Samo ime legendarnog Dejana Stankovića kod svih ljubitelja fudbala na prostoru bivše Jugoslavije, ali i šire, izaziva divljenje i poštovanje. Rekorder po broju nastupa za reprezentaciju Srbije karijeru je gradio u Crvenoj zvezdi i u Italiji, gdje je ostavio neizbrisiv trag. Za "Nezavisne" je pričao o bogatoj karijeri, Žozeu Murinju, partizanovcima i mnogim drugim temama.
Nema klupskog takmičenja koje je igrao a da ga nije osvojio. Naravno, zenit karijere imao je u Interu, gdje je među 15 trofeja osvojio i onaj najvredniji - Ligu šampiona. Igrao je još za Crvenu zvezdu i Lacio, a i taj dio karijere bio je popločan uspjesima. Da je veoma priznat u evropskim okvirima govori i to da je od prošle godine posebni savjetnik Aleksandra Čeferina, predsjednika UEFA. Legendarni vezista dres nacionalnog tima nosio je na tri Svjetska prvenstva i jednom Evropskom, i kao po tradiciji je bio jedan od najboljih pojedinaca. Uvijek je mnogo značio za ekipu pa ne čudi to što selektor Srbije Mladen Krstajić želi da Saša Ilić i on budu dio tima na predstojećem Svjetskom prvenstvu u Rusiji. Ipak, ističe da ga ovaj poziv ne vraća u igračke dane, jer je to davno završio.
"Hvala selektoru na pozivu i moram da kažem da ću rado pomoći Srbiji kako god treba, pa i boravkom s ekipom u kampu. Ideja je zaista dobra jer Sale i ja znamo kako da podržimo ekipu i da im pomognemo savetima. Vraćanje u igračke dane ne postoji. Karijeru sam odavno završio i ne osvrćem se. Bilo je lepo dok je trajalo, sad je neka druga životna i profesionalna faza", rekao je Stanković.
NN: Prošlo je skoro pet godina od povlačenja iz fudbala. Da li Vam i sada povremeno nedostaje igranje?
Stanković: Ne nedostaje mi. Nemam žal. Karijera je bila velika, puna pobeda, trofeja i pomalo tuge, ali nema sada osvrtanja preko ramena. Gledam samo napred.
NN: Možete li da se prisjetite prvih fudbalskih koraka? Kada ste shvatili da je fudbal Vaša ljubav?
Stanković: "Još davno kao dete ja našao sam put..." Tako glase stihovi jedne pesme koju volim i to je odgovor na pitanje. Odmah sam se zaljubio u fudbal i znao da će mi fudbal biti profesija.
NN: Prve korake u inostranstvu ste napravili u Laciju. Tih godina je Lacio bio veoma jak. Sigurno je bio užitak igrati sa Nedvedom, Veronom, Simeoneom, Nestom, Mihajlovićem...?
Stanković: Meni se Lacio desio sa 20 godina, bio sam baš klinac i mnogo sam naučio u društvu takvih asova. Naravno, najviše mi je pomogao moj kum Mihajlović. Da njega nije tada bilo, pitanje je kako bi sve izgledalo kasnije.
NN: Prelazak u Inter je bio korak naprijed. Sav naporan rad ste krunisali te 2010, kada je tim osvojio sve. Kako biste opisali tu godinu i osjećaj kada se podigli pehar Lige šampiona?
Stanković: To je ispunjenje sna i ispunjenje karijere. Dođeš do neke tačke kad možeš da kažeš da si sve postigao. Svako takmičenje u kojem si učestvovao si osvojio i to je zaista velika satisfakcija i znak da si iza sebe nešto ostavio. Mnogo sam bio srećan i zahvalan kad smo osvojili Ligu šampiona. Krug je tog trenutka bio zatvoren.
NN: Imali ste priliku da sarađujete sa Žozeom Murinjom. Kakav utisak je na Vas ostavio prvi susret s njim?
