Kolumne

#Stojim uz "Vranjske"!

Jelka Jovanović
Jelka Jovanović

U Vranju se dani broje ovako: ponedeljak, utorak, sreda, "Vranjske", petak... Tako je bilo do ove nedelje punih 23 godine, tačnije 1.069 brojeva. A onda je vlasnik i prvi čovek "Vranjskih" Vukašin Obradović u ponedeljak najavio stečaj firme i gašenje novina i istoimenog portala.

Posle višemesečne torture finansijskih organa koji su, po svemu sudeći, tražili prekršaj kojim bi i doveli do gašenja "Vranjskih" bankrotom kao posledicom odgovarajućih, često zastrašujućih kazni.

Toliko su poreznici i finansijski policajci, naime, savesno radili nedeljama i mesecima da se sumnja sama po sebi nameće.

Dan kasnije Obradović je stupio u štrajk glađu, ali je zbog ugroženog zdravlja iste večeri hitno prebačen u bolnicu. Zdravlje mu, da ne bude zlih misli, nije narušeno jednodnevnim drastičnim protestom. Ne, već decenijama donkihotovskog rada da na jugu Srbije očuva nedeljnik za koji svako ko se iole razume u profesiju kaže da je jedna od retkih svetlih tačaka novinarstva danas. Ne samo na trusnom jugu Srbije i ne samo u Srbiji. O tome svedoče i mnoga domaća i međunarodna novinarska priznanja Obradoviću&"Vranjskim", a još više sva sila ozbiljnih, često opasnih i teških tema koje su obrađivali.

Uprkos pritiscima, ucenama, pretnjama likvidacijom, ne samo firme, već fizičkom likvidacijom novinara, pa i njihove dece. Valja još dodati da te pretnje nisu rasvetljene, kao ni obijanja redakcije, kola vlasnika...  

Suštinski problem "Vranjskih", kao i još nekih sve ređih bar među tradicionalnim medijima u Srbiji, jeste što svih ovih decenija nisu podlegle tabloidizaciji, reketašenju kao poslovnom maniru, opštem trendu mikrofon-novinarstva i maniru nove resavske, prepisivačke škole. S tim što se danas ne prepisuju vredni rukopisi, nego ono što vladajući političari izgovaraju i to bukvalno, plus saopštenja stranaka i strančica vlasti i "dubokoumni" tvitovi estradnih zvezda.

Među kojima je, opet, poprilično i profesionalnih političara.

Zato danas štampani mediji liče kao jaje jajetu, i ne samo štampani, a često ulaze i u simbiozu sa sličnim elektronskim, pa jedni pišu otvorena pisma javnosti i navodno političkim (?) protivnicima u drugim medijima koja onda drugi objavljuju, pa ih prvi čitaju po vasceli dan zagađujući i javni prostor i duše svoje publike. Samo naizgled dobrovoljne, jer se takvom bombardovanju bedastoćama u vidu tzv. vesti i komentara teško odupreti. Deluju baš kao i reklame, odnosno čista propaganda, jer se i stvaraju i plasiraju na principima propagande, a ne novinarske profesije.

To je ukratko medijska atmosfera u Srbiji, diktirana u sadejstvu tabloidnih magova i političkih operativaca. Mediji koji su izvan tog kruga naprosto su marginalizovani - usled manjka krvi i seksa na naslovnicama tiraž im je bedan, oglašivači ih zaobilaze u širokom krugu, neretko po diktatu "odozgo" i naravno sa alibijem "mala čitanost"... I tako ukrug; jedina slamka spasa za njih je projektno sufinansiranje, koje je već tri godine na snazi umesto ranijeg budžetskog finansiranja. Po zakonu, razume se ili bi bar trebalo da se razume i da se radi. Nije, naime, država dobra krava muzara koja svojim mlekom obilato hrani medije, kako se političari hvale, već je obavezna da putem konkursa iz budžeta potpomaže proizvodnju sadržaja u javnom interesu.

I to medijima koji krše zakone i kodeks profesije, što automatski eliminiše miljenike vlasti (koji se svojim medijskim propagatorima onda oduže na drugi način). No, da završimo ovo: ne daju Vlada i lokalne vlasti, kako političari to predstavljaju, a i sama premijerka Ana Brnabić povodom "Vranjskih" novac medijima, ne poklanjaju. A i kako mogu da "daju", nije budžet njihova prćija, već svojina građana, koji imaju pravo i na nešto više od tabloidnog informisanja.

Da su stvari još mnogo gore nego što na površini izgleda ima još dokaza. Primera radi, "Večernje novosti" i dalje protivzakonito delimično u državnom vlasništvu redovno izlaze iako su odavno u blokadi. Pre dve godine zvanično ugašena državna agencija Tanjug i dalje se oglašava iz državnih prostorija i finansira zaobilaznim putem iz budžeta. A to su samo manji "propusti". Države. Poreska policija, primerice, nikada nije češljala magnate poput Pinka, iako su godinama imali neizmirene poreske dugove. Ni u "Kurir", napokon, nije zavirivala sve dok su taj tabloid i vlasti bile u ljubavi.

I ove i one, mada su ove to dovele do granice pucanja i zlokobnog savršenstva.

Ali, zato jeste u "Vranjske" iako nikada nisu bili u blokadi i finansijskom prekršaju. I u druge sličnog profila zalazi, jer im je glava suviše iznad vode. Ali, ovo su, jelte, demokratska vremena, pa se mediji i sloboda govora ne guše direktno, već zaobilazno. Mada je to zaobilazno, za neupućene, odavno viđeno. Primerice, devedesetih se Miloševićevi finansijski policajci i poreznici mesecima nisu izvlačili iz "Danasa" pokušavajući da nađu prekršaj koji će staviti ključ u bravu tog dnevnika. Slično je bilo i sa drugim medijima iz nezavisnog korpusa.

Kontrola sama po sebi nije problematična, ali jeste ako je s očitom namerom i selektivna. Nonsens u svemu tome je što su zbog one stvorene medijske i javne atmosfere, ti malobrojni mediji svedeni na kamenčić u cipeli vlasti, trnčić u oku. Ali, žuljaju mnogo više nego oni veliki kojima ništa nije sveto. Sem ljudi na vlasti i sopstvenog džepa.

Ovog puta su se "Vranjske" našle na udaru, na stalnoj meti su portali koji se bave istraživačkim novinarstvom, dnevnik "Danas" i nedeljnici koji izmiču političkoj kontroli. Mogla bi se čak otvoriti kladionica "ko je sledeći". Ali, kako stvari stoje, kad se to dogodi neće imati ko da izvesti o smrti novinarstva u Srbiji.

Verujem da mnogim čitaocima priča neće biti odveć interesantna, pa svaki dan propadaju preduzeća i ovde i tamo, pa sam našla da vas zamajavam nekim lokalnim nedeljnikom sa juga Srbije i nekim drčnim novinarima/kama... Ali, to nije dobro samo odmahnuti rukom, jer se pošast tabloidizacije širi brzinom požara, lako pregazi - ako već nije - Drinu i neke tamošnje "Vranjske" planu.

Zato, za kraj, slogan kojim su kolege i udruženja započele borbu za opstanak: #Stojim uz "Vranjske"!

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Nezavisnih novina.

Izdvojeno
Najčitanije