Kolumne

Brojanje "u glavu" i druge metode

Jelka Jovanović
Jelka Jovanović

Biće ovo pregled društvenih i političkih zbivanja i bedastoća kojima je Srbija obilovala između dva naša susreta, a u pripremi ih je još više. Idemo hronološkim redom. Ministar odbrane Aleksandar Vulin, posle saopštenja združenog kolegijuma Ministarstva i Vojske o, daleko bilo, mogućem državnom udaru o kom smo izvestili, odlučio je da upregne sve svoje snage u odbranu otadžbine i otpočne štrajk glađu. Isto odlučio i zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, kao "jedini civilizacijski oblik" otpora rušilačkoj, fašističkoj opoziciji i Beograđanima, koji ne shataju njegovu viziju rušenja/građenja grada. Ubrzo im se priključio - isto u najavi - i šef Poslaničke grupe vladajuće Srpske napredne stranke u parlamentu Srbije Aleksandar Martinović, sa još tridesetak poslanika, pa onda najavili i odbornici širom otadžbine.

I sve bi bilo jasno - protestuju ljudi - da svi oni nisu vlast i to skoro vlast nad vlastima. Ovo drugo su shvatili sutradan, kad im je vlast nad vlastima, njihov stranački predsednik i predsednik Srbije, u razgovoru koji nije bio tih, kako je preneo Vulin, "preporučio" da odlože štrajk glađu. Navodno, dok "ovi drugi" protiv kojih se bune  - opozicija i građani - ne počnu isti oblik otpora, pa ko izdrži duže. A, vala, vlast ima šta da brani pa će biti izdržljivija. Nisu ih omeli studenti, koji su im odmah pritekli u prvu pomoć uz poruku "pojedi batak, život je kratak" ili s bananama, ali ni oni koji su podržavali i podržavaju  još taj specifični pokret otpora otporu. Do kraja. Elem, bilo kako bilo, vest je obišla svet, a upućeni naglašavaju - s naznakom da nije fejk. Jer, svako iole razuman teško može da pronikne u bit poruke da vlast štrajkuje glađu protiv građana, makar među njima bilo i "fašisoidnih" elemenata. Posebno kad je tako nadmoćna kao ovdašnja. Brojčano, medijski, finansijski, institucionalno.

Pošto je ta stvar - sa gladovanjem sitih, a nije estetski poduhvat - eliminisana s političkog dnevnog reda zahvaljujući vrhovnom komandantu Srbije, SNS-a i Vojske Srbije, isti ti poslanici, odbornici i funkcioneri rešili su da zauzmu prostorije republičkog i lokalnih parlamenata. U početku ni ova akcija nije dobro shvaćena, jer je to ionako godinama već njihova prćija, a onda su stigla objašnjenja da je to odbrana državnih institucija od nasilnika, fašista, pučista... Istih onih koji bi da izvrše državni udar iako nisu vlast! Što se to opire logici i definiciji državnog udara, problem je logike i definicije i ko još mari za sitnice te vrste, kao i za nerazumevanje akcije u kojoj politička većina zauzima prostor koji je ionako njen! Republički parlament bezmalo skroz, pošto ih oni od kojih su hteli da ga brane ionako bojkotuju. Ali, taknuto -  maknuto. Usput se ušlo i tamo gde većinska vlast nije većina, što je jedino shvatljivo pošto je poruka jasna - bićete smenjeni.

Elem, posle dan-dva halabuke završi se i ta herojska epopeja bez gubitaka u ljudstvu, najviše zahvaljući notornoj činjenici da su branjene institucije koje niko nije ni napadao. No, daleko bilo, možda se desi neki ozbiljan prepad spolja, pa bi ovo moglo da se shvati kao vežba, zlu ne trebalo. Cinici, među kojima je i vaša hroničarka, poznajući skupštinske prostorije, ne samo ove centralne, teško mogu da pojme samo gde su se ti ljudi, muškarci & žene, za ovih 24-48 sati adrenalinske odbrane institucija prali i kako će to činiti ako neka pretpostavljena agresija potraje nedelju ili dve? Jeli jesu, ima snimaka dopreme hrane, pošto je štrajk glađu suspendovan, ali nema indicija o pojačnoj dostavi higijenskih sredstava, što je nedopustivo, jer ne bi bilo lepo da narodni zastupnici, posebno zastupnice, zaudaraju pred hordom izveštača koje je privukao taj neobičan politički izraz nesebičnog zalaganja za pravdu i demokratiju.

