BRISEL - Ministri finansija Evropske unije podržaće inicijativu da se na sastanku visokih vladinih funkcionera 20 industrijski najrazvijenih zemalja svijeta (G20), krajem sedmice, dogovori udvostručenje sredstava Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) nemenjenih kreditiranju država koje su suočene sa najvećim finansijskim problemima zbog trekuće globalne privredne krize.
MMF zahteva da se iznos njegovog fonda za ukazivanje kreditne podrške najugroženijim članicama te međunarodne finansijske organizacije uveća na 500 milijardi, sa sadašnjih 250 milijardi dolara, navedeno je u nacrtu dokumenta koji bi ministi EU trebalo da odobre danas. U tom dokumentu, na čiji sadržaj se pozivaju evropske agencije, preciziran je stav EU koji se odnosi na sva najbitanija pitanja o kojima će 69. i 14. marta raspravljati ministari finansija i čelnici centralnih banaka G20.
“Od ključnog je značaja da MMF ima odgovarajuće finansijske mogućnosti kako bi mogao da pomogne zemljama koje su naročito pogođene sadašnjom krizom”, navedeno je u nacrtu dokumenta.
Dodaje se da članice EU podržavaju udvostručavanje kreditnih mogućnosti MMF i da su spremne da, u slučaju potrebe, pruže doprinos radi privremenog povećanja fonda. U dokumentu je precizirano da to povećanje treba da bude finansirano direktnim kreditima članica Unije, naročito onih koje poseduju velike devizne rezerve.
"Dodatni resursi trebalo bi da budu pribavljeni, pre svega, putem proširenja takozvanog Novog sporazuma o kreditiranju, na osnovu pravične raspodele opterećenja, putem podsticanja na učešće onih zemalja koje su tokom proteklih godina akumulirale značajne devizne rezerve", ukazano je u dokumentu.
Zvaničnici G20 razgovaraće, kako je najavljeno, u petak i subotu o načinima za vođenje borbe protiv globalne finansijske i ekonomske krize koja je primorala nekoliko evropskih zemalja da zatraže kreditnu podršku od MMF.
Britanski predstavnik u MMF-u Mark Melok Braun istakao je da je 500 milijardi dolara minimum da bi se uvjerila tržišta da vodeće svjetske ekonomije preuzimaju mjere protiv globalne krize. On je rekao da obaveze pojedinačnih zemalja u povećanju sredstava MMF-a još nisu utvrđene.
Osim navedenog povećanja, EU planira da podrži davanje većih ovlaštenja MMF-u u pogledu ekonomskog i finansijskog nadzora, kako bi se spriječile buduće krize. Ukoliko te najave budu realizovane MMF-ove preporuke trebale bi postati ključne smjernice zemljama širom svijeta za provedbu makroekonomskih politika.
MMF: Ključno definisanje uzroka krize
MMF u najnovijoj studiji navodi da je ključ za obnovu globalne ekonomije, koja trpi udar najgore recesije od Drugog svjetskog rata, definisanje uzroka krize i šta je to što je "krenulo po zlu".
“Glavni neuspjeh bio je nesposobnost da se uvidi prijetnja koja se pomaljala na tržištu nekretnina. Ekonomisti su se fokusirali samo na svoj dio slagalice, previđajući problem u cjelini", kaže Reza Mogadam, šef odjeljenja MMF-a za strategiju i politiku.
Svetska banka predviđa tešku godinu
Svetska banka predviđa da će globalna ekonomija ove godine doživeti pad prvi put od Drugog svetskog rata, a da će trgovina biti na najnižem nivou u poslednjih 80 godina. Ova institucija je juče saopštila da će siromašne i zemlje u razvoju imati više milijardi dolara deficita zbog ekonomske krize.
“Grupa od 129 zemalja ove godine će imati deficit od 270 do 700 milijardi dolara”, predviđa Svetska banka i upozorava da međunarodne finansijske institucije neće moći da pokriju taj deficit.