EFT:

Tim za finansiranje električne energije EFT planira izgranju termoelektrane Stanari u neposrednoj blizini istoimenog rudnika. Maja 2005. godine Vlada RS dodijelila je koncesiju novoformiranom preduzeću "EFT Group Rudnik lignita Stanari" za eksploataciju, koja važi do 2035. godine. O izgradnji termocentrale, rudniku kao i o uticaju na okolinu razgovarali smo s Unom Matko, savjetnikom za zaštitu životne okoline u EFTu.

NN: U kojoj fazi se nalazi projekat izgradnje TE?

Matko: Projekat izgradnje TE Stanari je u prvoj fazi i odvija se po planu. Skupština RS je usvojila naše pismo o namerama u decembru 2005. godine i od tada se na realizaciji radi punom parom. U saradnji sa švajcarsko-nemačkim konzoricijumom `Colenco-Steinmüller` sprovodi se priprema studije opravdanosti i idejnog projekta izgradnje TE Stanari. Ova studija će detaljno sagledati sve aspekte projekta, od tehničkih i ekonomskih do ekoloških i svih drugih. Inače, u aprilu smo započeli i opsežna ekološka merenja, koja će biti sastavni deo studije o proceni uticaja TE Stanari na životnu sredinu. Ova studija i prateća dokumentacija će biti kompletirane u aprilu 2007. godine, a izdavanje konačnih dozvola za izgradnju očekujemo do oktobra naredne godine.

NN: Kakva je reakcija lokalnih vlasti na vaše planove?

Matko: Sa lokalnim vlastima u Doboju imamo konstruktivan odnos i to je za svaku pohvalu. Svima je jasno da projekat TE Stanari predstavlja najveću šansu da se u tom kraju generiše ozbiljna ekonomska aktivnost i prihodi, koji će doneti boljitak građanima. U tom pogledu, mislim da je svima u interesu da se ovaj projekat uspešno realizuje.

NN: Koje pogodnosti će taj projekat imati za lokalnu zajednicu?

Matko: Lista pozitivnih efekata je zaista dugačka i ne odnosi se samo na lokalnu zajednicu. Od 600 miliona evra, koji će biti uloženi u ovaj projekat, pola će ostati domaćim firmama. To se pre svega odnosi na preduzeća iz građevinskog sektora, montažere, snabdevače, logističare, firme koje obavljaju pripremne i istražne radove... Najvažnije od svega, zaposlenje će u fazi izgradnje naći oko 3.000 ljudi, dok će TE Stanari i rudnik od 2011. godine otvoriti 800 stalnih radnih mesta sa natprosečnim primanjima. Od direktnih rezultata, svakako treba napomenuti da će po Zakonu o energetici opština prihodovati oko četiri odsto ukupnih prihoda TE Stanari, to jest oko pet miliona evra na godišnjem nivou. Dakle, osnovno pitanje za političare, na lokalnom i državnom nivou treba da bude kako da se sva ta ekonomska aktivnost generisana ovim projektom pravilno usmeri, kako bi se obezbedio održiv razvoj u tom kraju. Kako da se pored novih puteva, kanalizacije, kolektora, škola i domova zdravlja, taj novac iskoristi da se razviju i druge industrije koje će uspešno raditi i za 50 godina.

NN: Koliko se vodi računa o zaštiti okoline?

Matko: TE Stanari je prvi termoenergetski projekat u BiH koji se sprovodi u skladu sa direktivama Evropske unije. Dakle, ekološki gledano, TE Stanari će funkcionisati u skladu sa strogim pravilima o zaštiti životne sredine koja važe u Nemačkoj, Francuskoj, Švedskoj ili bilo kojoj drugoj zemlji članici EU. Ukratko, po relevantnim direktivama EU, koje će u predstojećem periodu primenjivati i zemlje kandidati, propisane su stroge norme koje regulišu uticaj energetskih objekata na vazduh, vodu i zemlju, na način koji obezbeđuje da nema nikakvog štetnog uticaja na zdravlje građana u okruženju. Primera radi, samo u Nemačkoj trenutno funkcioniše više od pedeset termoenergetskih objekata koji su istog ili većeg kapaciteta od TE Stanari. Zahvaljujući izuzetno niskom nivou sagorljivog sumpora u stanarskom lignitu i primeni najsavremenije tehnologije, TE Stanari će lako i u potpunosti ispuniti sve ekološke norme EU. Pri izgradnji energetskih objekata ekološkom momentu danas se daje ogroman značaj, između ostalog zato što za to postoji i komercijalni rezon. U BiH, svi energetski objekti će od 2014. godine morati da funkcionišu u skladu sa ekološkim direktivama EU, sto znači da će postojeći objekti morati da budu ili remontovani, što je veoma skup proces, ili će biti stavljeni van upotrebe. Kada smo pristupili ovom projektu, jedino logično rešenje je bilo da ga od samog početka sprovedemo po pravilima EU, jer samo kao takav on može da bude isplativ i da svima dugo služi.