E, sad, između odloženog štrajka glađu V&V&M&comp i zauzimanja/odbrane skupština, desio se i davno najavljivani miting opozicije s tri ispostavljena zahteva, o kojima ćemo naredni put, kad prođe rok za ispunjenje, kao kruna višemesečnih građanskih protesta širom Srbije, koji je zapravo i bio kost u grlu. Da ne kažemo, remetilački faktor varenja predstavnika vlasti. Sakupila se u Beogradu oveća grupa građana raznih fela i usmerenja, protestanata - što bi taze izveštači rekli, mada ni među prisutnima ni izveštačima nije rađen verski popis. Okupili se, ispričali, nazviždali, našetali i razišli. Do naredne sedmice, kad im vlast odgovori hoće li razgovarati s njima ili ne i o čemu (a, već se zna da neće!).

No, nastavimo horniku; predsednik i ministar policije kažu da se okupilo cirka 7.300-7.500 ljudi u špicu, a organizatori, pak, 35.000-100.000. Prvi tvrde da su izbrojali i snimili svakog "u glavu" pomoću dronova i ostalih tehnoloških čuda, a drugi su skloniji odokativnom meranju, mada suštinski i nije bitno koliko je tačno ljudi bilo, posebno ne u glavu, već što su došli i šta mesecima traže. Nevolja je što je ta nova metoda političkog ubeđivanja brojanjem u glavu, zapravo, tek uvertira u duel koji će pre ili kasnije uslediti, lagana priprema izokola sa starom dobrom porukom "ja mogu više i duže". Više ljudi da okupim, duže da ih zadržim... 

Dvoboj, koji na sreću još nije licem u lice kao onaj decembra 1997, drugi deo imaće 19. aprila, na istom mestu, pred Skupštinom Srbije. Tada će predsednik Srbije, kako je u utorak uveče obećao, združenim organima svoje partije i vasceloj zemlji, u državnoj kampanji - znači finansiranoj iz budžeta - nesumnjivog stranačkog karaktera "Budućnost Srbije", dovesti 15 puta više ljudi, od onih sedam koma nešto hiljada. I njih će valjda u glavu prebrojati, mada to i nije potrebno, pošto organizovano stižu. Mnogi s radnim nalogom. Da sve prođe kako valja, probiće i blokade koje će, pretpostavlja se, na carskim drumovima postaviti fašističko-građanska nejač. A svi funkcioneri i poklonici SNS-a & partnera već su se bacili na pripremu sendviča, čak i u spotu - jer narod taj silni mora da se okrepi.

Kao i prošli put na ovom mestu zapisano - da nije tragično, bilo bi komično! A daleko je od smeha, jer se oštra granica između pobornika i protivnika vlasti svakim danom širi i prerasta u bezdan. Iz apsolutno nerazumljivih razloga vlast odbija godinama, a posebno poslednjih meseci otkad traju protesti, bilo kakvu primedbu na svoj račun i debatu. Što ide uz apsolutističku vlast, ali nikako i onu koja bi da bude demokratska - što ova u Srbiji verbalno hoće. I sve je crno-belo; beli su svi na vlasti ili svijeni oko nje, a ostali su crni, makar bili vrhunski stručnjaci, akademici, građani, koji plaćaju porez, ne kradu, ne ubijaju.

Tako žestoko dirigovanu deobu na "njih" i "nas" ovi prostori odavno nisu zabeležili, a što je najluđe i potencijalno najopasnije, uistinu nema suštinski važnog razloga da se to radi, u smislu strane agresije, izolacije zemlje, terorizma... Ni secesije, jer i ona je u rukama vlasti, bar kad je Kosovo u pitanju. Postoji kao i svuda sijaset društvenih problema koje osećaju građani, a za čije je rešavanje nadležna vlast; kao što je opozicija, politička, građanska, stručna, akademska... nadležna da vlast podseća i tera da te probleme rešava. Ako ih ne rešava kako valja tu su izbori na kojima će građani reći koliko su ne/zadovoljni, pa će i ove smeniti kao one pre sedam godina, koji su njih smenili pre 19... Samo, ne valja ako ih do tih izbora bilo ko snima i broji "u glavu", posebno što rastuća autističnost prvih izaziva rastući revolt drugih.

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Nezavisnih novina.

Najčitanije