Stanković: S pravom nosi nadimak Posebni. Onaj ko mu ga je dao je pogodio u centar. Zaista je poseban i zaista je drugačiji. Jednostavno, on tako pripremi i motiviše ekipu da zaista pomislite da biste s njim išli i u rat i ulije vam samopouzdanje. Igrač brzo postane svestan da ako njega sluša - da će doći do uspeha, pobeda i titula. Ta njegova moć je zaista velika. Čujemo se i dan-danas, u kontaktu smo, čestitamo rođendane jedan drugom i zaista sam ponosan na činjenicu da smo radili zajedno.
NN: Dostupni podaci kažu da ste nekoliko puta propustili priliku da obučete crno-bijeli dres. Jednom ste trebali u Partizan i dva puta u Juventus?
Stanković: Nisu vam baš dobri ti "dostupni podaci" jer Partizan nikad nije bio opcija, Juventus jeste. Interesovali su se kad sam odlazio iz Lacija, ali Inter je bio brži i konkretniji. Dobro je da je tako bilo jer sam najlepše godine karijere i života proveo u Interu.
NN: Družite se sa pojedinim igračima Partizana i dobri ste prijatelji. Da li je i tokom igračkih dana rivalstvo bilo samo na terenu?
Stanković: Ljude delim na dobre i loše i tako sam radio i tokom karijere. Saša Ilić je moj brat i voleo sam ga i poštovao i dok sam igrao za Zvezdu. Imam mnogo prijatelja među partizanovcima i to je normalno. Sport spaja ljude, ne sme da ih razdvaja.
NN: Kako gledate na karijere svojih sinova? Mnogi kažu da će nadmašiti oca, a to nije nimalo lagan zadatak.
Stanković: Bogami nije, čak je mnogo teško. Na njihove karijere gledam iz ugla tate, a ne fudbalera ili stručnjaka. Tata se raduje svakom uspehu, svakom golu i uvek je tu da podrži. Idu svojim tokom, imaju uspone i padove i lakše bi im bilo da prezime nije tako "teško", ali šta da se radi. Ana i ja smo tu da ih podržimo maksimalno, a borba je njihova i izbori su njihovi.
NN: Ovog ljeta Vas očekuju obaveze i u Vašem kampu. Koliko Vam znači što ćete znanje moći da podijelite sa djecom i koji je glavni moto kampa "Deki5"?
Stanković: Moto kampa je "Više od igre". Suština je da smo se potrudili da deci objasnimo da je fudbal igra, ali i više od igre. Zato će na Zlatiboru od 28. jula do 18. avgusta imati vrhunske uslove, trenere i ishranu, te vrhunski skauting i opremu, a sve s ciljem da nauče šta sve čini jednog profesionalca. Uveren sam da će kamp "Deki5" naterati osmeh na lice mnogim klincima i klincezama, a to je najvažnija svrha kampa.
Euforija nam je odmagala
NN: Koji su po Vama dometi Srbije u Rusiji? Ovo je možda prvi put da se ne diže ogromna euforija pred Mundijal. Da li to može da pomogne selektoru i igračima?
Stanković: Da, sve je na zemlji i bez euforije, mada to treba održati i do početka Mundijala. Euforija je nezgodna, nama je često odmagala u prošlosti. Srbija je uspeh već napravila i zato sad ne treba opterećivati igrače nimalo. Nama su polufinalne utakmice protiv Švajcarske i Kostarike, a Brazil će, nadam se, biti utakmica za uživanje. Daj bože da se ne odlučuje protiv "karioka" jer to bi bilo nezgodno jer su za mene prvi favorit turnira.
Pazi na kilograme
NN: Da li ste penziju iskoristili da se opustite? Da li sada možda jedete i pijete nešto što niste mogli ili smjeli dok ste igrali?
Stanković: Slično se hranim, nema tu razlike, samo nema fizičke aktivnosti kao pre, drugačije je. Uglavnom ništa se posebno ne dešava, osim što mora više da se vodi računa o kilogramima.
4 trofeja osvojio je sa Crvenom zvezdom, i to jednu titulu prvaka i tri Kupa Jugoslavije
9 godina je igrao za Inter, gdje je osvojio 15 trofeja, a kruna karijere je Liga šampiona 2010.
103 utakmice odigrao je za reprezentacije SR Jugoslavije, Srbije i Crne Gore i na kraju Srbije.
1998. sa 20 godina je prešao u Lacio i tamo je za šest godina osvojio sedam trofeja, od čega dva evropska.