Agencija za razvoj visokog obrazovanja i osiguranje kvaliteta konačno je, poslije gotovo godinu dana opstrukcija, dva javna univerziteta iz Republike Srpske upisala u državni registar akreditovanih visokoškolskih ustanova u BiH i time pokazala da, osim politike, nije postojao nijedan razuman razlog za odugovlačenje.
Šta se promijenilo u odnosu na mart prošle godine, kada je Enver Halilović, direktor Agencije, rekao da neće upisati univerzitete dok se ne ispoštuje zakon? Ni sam Halilović tada nije znao objasniti ili reći šta je sporno i na konkretno postavljena pitanja samo je ponavljao da je Republika Srpska prekršila zakon. Koji zakon, ko i kada ga je prekršio, Halilović nije znao reći, ali je nekoliko puta ponovio da uslovi i standardi na univerzitetima u Istočnom Sarajevu i Banjaluci nisu sporni.
Tragedija je u tome što je Republika Srpska sebi dozvolila da od volje jednog čovjeka zavisi njen sistem visokog obrazovanja i što je 2008. godine pristala da prenese dio nadležnosti na nivo Bosne i Hercegovine te praktično sama sebi oduzme mogućnost akreditovanja sopstvenih univerziteta. Šta bi se desilo, recimo, da Halilović ni pod koju cijenu nije želio potpisati rješenje o akreditaciji? Da li bi, recimo, studenti koji završe ovdje prvu godinu fakulteta studije mogli nastaviti negdje u inostranstvu? Ko bi bio odgovoran da se to desilo i koliko bi to urušilo ionako loš imidž univerziteta u Republici Srpskoj?
Na kraju krajeva, ključno je pitanje šta će i da li će Republika Srpska uraditi da se ova situacija više nikada ne ponovi ili će sve ponovo prepustiti slučaju i čekati nekog novog Halilovića, koji neće popustiti ni pod kojim uslovima, što bi u konačnici moglo značiti kraj nadležnosti Srpske za vlastito visoko obrazovanje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.