze novca i politike su večita i večna tema. Ne mogu se, kao ni kašalj, sakriti, baš kao ni demagogija srpskih političara. No "Politika" je još u leto 2008. godine objavila da su i srpski tajkuni i Ivica Dačić uvideli ispravnost široke proevropske koalicije tek kada im je Kameron Manter navodno objasnio da je "Koštunica zapalio američku ambasadu" i da Amerikanci "nikom ne bi tolerisali da s njim pravi vladu". Isti taj stav se pred majske izbore pojavio i u "Njujork tajmsu", koji je citirao neimenovanog "višeg zapadnog diplomatu" u Beogradu kako kaže da je Koštunica veća opasnost za zapadne interese čak i od tadašnjih radikala. "Koštunica je antizapadnjak i romantični nacionalista devetnaestovekovnog tipa. Nikolić je pragmatičniji", rekao je diplomata ovom listu. Ugledni holandski liberalni dnevnik "NRC Handelsblad" tih je dana preneo reči jednog diplomate u Beogradu da "Amerikanci i Englezi sede u kokpitu (tj. za upravljačkim mestom u avionu) pri formiranju vlade".

Zanimljivo je da iz avgusta 2009, dakle ubrzo posle Bajdenove posete Beogradu, datira i diplomatska depeša obelodanjena posredstvom Vikiliksa, u kojoj centrala iz Vašingtona traži od američke ambasade u Beogradu detaljne informacije o tome kako "bogati srpski biznismeni utiču na domaću politiku" budući da netransparentnost u odnosima novca i politike u Srbiji "ima bitan uticaj na donošenje političkih odluka". Vašington zanima sve, uključujući i to šta srpski tajkuni misle o statusu Kosova. Nisu mu dovoljni podaci koje su do tada prikupljali, iako ih je bilo mnogo. U depešama iz 2007, 2008. i 2009. godine posebno je upadljiv preobražaj u američkom gledanju na Miškovića. Za mandata ambasadora Majkla Polta, koji se u Beogradu sudara sa nepopustljivošću srpske vlade u vezi sa nastupajućom nezavisnosti Kosova, Mišković je čovek s kojim treba na crnu listu SAD zbog korupcije (koja je navodno nanela štetu i američkim interesima jer je, eto, osujetila ciljeve američke pomoći Srbiji), a potencijalni je kandidat i za doživotnu zabranu ulaska u SAD. Za mandata Kamerona Mantera, a posle formiranja proevropske vlade, Mišković je gost na svečanoj državnoj večeri priređenoj za potpredsednika SAD.

Je li to išta drugačije od licemerja srpskih političara, koji plaše narod tajkunima tek kad više ne mogu da ih koriste za sebe? Ima li iko u Srbiji, osim možda samog Miškovića, ko se ne bi u potpunosti složio sa sledećim tvrdnjama Majkla Polta iz 2007. godine: "Mišković u 'Forbsu' tvrdi da je sam stvorio svoje bogatstvo u bankovnom sektoru i osiguravajućim društvima. Pre će biti da ga je stekao preko grbače srpskog naroda, dok su se građani patili s razarajućim sankcijama i hiperinflacijom, a on se bogatio na njihovoj bedi."

Kamo se denulo američko moralno zgražanje iz 2007. godine? Da bi 2012. vaskrslo u Krunskoj ulici u Beogradu...

I ko od tih licemera ima kopirajt na govor o moralu?

Izdvojeno
Najčitanije