Ovde imam dosta prijatelja i Banjaluka mi je u srcu. Često dođem ovde samo da popijem kafu i ručam s prijateljima, rekao je za "Nezavisne" Mladen Krstajić, selektor fudbalske reprezentacije Srbije, koji je juče u gradu na Vrbasu na manifestaciji "Dan fudbala" u ogranizaciji FS RS dobio nagradu "Ilija Pantelić" za najboljeg sportskog radnika u RS.
Krstajić je svjetski poznato fudbalsko ime, a igračku karijeru je, između ostalog, gradio u Partizanu i njemačkim klubovima Šalkeu i Verderu. Nakon kraja igračke karijere radio je kao sportski direktor u Partizanu, a sada je predsjednik Radnika iz Bijeljine i od juče je i zvanično imenovan na mjesto selektora Srbije. Sasvim iznenada je dobio priliku da vodi nacionalni tim na Svjetskom prvenstvu u Rusiji ove godine, a na nekoliko mjeseci prije turnira je sasvim zasluženo dobio nagradu za sve što je dosad uradio s timom iz Bijeljine u BiH.
"Hvala Fudbalskom savezu RS, moram da priznam da me priznanje iznenadilo. Tri godine sam u Radniku i pokušavam da se borim za klub, ali i za sport u RS. Ova nagrada donosi veću odgovornost. Moram da kažem da dolazak predsednika RS Milorada Dodika pokazuje da ova manifestacija raste kao i FS RS. Još jednom je pokazao koliko voli sport i fudbal. Ako nas politika podrži možemo da imamo sigurnost", rekao je Krstajić.
NN: Koliko Vam se život promijenio kada ste postali selektor Srbije?
KSTAJIĆ: Promenilo se to što sam svestan koji posao obavljam i selektor sam s još sedam miliona selektora. Zadovoljstvo je i velika odgovornost biti selektor svoje zemlje i svestan sam svega što me čeka. Kao igrač sam naučio da se nosim s pritiskom i u ovom poslu moraš da imaš poverenja u svoje saradnike. Ovakva fama i gužva su normalne i to sam naučio kroz 20 godina igračke karijere. Kroz život u Nemačkoj sam naučio da nikome ne možeš da kažeš neću, ne mogu i ne želim. Javna si ličnost i tako moraš da se ponašaš.
NN: Koliko ste zadovoljni bazom u u Rusiji (baza će biti u Svetlogorsku, u blizini Kalinjingrada).
KRSTAJIĆ: Baza u Rusiji je odlična, Hrvati i Šveđani su aplicirali, ali sve je bilo zamrznuto do određenog datuma i pušteno jedan dan u podne. Najbrže smo reagovali i dobili ono što smo hteli. Žargonski rečeno, ko prvi devojci - njegova devojka. Gradi se novi teren, hotel je odličan...
NN: Kako gledate na rivale na Svjetskom prvenstvu (Brazil, Švajcarska i Kostarika)?
KRSTAJIĆ: Dovoljno su kvalitetni da moramo da budemo veoma ozbiljni. Nikoga ne smemo da shvatimo olako.
NN: Kakva su očekivanja u Ligi nacija i da li se može lakše na Evropsko prvenstvo?
KRSTAJIĆ: Igra se za bodove i biće ozbiljnije utakmice. Svi će želiti da naprave rezultat, ne samo mi. Videćemo.
NN: Bili ste sportski direktor, a sada ste predsjednik i selektor. Koja funkcija Vam je najteža, a koja najdraža?
KRSTAJIĆ: Svaka je i draga i teška. Zahteva dosta odricanja i to najbolje zna moja porodica. Na to smo morali da naviknemo nakon 20 godina karijere. Jedno vreme je bilo pitanje da li ću se više ikada baviti fudbalom. Od kada sam u Radniku videlo se da bez fudbala ne mogu. Radnik je bio okidač. Sada se namestilo da postanem selektor. Takve stvari ne možeš da previdiš.
NN: Kako ćete u isto vrijeme da obavljate funkcije predsjednika Radnika i selektora Srbije?
KRSTAJIĆ: Funkciju predsednika ću da zamrznem. To će biti samo kozmetička promena. Počeli smo posao u Radniku kada je klub bio u dubiozi i uspeli da ga postavimo na stabilne noge. Za razliku od najvećih klubova u BiH, koji imaju po 15, 20 ili više ljudi u administraciji, mi nemamo taj luksuz. Posao rade tri čoveka, koji ne spavaju, treba nam više radnika, ali bolje da njih pošteno platim, jer znam da njih 15 ne bih mogao platiti.
NN: S Radnikom radite odličan posao, što je pokazalo i nekoliko odličnih transfera. Koliko je teško raditi u uslovima u kojima je tim iz Bijeljine?
KRSTAJIĆ: Kada smo došli zacrtali smo da se Radnik stabilizuje i da mlade igrače gurnemo u vatru. Imamo skautnig, koji procenjuje mlade igrače i zatim ih guramo u vatru. Kada odigraju dve-tri sezone dobro imamo problem kako da ih zadržimo. Budžet se ne može zatvoriti bez prodaje igrača. Kada smo došli zatekli smo veliki dug. Poreski nije plaćan 10 godina i sada to plaćamo redovno. Da nismo igrali Evropu i da nismo imali ove transfere teško da bismo bili tu gde smo sada. Stalno gledamo decu koja su po našem mišljenju kvalitet za Radnik i zasad smo pogodili.
NN: I sada Radnik ima nekoliko kvalitetnih mladih igrača koje može da proda, a među njima je i Dino Beširević.
KRSTAJIĆ: Mali Radnik je došao do toga da ima pet klinaca koji će, nažalost, da nam zatvore budžet. Osim što nam opština Bijeljina daje i malo nešto sponzori nemamo veći izvor zarade. Za ostalo se snalazimo. Kada osetim da je neko prevazišao Radnik moram da ga pustim. Karikiram, ovde ima platu 1.000 KM, a tamo negde će da dobije 10.000 evra. Ne daj bože da se povredi, kriv sam ja i kako da izađem pred roditelje. Tako gledam jer imam troje dece kod kuće. To im je način da se obezbede u životu. Ako ne možemo da ga platimo, bolje da ga prodamo. Dobro njemu, a i nama.
Bez pritiska?
NN: Stiče se utisak da nakon mnogo vremena na jedno takmičenje Srbija ide bez velikih očekivanja. Da li Vam to olakšava posao?
KRSTAJIĆ: Nikad ništa nije lako. Pogotova kada vodite reprezentaciju i radite s najboljim igračima i gledaju vas milioni ljudi. Ne treba biti euforičan nego smiren i na zemlji. Napravili smo dobar posao dosad i ovaj period moramo iskoristi da se u miru spremimo.