Vest dana u regionu je svakako odlazak bivših čelnika bivše Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) s vodećih političkih pozicija u Prištini, pre svega premijera Ramuša Haradinaja, ali vrlo verovatno i predsednika Hašima Tačija i njihovih saradnika.
Prema nezvaničnim rezultatima nedeljnih vanrednih izbora, prilično ubedljivo pobedili su Pokret Samoopredeljenje Aljbina Kurtija (25,79 odsto izašlih) i DSK Ise Mustafe (25,04 odsto) sa Vjosom Sinani kao kandidatkinjom za premijerku.
Iza njih je Tačijev DPK sa nenadoknadivim zaostatkom od nekoliko procenata, a sa daleko manje podrške četvrta je koalicija Ramuša Haradinaja. Među takmacima iz srpskih sredina očekivano je pobedila Srpska lista, s uzimanjem svih deset mandata koje pripadaju ovoj manjini u kosovskom parlamentu.
Iako se tesan rezultat prvoplasiranih može u poslednjem momentu promeniti, pa i obrnuti redosled, u zavisnosti od preostalih neprebrojanih glasova, među kojima su i pisma iz "tuđine", odnosno glasovi dijaspore, nema sumnje ko će u budućnosti voditi glavnu reč. Ove dve stranke mogu praktično i bez dodatnih manjinskih glasova - uključujući srpske? - da formiraju vladu i izaberu novog predsednika.
Na postizbornu koaliciju Samoopredeljenje - DSK računala je i međunarodna zajednica, a ima indicija da je Vašington "naveo" Haradinaja na ostavku letos, baš s kalkulacijom i idejom da iz razgovora o svetloj budućnosti Kosova valja izbaciti ljude mračne prošlosti, što osumnjičeni za ratne zločine van spora jesu.
Aljbin Kurti, koji je burne godine bombardovanja i građanskog rata na Kosovu proveo kao politički zatvorenik u Nišu, biće van spora persona No.1 na Kosovu i u pregovorima sa Srbijom, premda se od te mogućnosti mnogima na severu Kosova i u Srbiji diže kosa na glavi, jer je odavno poznato da za Kurtija i Samoopredeljenje nema druge opcije sem nezavisnog Kosova.
U postojećim granicama, razume se, s nadom u ujedinjenje s Albanijom i drugim "albanskim zemljama". Upućeni kažu da je Kurti, iako se to opire logici, kao čelnik i do sad pojedinačno posmatrano najveće - a od sada i najmoćnije - političke grupacije, najodgovorniji što još nije formirana Zajednica srpskih opština (ZSO), ključna tačka Briselskog sporazuma.
No, čak da je spekulacija tačna, sasvim sigurno je to samo jedan od putokaza o tome kako će novi premijer nastupati u budućnosti, koja bi, prema njegovim rečima, trebalo da počne odmah, već danas brzim formiranjem vlade Kosova s njim kao mandatarom i premijerom. Izvesno je, međutim, da je u pobedničkoj noći Aljbin Kurti kazao da će se držati slova Ustava, kosovskog razume se, ne srpskog, kao i da u dijalogu sa Beogradom "neće biti pitanje šta Kosovo daje Srbiji u zamenu za priznanje, već dug koji Srbija ima prema Kosovu".
No, pošto je na tome i antikorupcijskoj borbi gradio kampanju, bilo bi čudno da odmah ublaži stavove. "Sitnica" koja može da poremeti sadašnji status quo jeste najava budućeg premijera da će odmah otvoriti dijalog sa - lokalnim Srbima, što takođe nije nova ideja, ali nijedan dosadašnji premijer se njome nije bavio ozbiljno. A ukoliko se Kurti drži političkog kućnog reda, prvi i najčešći sagovornici će mu biti iz Srpske liste, kosovskog ogranka Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića.
