SOLUN - Grčki premijer Jorgos Papandreu obećao je da će umanjiti korporativni porez kako bi doprinio oživljavanju posustale privrede.
Papandreu je rekao da će stopa poreza na zadržanu dobit kompanija naredne godine biti snižena sa 24 na 20 odsto, pod uslovom da postoji "snažan podsticaj za investicije i konkurentnost".
Na otvaranju sajma trgovine u Solunu, Papandreu je obećao da će do kraja godine liberalizovati zatvorene profesije, kao što su vozači kamiona, taksisti i farmaceuti, kao i da će biti izvršena deregulacija tržišta energije, utvrđeni ciljevi privatizacije, olakšane glavne investicije i pojednostavljene procedure za registrovanje preduzeća.
Prethodno je oko 11.000 ljudi učestvovalo u tri odvojene protestne šetnje u Solunu, izražavajući na taj način svoje protivljenje oštrim mjerama štednje koje je uvela Vlada u pokušaju da prevaziđe dužničku i budžetsku krizu.
Proteste, koje su organizovali grčki sindikati, obezbjeđivalo je oko 4.500 policajaca koji su vodili računa da se oni ne otrgnu u nasilne, kao što se desilo u maju, kada je u napadu na jednu banku u Atini poginulo troje ljudi.
Manji sukobi, ipak, izbili su kada je nekoliko desetina mladića štapovima napalo pripadnike policije za razbijanje demonstracija, koji su uzvratili suzavcem. Za sada nema izvještaja o hapšenjima, odnosno povrijeđenima.
Oko 600 vlasnika kamiona marširalo je u znak protesta zbog plana Vlade da dereguliše, odnosno prestane da kontroliše njihovu profesiju.
Papandreuova vlada lijevog centra navela je da radi na ostvarenju nezahvalnog zadatka da smanji budžetski deficit sa 69,6 odsto na godišnjem nivou iz 2009. na 8,1 odsto u ovoj godini, i obećala je da će zadržati postojeći kurs.
"Mora da prođe još nekoliko mjeseci prije nego što se uvjerimo da ono što smo radili nije bilo samo jedna iskra, kao i da se nećemo raspasti na prvi znak teškoće", rekao je ministar finansija Jorgos Papakonstantinu.
Grčka je izbjegla bankrot u maju, kada su joj zemlje članice evrozone i Međunarodni monetarni fond odobrili hitnu pozajmicu od 110 milijardi evra u naredne tri godine, pod uslovom da drastično smanji potrošnju.
Vlada je objavila planove za dovođenje u red željeznice, koja ima dugove od 10,7 milijardi evra, tako što će smanjiti broj zaposlenih. Oko 40 odsto od 6.300 željezničara biće otpušteno i biće im ponuđeni drugi poslovi u javnom sektoru, dok će se sama kompanija suočiti sa privatizacijom.
Papakonstantinu je najavio da će biti reformisane i ostale državne firme. Sindikati su, međutim, ljuti zbog Vladinih mjera koje su još više povećale nezaposlenost i poreze, i strahuju od novih.
Novi talas nemira se može očekivati zbog najava štrajkova željezničkih radnika u znak protesta zbog predviđenih otpuštanja, a neki od njih su čak zaprijetili da će spaliti privatne vozove.
Zvaničnici smatraju da će Vladine mjere štednje, uprkos tome što su bolne, najzad omogućiti ključne reforme neefikasnog i zastarjelog javnog sektora i ohrabriti "zdraviji razvojni model".
Papandreu je, takođe, najavio da će se sljedeće godine, nezavisno od "borbe protiv monstruoznog deficita i duga", Vlada usredsrijediti na reforme u turističkom, obrazovnom, poljoprivrednom sektoru, kao i oblasti obnovljivih izvora energije.
MMF Grčkoj odobrio drugu tranšu kredita
Međunarodni monetarni fond i službeno je odobrio drugu tranšu kredita Grčkoj u iznosu od 2,5 milijardi evra.
Prezadužena država ukupno će u najnovijem paketu pomoći primiti devet milijardi evra, što znači da će preostalih 6,5 milijardi evra Grčkoj dostaviti Evropska unija. Grčka je do sada od MMF-a i EU primila 20 milijardi evra spasonosnog zajma od ukupno predviđenih 110 milijardi evra.
Iz MMF-a su poručili da grčke vlasti odlučno provode program štednje i smanjivanja javnog duga koji je već počeo davati prve rezultate, te stoga zadovoljavaju uslove za primanje nove rate kredita.