Na ovogodišnjem izdanju CONNECTO konferencije, koju organizuje INTERA Tehnološki Park u saradnji s lonac.pro, keynote govor održaće Aleksandar Čabrilo, po rođenju Mostarac, osnivač firme HTEC Group, koja je specijalizovana za konsultantske usluge na svjetskom nivou, softverski inženjering i razvoj digitalnih proizvoda.
Firma je osnovana 2008. u Beogradu i danas je jedna od najpropulzivnijih tog tipa u svijetu. Između ostalog i zbog toga što je prava svjetska firma – HTEC Group sjedište ima u San Franciscu u Sjedinjenim državama, a prostire se dalje - od Minnesote preko Londona, Skandinavije.
Razvojne centre ima u najvećim gradovima Srbije, Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Subotici, a takođe se sve više širi i u Bosni i Hercegovini. Osim Sarajeva, kancelarije HTEC Group otvoreni su u Banjaluci, Bijeljini i u Tuzli.
Svojevrsni povratak Aleksandra Čabrila u grad u kojem je ponikao najbolji je razlog za kratak intervju s njim.
Na početku smo se morali odmah dotaknuti onoga što je obilježilo ovu godinu, pa vjerujemo i budućnost HTEC Group, a to je investicija od 140 miliona dolara, koliko je početkom godine odlučio u globalni rast kompanije uložiti investicijski div Brighton Park Capital.
Budući da je vijest o ulaganju objavljena početkom godine, zanima nas koliko se sve već danas odrazilo na dalji rast HTEC Group?
Operativno ako sada pogledate kompaniju i aktivnosti koje sprovodimo, nismo promenili ništa u odnosu na vreme pre ove investicije. Bili smo i pre ovoga, a i sada smo fokusirani na rast u svim oblastima poslovanja, na otvaranje novih tržišta i na ono što nas čini da budemo to što jesmo, želimo da damo najbolji mogući servis našim klijentima koji igde mogu dobiti, a ujedno da budemo i najbolje mesto za rad i lični razvoj svih naših zaposlenih. Ovakav pristup koji smo od početka imali je i napravio tu razliku u odnosu na konkurenciju koju su investitori i prepoznali.
Ono što se jeste promenilo nakon investicije je što sada možemo da budemo dosta agresivniji, uključujući i organski i neorganski rast, kao i lakše zapošljavanje vrhunskog talenta na svim tržištima.
Nije u pitanju samo novac, praktično s ulaganjem ovog tipa dobivate i ljude s kojima je sigurno moguće još beskompromisnije i odlučnije raditi?
Ne možete očekivati od investitora da grade kompaniju za vas, ali zaista pravi investitori prave veliku razliku, a isto tako oni ne tako dobri mogu biti pogubni za biznis. Ono što mi vidimo do sada je zaista opet gore pomenuta validacija vrednosti i priznanje koje nam omogućava da lakše otvaramo vrata, bilo kod novih klijenata, bilo za dodatni kapital za dalji razvoj firme, bilo za privlačenje najboljeg talenta u svim linijama poslovanja.
Zaista imamo sreću da sarađujemo sa ljudima iz Brighton Park Capital za koje njihova reputacija i prethodni uspeh sve govori. Neki investitori hoće da vode firmu za vas, više su fokusirani na kontrolu, nego na podršku menadžment timovima kompanija u koje investiraju, a to može da bude pogubno, posebno u turbulentim periodima, u vremenima promena i krize kao što je ovaj period u koji sada ulazimo, kada zaista morate da se krećete i prilagođavate što je brže moguće i da koristite svaku priliku koja se ukaže.
Koliko je u ovim novim okolnostima moguće da HTEC Group postane globalni lider u razvoju digitalnih proizvoda? Vi već jeste globalna kompanija, imate razvojne centre u više gradova, ali znamo da je i konkurencija zastrašujuća. Koliko su vam se za saradnju i poslovanje otvorila vrata najvećih globalnih kompanija?
Da biste mogli da obezbedite ovoliku ili veću investiciju preduslov je da ste već pozicionirani kao globalna kompanija, da već imate globalne klijente, da imate jasnu diferencijaciju u odnosu na konkureciju i da onda kapital dođe samo kao podrška da vas dodatno ubrza na tom putu.
Mi smo pre ove investicije bili skoro za dva puta bolji od drugog najboljeg u industriji za bilo koju metriku koja je važna za ovaj posao, da li je to sofisticiranost servisa koje radimo, profil klijenata i naš uticaj na njihovo poslovanje, „retention“ zaposlenih i klijenata, brzina rasta, finansijska stabilnost. Investiciju smo uzeli kako bismo se dodatno ubrzali i mogli da napravimo neke nove, ambiciozne i malo rizičnije korake nego što smo mogli pre ovoga.
HTEC Group je korijenski vezana za vas, za ljude s Balkana, je li to danas bilo kakva prepreka u napredovanju na globalnom tržištu? Vrijede li uopšte uvriježene fraze o tome da Balkan sa sobom vuče manjak poštovanja od strane razvijenih zapadnih zemalja i ljudi ''otamo'', ili je u vašem svijetu stanje ipak potpuno suprotno?
Ne mislim da su u pitanju predrasude, nego prosto nepoznavanje, a nepoznavanje znači dodatni rizik. Kad smo počinjali pre 10 godina, ljudi nisu ništa za nas čuli po dobrom u prethodnoj deceniji ili dve. Danas je dosta lakše, imate neke lokalne firme koje su napravile globalni uspeh, imamo razvojne centre najboljih svetskih kompanija u regionu, imamo i Novaka Đokovica, Luku Dončića, Nikolu Jokića, Luku Modrića, i njihov uspeh i slava u sportu doprinosi promeni percepcije o celom ekosistemu.
Ta početna odbijanja i na neki način podcenjivanje sa kojim smo se susretali kad smo počinjali, nama je zapravo dalo dodatni podstrek. Kad smo počinjali imali smo tu veliku želju da se dokažemo na svakom mestu, da pokažemo da smo bolji od naših kolega na zapadu, da smo isto pametni i sposobni, ali smo gladni, gladni prilika, gladni dokazivanja, željni da dokažemo svetu da nismo mesto konflikta ili geografija jeftine radne snage, nego mesto gde treba da dođu ako žele da im se reše izuzetno teški inženjerski problemi, hoćemo da se takmičimo i da radimo sa najboljima i da pokažemo da možemo biti ravnopravan partner.
Može li se, na osnovu vašeg iskustva, reći da ljudi odavde imaju nešto što im je specifično po pitanju kreativnosti, inteligencije, načina na koji prihvaćaju zadatke i nude rješenja?
Imamo taj karakter i tu želju za dokazivanjem. Imamo i onaj inat koji je karakterističan za ovaj naš deo sveta, koji ako uspešno kanališemo postane velika prednost. Što se znanja i veština tiče, u tehnologiji imamo dobre osnove, dobru matematičku podlogu, odlične tehničke fakultete, ali ono što nam nedostaje su prilike i izloženost, nedostaje negde ta poslovna kreativnost, dizajn proizvoda, mogućnost da se prepozna problem u industriji, a onda osmisli rešenje za taj problem pa tek onda dolazi inženjerstvo kao odgovor kako napraviti to rešenje.
Stoga smo odlučili da akviziramo te kompetencije na zapadu, primarno u US i UK, a onda da to spojimo sa vrhunskim tehničkim talentom u ovom delu sveta.
Budući da ni u jednom trenutku niste zaboravili naše krajeve, čak što više, još uvijek se snažno oslanjate na Srbiju, a ne zaboravljate niti Bosnu i Hercegovinu, možete li nam reći je li to, barem malo, iz nekog dobročinstva, nostalgije ili naši ljudi zbilja znaju i umiju? Može li se reći kako smo u digitalnoj transformaciji možda pronašli način kako se izvući iz svih problema kroz koje smo prolazili ovdje i još uvijek prolazimo? Općenito uzevši, kako vidite budućnost poslovanja digitalnog tipa na našim prostorima?
Naši ljudi znaju i umeju. A što se digitalnog biznisa tiče, naše tržište je malo da biste napravili i skalirali proizvod do mere da opravda investiciju uloženu u njega, ali dobro je što u digitalnoj ekonomiji vi možete da kreirate proizvode ili usluge kod kuće, a da ih prodajete svuda po svetu. Nama tržiste nikad nije bio region, glavna tržišta su nam USA, UK, i severna i zapadna Evropa.
Koje su objektivne poteškoće rada, širenja i poslovanja u našoj regiji? Otvorili ste kancelarije i u Bosni i Hercegovini, ima li nešto što vas ovdje i dalje koči da se snažnije angažirate i proširite? Hoće li doći vrijeme da se HTEC Group pojavi i u vašem rodnom gradu?
O problemima mogu da pričam danima, ali zaista mislim da pravi preduzetnici treba da nađu način da zaobiđu te probleme. Mislim da možete imati rezultate ili izgovore i svako može da izabere šta od ta dva želi da ima.
Radimo na tome da proširimo poslovanje u BiH, verovatno i u Mostaru uskoro. Neću unapred da najavljujem da ne pokvari, ali se iskreno radujem toj prilici.
Vratimo se na HTEC Group. Kada ste shvatili da ste stvorili nešto veliko? Jeste li se osvrtali unazad i u nekoj vrsti nevjerice analizirali kako je sve ovo bilo moguće. Koji su bili ključni momenti koji su na kraju doveli do ovog uspjeha?
Ne mislim da smo još uvek napravili nešto preterano veliko, zavisi sa čime se poredite. Mislim da smo tek zapravo počeli i da smo tek posadili seme koje sada treba brzo da raste. Nećemo da se poredimo sa lokalnim kompanijama, a ako se uporedite sa globalnim liderima vidimo da smo zaista tek počeli i da imamo još mnogo mesta za rast i napredak. Imamo zaista sjajnu priliku da napravimo nešto veliko, na nama je da damo sve od sebe i da se okružimo najboljim ljudima da ovu priliku iskoristimo.
Imate više od 1000 zaposlenih i ta brojka se iz dana u dan praktično povećava. Na koji način tražite ljude na našim prostorima i kako vam se mogu pridružiti oni koji ovo čitaju, a misle da su sposobni biti dio tima?
Mislim da u ovom trenutku imamo oko 1800 ljudi. Verujem da ćemo imati više od 2500 ljudi do kraja godine. Trebaju nam ambiciozni ljudi na svim pozicijama. Bilo ko može da pogleda Careers stranicu i da nam pošalje email.
Ne zapošljavamo kandidate za konkretne prilike i projekte, umesto toga uvek imamo otvorene pozicije za najbolje inženjere, dizajnere, produkt menadžere na svim lokacijama na kojima radimo.
I na kraju, kakve su vaše emocije prema Mostaru? Bili ste praktično dječak kad ste silom prilika u vihoru rata otišli odavde, postoje li ugodna sjećanja na Mostar i Hercegovinu?
Možeš Hercegovca iseliti iz Hercegovine, ali Hercegovinu iz njega nećeš nikada. Jesam kao dete otišao iz Mostara u vihoru onog ludila devedesetih, ali sećam se i tih slika iz detinjstva - penjanja po trešnjama, najlepših mostarskih smokvi, nema nigde behara kao Mostaru, a i moja supruga je rođena u Sarajevu. Odrastao sam u Pančevu pored Beograda, studirao i živeo u Beogradu i gde god danas da živim za Beograd kažem da mi je dom, ali smo i ja i moja porodica dosta vezani za BiH.
Na žalost, nisam imao puno prilika da dolazim u Mostar posle rata, ali radujem se za mogućnost da to ispravimo u narednom periodu. Ako sve bude kako treba, imaćemo i tim ovde uskoro, pa će biti prilike da nadoknadim propušteno i da i moja deca prošetaju Starim mostom.