Kreativna Jelena Medić, rođena Novosađanka, koja već duže vrijeme živi u Banjaluci, zaista je svestrana.
Diplomirana glumica i dramaturg, reditelj po potrebi, akrobata diletant, stalni projekt menadžer i dugogodišnji, redovni posjetilac Biroa za zapošljavanje, ovako talentovana banjalučka fotografkinja opisuje sebe.
Tu je i njena opaska da mnogo talenata i neodlučna priroda čovjeka lako mogu da upropaste.
Kaže da je za nju fotografija samo ona portretna i ako nema čovjeka u okolini, najčešće uopšte nije zainteresovana da podigne fotoaparat.
"Dolazim iz profesije koja je u potpunosti zasnovana na istraživanju ljudske prirode i to na filigrantski način. Godinama sam stvarala i predstavljala karaktere, manje ili više uspešno, a onda sam shvatila da samo jedna fotografija, ako je to ta fotografija, može da kaže jednako ili više od celog dramskog teksta... Pored toga, pomalo sam i osobenjak i bolje funkcionišem kada sam sama sebi i direktor i uposlenik, a sve čime sam se do sada bavila iziskivalo je saradnju sa drugima", priča nam Jelana.
Ističe da je fotografija njena ljubav još iz školskih dana, samo što donedavno nije uvidjela da joj može postati i poslovni partner.
IDEJA ZA "RECI ZEEJTIN"
"Kada sam pre godinu dana odlučila da postanem profesionalni fotograf, za veb-prezentaciju koristila sam fotografije svoje porodice, prijatelja, poznanika... Bilo je tu lepih uradaka, ali to definitivno nije bio portfolio profesionalnog fotografa i to mi je bilo veoma jasno. Iz moje veb-prezentacije budući klijent nije mogao steći utisak o tome šta dobija ako se usudi da me angažuje. Druge fotografije nisam imala, pa sam shvatila da ponudu treba obogatiti nekom pričom", navodi Jelena.
Danima je, kaže, sjedila pred kompjuterom gledajući u prazna mjesta za tekst, pokušavajući da sastavi biografiju iz svog dosadašnjeg amaterskog škljocanja.
"Apsolutno ništa mi nije padalo na pamet. Požalila sam se svom partneru, a on me je krajnje neempatično pogledao i sasvim usput rekao: 'Sram te bilo. Ti si dramaturg!' I delovalo je. Bila me je sramota dovoljno da isključim aparat za gunđanje i uključim mozak. Za kratko vreme rodila se ideja: 'Reci zeejtin' - za porodični foto-album. Jednom rođena ideja vrlo brzo je popunila sav tekstualni prostor na sajtu. Bila sam zadovoljna", priznaje ona.
Prezentacija je, kako kaže, bila topla, simpatična i iskrena, imala je jedinstven i jasan koncept, profilisala je fotografsku ponudu, a samom fotografu ostavljala prostor da ostane poluanoniman.
Ističe da je, pošto se i ranije bavila javnim poslom, htjela da izbjegne komentare tipa: "Daaaa, sad i ovo zna da radi!"
"Bila sam nesigurna, nisam imala iskustva u radu s klijentima, nisam vladala svetlom, nisam imala blagog pojma kako ću se u tome snaći, bojala sam se i mislila sam da ću odustati pre nego što se prva osoba javi. Definitivno nisam želela svoje ime iza posla koji sam pokušavala da pokrenem. Ne uliva poverenje, znam. Tada mi je 'Reci zeejtin' ideja izgledala kao savršeno rešenje. I bila je", priča ona.
PUT DO KLIJENATA
Na pitanje koji joj je najljepši, a koji najteži dio posla Medićeva kratko odgovara: "Najteže je pronaći klijente, sve drugo je najlepše."
Kaže da joj se stalno javljaju ljudi koji žele da pomognu tamo gdje vide da je slaba.
"To je tako dobar osećaj, koji potvrđuje da sam na dobrom putu i uvek smiri kad dugo niko ne zove da traži usluge", dodaje ona.
UKLANJANJE PARAVANA
Ipak, vremenom je počela da uviđa da "Reci zeejtin" fraza uopšte ne odgovara njenom fotografskom stilu, jer, kako kaže, nikako nije željela da joj neko kaže "zeejtin" i tako sebi osigura najkiseliji osmijeh za pamćenje.
"Ali, i dalje sam verovala kako to simbolično odgovara mojim nasmejanim portretima. Bila mi je draga veza sa Vojvodinom gde izraz ima veću primenu, pa veza sa 'say cheese'. Mislila sam još i da je marketiški upadljivo, pa sam i kod pravljenja novog sajta odlučila da zadržim ime 'Reci zeejtin'. Ipak, prijatelj koji mi je radio sajt delimično je odlučio za mene. Beskrajno sam mu zahvalna zbog toga, jer od kad sam na njega stavila svoje ime, prihvatila sam i potpunu odgovornost. Uklanjanje paravana dodatno me je oslobodilo da radim i govorim kako mislim i osećam i da čvrsto stojim iza toga, pa kome se sviđa, dobro došao, a kome se ne sviđa, ne bih se nametala. Ima toliko i pisaca i fotografa", govori Jelena.
Kaže da joj je sve to što je do sada radila od velike koristi i u ovom poslu.
"Deset godina pozorišnog iskustva, na sceni, ispred nje, iza nje, oko nje... doprinelo je lakom stvaranju atmosfere na setovima. Za mene bit fotografisanja nije samo u tom konačnom proizvodu koji će se uramiti ili staviti u album, iako on jeste cilj. Ideja je da foto-set bude zabavan, zaigran, da se porodica tokom njega dodatno zbliži i da to bude jedno prijatno iskustvo kojeg će se rado sećati kad posle mnogo godina pogledaju fotografije", navodi ona.
MAJČINSTVO I BALANSIRANJE
Pošto voli da se igra, draži su joj organizovani setovi od fotografisanja događaja. Smatra da tu dolazi do izražaja njen najveći fotografski potencijal. Nada se da će se isprofilisati kao fotograf koji isključivo to radi, ali pošto je još na početku, zasad ne odbija ništa i istražuje svoje sposobnosti.
Priča kako joj neki drugi poslovi stalno prolongiraju otvaranje studija, mada ga ima u planu. Prošle godine postala je majka, pa je, kako priznaje, sada potrebno ozbiljnije balansiranje da se sve stvari poslože. Ipak, uspijeva.
"Svodim račune sa starom profesijom, u martu režiram dečju predstavu u 'Jazavcu', pa ću posle premijere moći potpuno da se posvetim fotografiji", dodaje Medićeva, koju, pored porodičnih setova, trenutno najviše interesuje fotografisanje parova, ali ne u svadbenoj formi.
Kaže da bi, kad bude imala studio, voljela da istražuje u radu s portretima u krupnom planu.
"Ne znam našu reč, pošto kod nas nije popularno. Na engleskom je headshots. Znam da zvuči fascinantno, ali neki fotografi žive samo od toga", dodaje ona. Njen plan za budućnost glasi - učiti, istrajati, isprofilisati se i istaći se kao fotograf.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.