NN: TE koriste za svoj rad mnogo vode. Kakav uticaj će vaša TE imati na lokalne rijeke?

Matko: TE Stanari neće imati aposlutno nikakav negativan uticaj na lokalne reke, zahvaljujući upotrebi najnovije tehnologije vazdušnog hlađenja. Korišćenjem takozvanog vazdušnog tornja, TE Stanari neće koristiti vodu za potrebe hlađenja, pa samim tim neće postojati ni potreba za odlaganjem tretirane vode koje se po pravilu vrši u lokalnim rekama, što dovodi do njihovog zagrevanja i zagađenja. Tehnologija sistema vazdušnog hlađenja sa prirodnom promajom je usavršena u poslednjih desetak godina i omogućava izgradnju termoenergetskih objekata na lokacijama na kojima nema dovoljno raspoložive vode. Ekološke prednosti upotrebe ove tehnologije su ogromne. Pored pomenutog izbegavanja bilo kakvog zagađivanja lokalnih reka, eliminiše se i nastajanje takozvane vlažne perjanice i potencijalno nastajanje kiselih kiša u nepovoljnim meteorološkim uslovima, što je karakteristika konvencionalnih vlažnih rashladnih tornjeva.

NN: U čemu je razlika u tehnologiji vaše TE u odnosu na TE koje postoje u BiH?

Matko: Kod nas su termoenergetski objekti građeni pre 20 i više godina, a kao u svemu, tehnologija termoelektrana je u tom periodu napredovala ogromnim koracima. U TE Stanari će se prvi put na ovim prostorima koristiti pomenuti sistem vazdušnog tornja. Pored toga, tehnologija sagorevanja je suštinski promenjena, od klasičnog pristupa sagorevanja sprašenog uglja do sagorevanja u cirkulacionom fluidizovanom sloju s natkritičnim parametrima pare. Ovakva konfiguracija omogućava značajno viši stepen iskorišćenja primarne energije, a drastično umanjuje nivo emisija sumpor-dioksida, azotnih i drugih lebdećih čestica. Filterska postrojenja su u potpunosti usavršena, sada je njihova stopa efikasnosti premašila 99 odsto. Sva ova tehnologija još nije korišćena kod nas, a TE Stanari će biti prvi objekat koji će je primeniti i biće daleko najčistiji energetski objekat u BiH, a sigurno i jedan od najčistijih u regionu JI Evrope. Sigurna sam i ponosna da će se svi termoenergetski objekti koji budu građeni na ovim prostorima s ekološkog aspekta porediti s našim.

NN: S obzirom da je rudnik Stanari površinski kop, eksploatacija uglja ostavlja tragove na okolini. U kakvom stanju ćete ostaviti rudnik kada jednog dana završite sa eksploatacijom?

Matko: Svaka površinska eksploatacija ostavlja trag na reljef, a moderne metode primarne i sekundarne zaštite za cilj imaju upravo da te površine vrate u stanje što bliže originalnom, to jest da osiguraju da se biološki balans tog područja ne poremeti. Konkretno, u Stanarima će se celokupan proizvodni proces ekološki zaokružiti. Otkopani delovi rudnika će se izolovati vodonepropusnom glinom od međuslojne jalovine iz uglja, koja je sto odsto prirodna. Nakon izolacije, te površine se koriste za odlaganje pepela i šljake iz TE, koji se mešaju s vodom i zatvaraju, a na njima se vrši proces rekultivacije sađenjem biljaka s tog područja. Na taj način biološki balans u Stanarima neće biti ugrožen, a izgled kopa će se vratiti u prvobitno stanje.

NN: EFT je u Stanarima već oko godinu i po dana. Ima li napretka u odnosu na ranije stanje?

Matko: U Stanarima je za godinu dana napravljen ogroman napredak, rudnik je prešao put od ivice propasti do jednog od najboljih primera uspešne strane investicije u zemlji. Kad smo preuzeli kontrolu, moral zaposlenih je bio veoma nizak. Plate nisu isplaćivane više od godinu dana, veliki dugovi su nagomilani, a produktivnost je pala na ispod 200.000 tona na godišnjem nivou. EFT je u Stanare već uložio više od deset miliona evra. Kupljeni su novi kamioni, bageri, prateća mehanizacija... Modernizovali smo BTO sistem za otkopavanje otkrivke, zaposlenima smo vratili sve neisplaćene plate, gotovo im duplirali primanja i započeli opširan program doprinosa. Novo rukovodstvo je uvelo moderne metode rada i kontrole. Najvažnije od svega, nikoga nismo otpustili kao višak, a otvorili smo 70 novih radnih mesta. Zaposleni su svemu tome veoma pozitivno respondovali i pokazali se kao veoma sposobni i voljni za rad. To se, naravno, odrazilo na produktivnost, koja je već u prvoj godini utrostručena. Boljitak je u Stanarima jasno vidljiv, kako od samog ulaza u rudnik, tako i u celoj sredini.

TABELA: