Kalendarsko leto u Srbiji kreće se u velikim temperaturnim amplitudama, uz oluje, pljuskove i nepodnošljivu vrućinu, ali nije ni približno turbulentno kao političko leto, u kom vrelina ne jenjava kao da nije sezona godišnjih odmora. Protekle sedmice najaktuelnije storije su, naravno, "Oluja" po 24. put, ona o pregovorima vlasti i opozicije o izbornim uslovima, o čijem početku smo izvestili prošle nedelje, ali i afera "prisluškivanje".
"OLUJA": Operacija "Oluja", tokom koje su početkom avgusta 1995. hrvatska vojska i policija proterale više stotina hiljada ljudi iz Krajine, a ubile više stotina, uprkos protoku gotovo četvrt veka i dalje je jedno od glavnih čvorišta u lošim odnosima Srbije i Hrvatske. I istom tolikom snagom jedna je od glavnih političkih potpora vlastima tamo i ovde.
Žrtve su, reklo bi se, samo ulog u toj visokorizičnoj političkoj partiji pokera, bez obzira na to što ih jedna strana oplakuje naričući usput za vaskolikim srpstvom, a druga jedva ih pominje, slaveći nešto što zovu briljantnom vojnom pobedom, a suštinski je progon civilnog stanovništva epskih razmera. Zvanično "Oluja" nije genocid, ali van spora ima elemenata tog strašnog zločina, za koji ni 24 godine kasnije nema odgovornih, što dodatno komplikuje zvanične odnose dve zemlje, ali mnogo više od toga živote ljudi, posebno prognanih i njihovih potomaka, kroji im sudbine kao i 1995; mrtvi trunu bez najbližih, nestalima nema traga ili se tragovi još zatiru, zgarišta su zarasla u korov, živi su raseljeni kud koji i izbeglice su i dalje.
Mnogima ovde nije dobro, a tamo je još gore, ni da ostanu, ni da se vrate.
No, iako preteška, "Oluja" je priča od nekoliko avgustovskih dana, nabildovana politički bez mere i ukusa. Tako je aktuelna hrvatska predsednica Kolinda Grabar-Kitarović tokom slavlja - jer u Kninu se TO slavi i ničim se ne sme pomutiti, kako je pre toga i sama tvrdila - najavila novu predsedničku kandidaturu, svesno igrajući na efekat domoljublja i jek gromopucatelne rečenice "došlo mi je ja da uzmem pušku!". U "Oluji", bez objašnjenja da li bi pucala na napuštenu stoku, mačiće i kučiće, ostavljene starce ili nejač u ogromnom zbegu.
No, ni "druga strana" nije mnogo bolja u ophođenju prema žrtvama i javnosti; prvo, nikada ovdašnja vlast, a sticajem okolnosti već je podugo ista kao u vreme rata i progona, samo sa obrnutom političkom snagom, nije progovorila o sopstvenoj upletenosti u teškim, prvo političkim, a onda ratnim igrama na prostorima samoproglašene RSK i načinu na koji je tamošnje Srbe prvo podbunjivala, naoružavala i huškala, a onda ih naprosto ostavila da se snalaze kako znaju i umeju.
Još je gore od toga što, igrajući na nacionalnu žal, političari koji vole da ih posmatraju kao državnike ne vide ljude, već samo i isključivo - Srbe. Ljudi, valjda, nisu dovoljno važna i efektna moneta za potkusur sa - Hrvatima. A sve dok žrtve ne budu prepoznate kao ljudi i tamo i ovde, sa imenom i prezimenom, vlasti će ih koristiti za opskurne političke pobede, koje svakom sa iole ljudskosti imaju sličan ukus kao ta hrvatska "pobeda" 1995.
Nad sopstvenim građanima.
