Posle rata u Gruziji 2008. godine ruska borbena avijacija izvodi akcije sada i u Siriji. Pravno, Moskva deluje na poziv Vlade u Damasku, što i jeste jedan od dva moguća temelja za vojne intervencije u inostranstvu.
Drugi osnov jeste odluka Saveta bezbednosti UN, što Rusija naravno nema, ali nemaju ni Amerikanci, pa opet bombarduju po Siriji već godinu dana sve što žele. I to bez poziva Vlade u Damasku. I još naoružavaju sirijsku opoziciju koja ratuje protiv legalne vlade u Damasku. I šta su u tom kontekstu mogli da urade Rusi? Imaju bazu u luci Tartus, gde se snabdeva ruska sredozemna flota, Moskva ima geostrateški interes da Sirija ne potpadne pod uticaj Zapada, jer bi u tom slučaju budući naftovodi i gasovodi koji bi od Emirata do Mediterana direktno izlazili na obale Sirije, a u tom slučaju Rusija može da zaboravi na sve svoje buduće naftovode i gasovode na području jugoistočne Evrope. Rat za Siriju je rat za trase budućih gasovoda i naftovoda, a ne rat za demokratiju i ljudska prava.
Konačno, može li iko u svetu da ima nešto protiv toga što ruska avijacija bombarduje položaje Islamske države? Da li naoružana sirijska opozicija sarađuje s teroristima iz Al Nusre? Sarađuje. Je li Al Nusra ogranak Al Kaide? I na Zapadu kažu da jeste. Čemu onda zapadni protesti ako neka ruska bomba, ili raketa, malo okrzne i naoružanu sirijsku opoziciju, koju su opremili i obučili Amerikanci, a koja sarađuje s Al Nusrom? Ili, mi pomažemo i naoružavamo sirijsku opoziciju, to javno i priznajemo, usput dajemo toj opoziciji moderno oružje, a onda ta sirijska opozicija to oružje prepusti fanaticima iz Islamske države. I to je sve u redu? No, kada Rusi pomažu Bašara el Asada i vlast u Damasku, koja je jedino međunarodno priznata i koja je predstavljena u UN, e to onda nije u redu.
Rusija je u Siriji demonstrirala brzinu i lakoću prebacivanja i uspostavljanja avio-baze za jedan celi avio-puk s najmanje 35 do 40 aviona i dvadesetak jurišnih i transportnih helikoptera. I sve to za samo nekoliko nedelja. Doduše, ruski piloti nisu u Siriju došli samo tako, iznenada. Oni su prethodno na sirijskim aerodromima tri meseca izučavali područje borbenih operacija, usvajali taktiku bombardovanja ciljeva u pustinjsko-planinskim uslovima, kao i taktiku izbegavanja lakih PVO raketa koje imaju, ili mogu da od Zapada dobiju pripadnici sirijske naoružane opozicije, a onda preko njih i Al Nusra i Islamska država. Zatim su ruski piloti, određeni za učešće u akcijama u Siriji, na poligonima u Rusiji dve nedelje vežbali raketiranje i bombardovanje, da bi na kraju bili raspoređeni u eskadrile specijalnog avio-puka koji je skoro neopaženo stigao u Siriju. Na aerodromu u blizini lučkog grada Latakije usledilo je deset dana završnih priprema i "glancanja" i aviona i obuke.
Već prve akcije ruskih aviona pokazale su taktiku delovanja u "parama", odnosno bombardovanje i raketiranje ciljeva sa po dva aviona. Pretpostavljam da su u eskadrilama piloti koji su podjednako obučeni kako za dnevne, tako i za noćne akcije. Noćno bombardovanje vrši se u grupama od četiri do šest aviona. Dnevne akcije počinju od rane zore do 10 sati, jer je kasnije zbog jakog sunca i odbleska planina, tamo gde ih ima, ili pustinje, pilotima relativno otežano snalaženje, jer na terenu teško da ima ruskog navođenja sa zemlje, a satelitsko i GLONAS navođenje ipak je elektronika. Bombarderi su-24M2 modernizovana su verzija starog su-24 upravo sa novim napadno-navigacionim sistemom, kao i jurišnici su-25SM i nije slučajno zašto su Rusi u Siriju poslali baš te avione. Pored supermodernih lovaca-bombardera su-30SM i su-34.
Taktika bombardovanja i raketiranja za avione su-25SM svodi se na pikiranje pod uglom od 35 do 45 stepeni, brzinom od 600-700 km i sa borbenim teretom od pet tona bombi i raketa. Odbacivanje bombi je na visini od 1.000 metara, zadržavanje u rejonu cilja je do dve minute. Avioni su-25SM biće u Siriji korišćeni u kombinaciji sa borbenim helikopterima mi-24, imaju razrađenu taktiku zajedničke istovremene upotrebe. Očekujem da će avioni su-25SM, iako oklopljeni, i jurišni helikopteri mi-24 biti i najviše izloženi riziku obaranja, upravo zbog načina upotrebe. Moguć je i gubitak aviona su-24M2, koji je stara mašina i pored modernizacije, a zbog promenljive geometrije krila vrlo komplikovan avion za održavanje.
U svakom slučaju, ruski avioni na nebu Sirije dokaz su kraja unipolarnog sveta. Rusija je pokazala da je nasledila SSSR i po statusu svetske vojne supersile...
Autor je vojnopolitički analitičar
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.