Od koje se mnogim kosovskim Albancima i strankama diže kosa na glavi. Ni Kurtijeva prva konkurentkinja, a ubuduće bliska saradnica Vjosa Sinani (DSK), bar ako je suditi po predizbornoj kampanji, ne planira "ustupanje" ni dela kosovske teritorije Srbiji, a Mitrovicu u kojoj je rođena vidi celu u nezavisnom Kosovu.
Ustupak na koji je spremna - oboje su spremni - jeste ukidanje takse na robu iz Srbije i BiH, ali ne bez drugih mera kakve su reciprocitet, čime se trgovinski Kosovo stavlja u ravnopravan položaj s "maticom", koju iz Prištine svi vide isključivo kao suseda, drugu državu, kao i BiH uostalom. No, premda je Kurti u prvim najavama kazao da će zaobići Srpsku listu, bar kad je u pitanju obavezno učešće Srba Vladi, to će teško piti vodu.
Kako reče ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić, jedna je stvar šta neko govori kada je u opoziciji, a druga je stvar šta će raditi kada dođe na vlast, a valja mu bar tu verovati na reč jer je više nego iskusan u promeni i zameni stavova, saglasno partneru s kojim je u vlasti.
Na drugom kraju zelene čoje biće, kao i dosad, predsednik Srbije i SNS-a Aleksandar Vučić, koji će sada potpuno izvesnim ukidanjem takse zabeležiti prvo pozitivno brojanje u pregovorima s Prištinom, što već bezmalo godinu - od uvođenja - slovi kao preduslov za nastavak dijaloga.
Pitanje koje još visi u vazduhu, a bitno je za unutrašnje odnose u Srbiji, jeste hoće li razgovori o sveobuhvatnom obavezujućem sporazumu Beograda i Prištine čekati i na prolećne redovne izbore u Srbiji ili će se priča intenzivirati odmah po ukidanju taksi, sada i pod budnim i sveprisutnim američkim okom, ali i francuskim, uz evropsko, a po svemu sudeći i jedno rusko, bez obzira na to što se taj format ne zna.
Ali, znaće se uskoro kada se letos odloženi pariski sastanak održi. Za Vučića bi bilo bolje da prođu izbori, jer bi u slučaju dogovora u kampanji morao da odgovara na neprijatna pitanja - kojih će uvek biti, jer Srbija nikada neće povratiti ingerencije na Kosovu južno od Ibra, a sigurno neće imati intenzivnije nadležnosti na severu nego sada.
Sa korekcijom granice, odnosno sadašnje administrativne linije ili bez nje. Iz tog ugla posmatrano, Vučiću je lagodnije da ga do kampanje i u njoj greje uspeh ukinute takse i eventualno otvaranje razgovora o balkanskom Šengenu.
Sem ukoliko već nije, a teško je poverovati da jeste, dogovorio razmenu teritorije, podelu Kosova ili makar uočljivu korekciju granice, što se iz Beograda vidi kao jedini način da se stigne do relativno pravičnog sporazuma koji neće biti u koordinatama isključivi dobitnik - isključivi gubitnik.
Intenzivna diplomatska igra koja predstoji narednih meseci u podjednakoj meri biće upućena i na novog igrača Aljbina Kurtija, bez obzira na ono što je mislio i radio kao opozicija, pa i uprkos tome što u savezu sa DSK može stvoriti relativno stabilnu vladu.
No, kako će glavni patron dijaloga ubuduće biti SAD, čak iako protokolarno dijalog ostane na evropskom tlu, Kurti - iza kog su ostali izbori - ipak je u lagodnijoj poziciji. Osim toga, u po njega najgorem scenariju, on može izgubiti samo manji deo ili čak vrlo mali, teritorije, dok Vučić, kao što bi i bilo koji eventualni drugi srpski pregovač, gubi mnogo ili čak sve. Na jugu.
Želja koju glasno izgovara lider RS Milorad Dodik, da se to kompezuje na severozapadu pripajanjem Srpske Srbiji, još nije na dnevnom redu, a pitanje je hoće li ikada i biti. Ako stigne, eto i Kurtiju blanko ulaznice u ujedinjene albanske države!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.