Miloš Biković, najuspješniji i najpopularniji srpski glumac svoje generacije, boravi danas u Banjaluci, tačnije u "Cinestaru" u Tržnom centru "Delta", gdje će prisustvovati banjalučkoj premijeri filma "Južni vetar: Ubrzanje", koji već obara rekorde gledanosti u Srbiji i na prostoru bivše Jugoslavije.
Projekcija za publiku najavljena je u večernjim časovima, dok je ona za novinare i stručnu javnost upriličena tokom dana, kada je Biković nekoliko minuta odvojio i za razgovor za "Nezavisne novine".
NN: "Južni vetar: Ubrzanje" definitivno prijeti da nadmaši uspjeh prvog dijela filma. Kolika je to radost za Vas kao glavnog aktera i producenta?
BIKOVIĆ: Velika je radost i blagoslov doživeti jedan ovakav projekat u svom životu. Ja sam imao sreće da ih imam nekoliko. Fenomen kada se ponovi, onda postaje franšiza i to vrlo uspešna. Ovo je već treći projekat "Južnog vetra", imali smo film, pa seriju i evo sada drugi deo filma, pa ćemo opet imati seriju. U tom smislu ovo posmatramo kao sagu koja se evo sada bliži svom zenitu i koja je jedna priča o tom svetu i Petru Marašu, koja govori o tamnoj strani naše realnosti, ali paralelno govori i o jednom izmišljenom svetu, koji nam se dopada i koji nas privlači zato što je uzbudljiv i zato što je nepostojeći.
NN: Riječ je o krimi-drami i uvijek kada taj žanr postigne uspjeh dio javnosti priča o problematici navodnog propagiranja kriminala na filmskom platnu.
BIKOVIĆ: Poruka filma je na svakom od gledalaca. Ja ne mogu da garantujem kako će to da shvati neko drugi. Može se desiti da neko čita pesme o Marku Kraljeviću i da pomisli, pošto Marko Kraljević to radi, da je u redu da ubija turske turiste. Mi ne možemo u tom smislu da utičemo na druge. Ne možemo takođe da film pretvaramo u basnu i da ističemo moralne poruke u prvi plan, ali ako ste gledali drugi deo filma i ako vam dosad nije bilo jasno, sada bi trebalo da bude jasno da li je kriminalni svet - svet koji se isplati. Ako dosad nije bilo dovoljno brutalnosti, krvi, ubijanja, onda sada ima dovoljno da pomislite da je to pogrešno. Dešava se nešto paradoksalno. S jedne strane nam se zamera brutalnost, zamera nam se što je to grozno, odvratno, a sa druge strane nam se zamera jer romantuzujemo kriminal. Te dve zamerke jednostavno ne idu zajedno. Ne možete vi da nešto romantizujete ako je to grozno i brutalno, a sa druge strane ne možete vi to da promovišete ako to prikazujete kao mračno i grozno, a opet ne možete da govorite o tom svetu, a da sve nabrojano ne prikažete. Čovek jednostavno treba da zauzme sopstveni rakurs i da za svoje mišljenje odgovara za to kako shvata film i kako ga ocenjuje.
NN: Film je imao svjetsku premijeru na čuvenom Pulskom festivalu i hrvatska kritika je zamjerila jer su Bugari u filmu prikazani kao primitivni.
BIKOVIĆ: To je bespotrebna genarilizacija. U filmu je prikazano sedam Bugara i od tih sedam Bugara jedan je pozitivac, a šest su negativci. Prikazali smo i Srbe kao kriminalce. Ako ćemo da gledamo tom logikom, onda su Srbi svi kriminalci. "Južni vetar" prikazuje ljude iz podzemlja. Ljudi moraju da shvate šta je to žanr. Žanr je dogovor. Ako kažemo da je to krimi-drama, to je dogovor s publikom da će da gledaju podzemlje. U podzemlju nema pozitivaca. Mislim da je stvarno taj koji tako tumači film promašio temu. Nije nama cilj da prikažemo bugarski narod realno, to ne može nijedan film da uradi. Nije nam cilj da pravimo bilo kakvu propagandu.
NN: Propagande ipak ima u mnogim filmovima, pogotovo u Holivudu.
BIKOVIĆ: Postoji propaganda kada ste vi iz filma u film negativci, kao što su Srbi ili Rusi u Holivudu. Oni su u narativu prikazivani loše, ali ja ne vidim po čemu je jedan Dimitar u seriji gori od jednog Goluba. Mi smo prikazivali u seriji Bugare kao negativce - da, ali oni su zapravo antagonisti kao i Srbi. To je prosto taj žanr. Ako vam se ne sviđa kako su, recimo, Srbi prikazani u "Južnom vetru", onda gledajte "Hotel Beograd".
NN: Osvrnuo bih se na Vaš govor u Banjaluci na Dan Republike Srpske, kada ste pričali da se iz inostranstva vraćate ne zbog toga što tamo niste ništa postigli i ne zbog toga što mislite da ste potrebni srpskoj kulturi, nego zbog toga što mislite da je Vama potrebna srpska kultura. Koliko je Vaša generacija svjesna te kulture, koja je duboko u našim korijenima?
BIKOVIĆ: Teško je govoriti u ime cele generacije. Ja sebi ne bih dao tu ulogu i taj značaj da govorim u ime cele generacije. Ja mogu da govorim samo o onome što primećujem. To su različite pojave koje uvek u nekom razgovoru iziskuju kratak odgovor, vi to morate da sažmete, tako da morate da generalizujete, što znači da morate da grešite, jer svaka generalizacija znači da ignorišete jedan deo činjenica. U ovom konkretnom slučaju, ako moram da govorim u ime cele generacije, ja bih morao da generalizujem i to ne želim da radim. Ja mogu da pomenem nekoliko različitih pojava koje sam primetio. Mislim da postoji mnogo mladih ljudi koji su otišli, koji su se ostvarili, koji su napravili zavidne rezultate u različitim sferama, a koji se vraćaju. Vratili su se jer misle da ne možete da budete ista reka van svog korita. Jednostavno, ako se prebacite u flašu, onda ste vi flaširana voda, niste deo reke. Biti deo reke znači biti deo bujice, a ta bujica nosi sa sobom i drvlje i kamenje i otpad i svašta nešto, ali nosi i lepotu reke.
NN: Mislite, dakle, da su pogrešne analize kako mladi danas, za razliku od generacije njihovih roditelja, koja je odlazila znajući da će se vratiti svom koritu i rijeci, odlazi bez namjere da se vrati?
BIKOVIĆ: Jednostavno mislim da postoji mnogo ljudi u mlađoj generaciji koji odlaze i koji se vraćaju. Oni se vraćaju samo ako im nisu povređena osećanja, a najviše se povrede osećanja našoj dijaspori kada neko pokuša da ih iskoristi. Inače, ja znam koliko je to jako osećanje. Vi kad odete intezivno osećate sve što vam fali. Moj brat od tetke, recimo, otišao je u Švedsku i on se vraća s porodicom, a ima troje dece. Većina ima potrebu da se vrati i da održi korene. Ako ne vaspitamo decu da ostanu verni tim korenima, onda smo izgubili, ali ako napravimo politiku vaspitanja te dece u inostranstvu, mi smo zapravo mnogo dobili. Onda je Srbija upravo svojim ljudima izašla van svojih granica. To može da bude i prednost.
NN: Vladimir Putin Vam je lično uručio medalju Puškina prije tri godine u Rusiji. Pričali ste s njim i sa drugim moćnim i uticajnim ljudima. Da li su Vas oni pitali koji su problemi mladih ljudi, šta ih muči i koje su njihove želje?
BIKOVIĆ: Nisu me pitali to pitanje, ali i da jesu ja na njega ne mogu da odgovorim. Opet kažem, ne mogu da budem glasnogovornik cele generacije, tako da nije bilo toga. Međutim, postoje različiti programi gde se stavlja fokus na mlade ili se barem tako priča. Ja vidim to po nekim kompanijama koje su izrasle. Recimo, u Novom Sadu postoji neverovatna gejming industrija i kompanije koje su možda najbolje u svetu u toj branši i koje sarađuju sa svjetski poznatim studijima. To su stvari za koje mi ne znamo ili o kojima se malo priča u javnosti. To nije 21. vek, to je 22. vek. To su najprogresivnije kompanije na svetu koje vode mladi ljudi. Oni, dakle, žive i rade u Novom Sadu, jer je digitalizacija omogućila da se inteligencija mladih ljudi ispolji. Mi čak ne moramo ni da pravimo neki sistem. Dovoljno je samo da se mladim ljudima ne smeta. Kada bih mogao da podvučem nešto zajedničko za sve mlade ljude kod nas, mislim da bi to bilo to, da im se ne smeta, jer dolazi generacija koja ne traži da im država išta obezbedi, koja traži samo da im se ne smeta.