Evropska unija pokušava da napravi odlučan rez sa birokratskim opterećenjima koja već godinama usporavaju razvoj preduzetništva i otežavaju poslovanje na jedinstvenom tržištu.
Novi regulatorni okvir, poznat kao „28. režim“, zamišljen je kao alat koji bi omogućio brzo i jednostavno osnivanje kompanija – za manje od 48 sati i uz minimalne finansijske izdatke.
Ipak, uprkos optimizmu koji dolazi iz Brisela, dio stručne javnosti upozorava da bi preširoko definisan sistem mogao umanjiti njegov stvarni domet.
Projekat „EU Inc.“ za jačanje konkurentnosti
Prijedlog je predstavila Evropska komisija kao dio šire strategije jačanja konkurentnosti evropske ekonomije u globalnom kontekstu, posebno u odnosu na Sjedinjene Američke Države i Kinu. Cilj inicijative, koja se često naziva i „EU Inc.“, jeste da Evropa postane atraktivnije i fleksibilnije okruženje za investicije, inovacije i razvoj kompanija.
U okviru nedavno predstavljenog paketa digitalnih i administrativnih reformi, Komisija predlaže pojednostavljenje procedura, smanjenje troškova i ubrzanje procesa registracije. Predsjednica Komisije, Ursula fon der Lajen, poručila je da će ova inicijativa „radikalno olakšati pokretanje i širenje biznisa širom Evrope“, naglašavajući da je riječ o važnom koraku ka funkcionalnijem jedinstvenom tržištu.
Digitalno osnivanje bez fizičkog prisustva
Iako pravila za sada nemaju obavezujući karakter, očekuje se da bi mogla djelovati kao snažan podsticaj za kompanije koje su prethodnih godina izmjestile poslovanje van EU.
Prema prijedlogu, preduzeće bi moglo da se osnuje u bilo kojoj od 27 država članica:
Potpuno digitalno, bez potrebe za fizičkim prisustvom.
Za manje od dva dana (48 sati).
Uz trošak manji od 100 evra.
Jedan od ključnih problema na koji ukazuje Komisija jeste fragmentacija pravnog okvira. Danas se preduzetnici suočavaju sa više od 60 različitih nacionalnih pravnih formi, što komplikuje prekogranično poslovanje. Procjene Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) pokazuju da unutrašnje prepreke imaju efekat kao da postoji carinsko opterećenje od čak 110 odsto na usluge.
Lekcije iz prošlosti: Da li će novi model uspjeti?
Pitanje usklađivanja poslovnih pravila nije novo. Slična inicijativa postojala je kroz model „Societas Europaea“ iz 2004. godine, ali on nije ispunio očekivanja. Reinhilde Veugelers iz istraživačkog centra Bruegel podsjeća da su raniji sistemi bili previše složeni i dostupni uglavnom velikim korporacijama, dok su mala i inovativna preduzeća ostajala po strani.
U sadašnjem obliku, „28. režim“ mogu koristiti sve kompanije, ali stručnjaci upozoravaju da bi fokus ipak trebalo staviti na startapove i mlade firme sa visokim inovativnim potencijalom.
Sljedeći koraci i zakonodavna procedura
Dodatni izazov predstavlja činjenica da države članice nerado odustaju od kontrole nad porezima, radnim zakonodavstvom i stečajnim postupcima. Zbog toga „28. režim“ neće zamijeniti nacionalne sisteme, već će funkcionisati kao paralelna opcija koju preduzetnici mogu slobodno izabrati.
Prijedlog sada ulazi u zakonodavnu proceduru:
Razmatranje: Evropski parlament i Savjet Evropske unije analiziraće tekst.
Usaglašavanje: Slijede pregovori između institucija radi dobijanja konačne verzije zakona.
Rok: Komisija je postavila ambiciozan cilj da zakonodavci usvoje svoje pozicije do kraja 2026. godine.
Ova inicijativa dio je šire agende koja se planira sprovesti do 2028. godine pod motom „Jedna Evropa, jedno tržište“, prenosi EUpravo zato.rs.