Švajcarci kreću u borbu za veće plate radnika sa stručnim obrazovanjem.
Pjer-Iv Majar (Pierre-Yves Maillard), predsjednik Švajcarskog saveza sindikata (SGB), za Blik (Blick) je najavio novu narodnu inicijativu kojom bi svako sa završenim stručnim osposobljavanjem morao da zarađuje najmanje 5.000 franaka (oko 5.350 evra) mjesečno.
"Stručno obrazovanje mora ponovo da se isplati, a plate moraju biti dovoljne za život. Ali to je sve rjeđe slučaj“, rekao je Majar, prenosi Večernji list.
Zašto Švajcarci traže veće plate?
Upozorio je da su plate radnika sa završenim stručnim osposobljavanjem zbog inflacije posljednjih godina realno pale.
"Ovo ne može da se nastavi. Sada je potrebna ofanziva plata“, poručio je.
Sindikat zato ne želi da se ograniči samo na godišnje pregovore o platama. Ako kongres SGB-a krajem sedmice da zeleno svjetlo, biće izrađen prijedlog inicijative, a prikupljanje potpisa moglo bi da počne sljedeće godine. Majar smatra da se problem predugo odlaže.
"Poslodavci promovišu stručno obrazovanje kao idealan put, ali štede na platama“, kaže on.
Sindikalna analiza pokazuje da 28 odsto radnika sa završenim stručnim osposobljavanjem zarađuje manje od 5.000 franaka (oko 5.350 evra) mjesečno, i to za puno radno vrijeme od 40 sati sedmično i uz 13 plata godišnje.
Njih 15 odsto ne dobija ni 4.500 franaka (oko 4.800 evra). Najteže je ženama, svaka treća zarađuje manje od 5.000 franaka, a gotovo svaka peta ispod 4.500.
"Takve plate nisu dovoljne za izdržavanje porodice u Švajcarskoj. Mnogi ljudi žive na ivici egzistencije“, upozorava Majar.
Koja zanimanja imaju najniže plate?
Niske plate najrasprostranjenije su u zanimanjima u kojima radi mnogo žena, poput trgovine, frizerskih salona, uslužnih djelatnosti i vrtića. Međutim, ni automehaničari ni vozači, zanimanja u kojima preovlađuju muškarci, ne prolaze mnogo bolje.
Majara posebno frustrira to što plate godinama stagniraju. Realna medijalna plata kvalifikovanih radnika danas je čak 2,1 odsto niža nego 2016. godine.
"Ne može biti ispravno da neko sa stručnim obrazovanjem iz godine u godinu gubi kupovnu moć. Moramo da zaustavimo to siromaštvo“, naglašava.
Koliko zarađuju radnici sa stručnom i fakultetskom diplomom?
Istovremeno se produbljuje jaz u odnosu na visokoobrazovane. Radnici sa stručnim obrazovanjem na početku karijere u prosjeku zarađuju 4.571 franak (oko 4.890 evra), a do kraja radnog vijeka dostignu 6.289 franaka (oko 6.730 evra). Oni sa fakultetskom diplomom počinju sa 6.189 franaka (oko 6.620 evra) i dostižu 10.438 franaka (oko 11.170 evra).
"Razlika između kvalifikovanih radnika i visokoobrazovanih i dalje raste. Iskustvo se kod stručnih radnika ne cijeni dovoljno“, kaže Majar.
Minimalna plata, dodaje, pomogla bi da se cijela ljestvica podigne i za radnike sa dugim stažom.
Uvjeren je da će prijedlog naići na podršku javnosti.
"Kriza kupovne moći se pogoršala. Kompanije ostvaruju profit, ali radnici to ne vide u svojim novčanicima. To mora da se promijeni“, poručio je.
Koliko građana podržava povećanje plata?
Reprezentativno istraživanje agencije Feldlabor, koje je naručio sindikat, ide mu u prilog. Prijedlog podržava 66 odsto ispitanika, a protiv je njih 25 odsto.
Podrška prelazi stranačke granice: za je 81 odsto ljevičarskih i zelenih birača, 71 odsto birača centra i 62 odsto birača desničarske Švajcarske narodne stranke. Čak i među liberalima više je pristalica nego protivnika, 49 prema 36 odsto.
Sindikat se bori i za mlade koji su tek na stručnom osposobljavanju. Peticiju za osam sedmica godišnjeg odmora za učenike na stručnom osposobljavanju potpisalo je 176.000 ljudi, a SGB sada razmatra da li će i taj zahtjev pretočiti u narodnu inicijativu.
"Zahtjevi prema učenicima na stručnom osposobljavanju dramatično su porasli. Potrebno im je više odmora kako bi se bolje oporavili i efikasnije pripremili za ispite“, objašnjava Majar.