PREGOVORI, DRUGI DEO: Prošle sedmice smo na ovom mestu izvestili o početku političkih pregovora vlasti i opozicije koji to i jesu i nisu. Stanje je, iako zaoštreno, nepromenjeno, iako je za petak najavljena nova runda razgovora. Kao što smo u više navrata od početka građanskih protesta u Srbiji pisali, u središtu pažnje su kontrolisani mediji i kontrolisani izbori, koji kombinovano dovode do onoga što se zove nefer i neslobodni izbori. Naravno, posmatrano iz vizure opozicije, dela građana, analitičara i medija koji nemaju predznak režimski. Za vlast su izbori najbolji ikada, mada bi, kažu, bili još bolji i rezultati još ubedljiviji da su oni donosili zakone! Ne propuštaju glavnokomandujući u vladajućim strukturama da "napomenu" kako su izborne zakone donosili oni koji su sada u opoziciji, gradeći se da je ključni problem u odredbama, iako dobro znaju da je stvar u potpunoj kontroli izbornog procesa. Često uz sredstva koja nemaju nikakve ili bar ne bi trebalo da imaju ikakave veze sa politikom.
Zapravo, iako je dijalog neophodan, njegov početak liči na političku svakidašnjicu koja predugo traje; na jednoj strani osiona vlast koja osporava pravo opoziciji na svaku vrstu govora, s druge strane nesložna opozicija koja "parira" tako što suštinski odbija razgovor. Mada, ruku na srce, "ponuda" je ponižavajuća. Tim pre što se u iole uređenom društvu o izbornim uslovima i slobodnim medijima ne raspravlja, podrazumeva se da su uslovi isti za sve takmace, jer se samo tako ne sumnja u regularnost izbora i ishod.
Za sesiju u petak, koja će takođe biti zatvorena, ali predviđene su izjave učesnika posle nje, za razaliku od prethodne, najavljena je debata o tzv. funkcionerskoj kampanji, odnosno zloupotrebi javnih resursa u izborne svrhe, što postaje bezvremena i bezgranična tema. Jer, kako kaže jedan od uvek aktuelnih ministara Rasim Ljajić, toga je uvek bilo i biće. I jeste, nema spora, samo vlasti koje iole drže do razuma građana ponašaju se po staroj "zasviraj i za pojas zadeni", ne zatrpavajući ih olakim obećanjima i uspesima koje toliko preuveličavaju da se i ono što je zaista dobro izgubi u kamionima, avionima, drumovima, milionima...
No, ovo je tek početak, sa izgledima da brzo preraste u kraj. Opozicija je za septembar najavila konačnu odluku o bojkotu izbora, a ako ga i proglasi, biće to tema koja može prevazići i same izbore.
PRISLUŠKIVANJA: Usred letnjeg nevremena najuticajniji čovek u zemlji Aleksandar Vučić bacio je kosku zvanu "mene prisluškivalo", aferu koja prljavom svetlošću obasjava ne samo svoje aktere, već i građane, a zahvatila je i neke bivše diplomate. Van rakursa su ostali, kako tvrdi nekadašnji predsednik Boris Tadić, samo kriminalci sa kojima je svojevremeno kontaktirao sadašnji predsednik Aleksandar Vučić. A sudeći po nekim naznakama, i druga lica "odranije poznata vlastima". Raznim.
Iako je prisluškivanje i praćenje kako neistomišljenika, tako i nepouzdanih saradnika, omiljeni politički sport u Srbiji vekovima, a i zabava za puk, sve što je ubačeno u etar nije ništa drugo no potvrda da vlast kao najvažniju manifestaciju svoje moći pre ili kasnije potegne - tajne službe i dokumente. Vole, brate mili, ne samo da prate, nego da zavire i u stare hartije, a najviše vole kad sebe tamo nađu; to im dođe kao krunski dokaz da su ispravni. Pratila ih vlast! I ne pada im na pamet da objasne što su baš njih pratili, a još manje zašto oni danas prate - ili su pratili druge u vreme pređašnje vladavine.
I još manje odakle im pravo da, kao predsednik danas, ističući sebe u prvi plan, drastično zloupotrebljavaju i zakone i službe!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.