Marta Bjelica jedna je od trenutno najangažovanijih mladih glumica na našim prostorima, što i ne čudi s obzirom na to da publiku nije iznevjerila nijednom svojom dosadašnjom ulogom. Štaviše svakim likom skrenula bi pažnju na sebe te je postala jedna od onih glumica po kojima se glumačke role i pamte.
Zahvaljujući, prije svega serijama "Državni službenik", gdje igra operativku Krleta, i "Močvara", u kojoj tumači smirenu suprugu inspektora Nikole Krsmanovića, postala je prava TV zvijezda. Kako je ponuda sve više, zasijala je i u filmu "Živ čovek", koji je prikazan na "Festu", a na oduševljenje publike najavljuje i snimanje novih sezona gorepomenutih serija. U intervjuu za "Nezavisne" govori upravo o filmu "Živ čovek", serijama, likovima koje igra, ali i situaciji u kinematografiji i pozorištu kod nas.
NN: U Beogradu je ove godine održan "Fest", koji je jedan od prvih većih festivala održanih u toku pandemije. Na istom je prikazan i film "Živ čovek" u kojem igrate. Koliko je važno što je ovaj festival održan u ovom trenutku i što je još jednom pokazao da filmska industrija ne može da živi bez živih susreta?
BJELICA: Mislim da je konačno svima jasno koliko je sve besmisleno bez publike. Bilo bi veoma tužno da se tako važan festival nije dogodio. Pretpostavljam da je bilo teško organizovati sve u takvim uslovima, međutim podstrek je što je bilo naših filmova u tolikom broju.
NN: Kako se navodi u opisu, "Živ čovek" je film o ljudima od pedeset godina koji nikada nisu odrasli i čekaju da se život desi. Čini li se da je među nama dosta ljudi koji zapravo ne žele da odrastu i upravo ne shvatajući da godine lete, čekaju da život počne?
BJELICA: Dešava se život uvek, samo možda ne onakav kakav smo želeli ili zamišljali. Pa tako i kod našeg junaka u filmu. Paradoks je u tome što je on tako mrtav življi od pola živih. Atmosfera leta u Beogradu, i neka drugačija boja koju nosi Đuričko kao Đela sa svim odnosima koje ima i njegovim šarmom, čini to da mi zaista volimo tog junaka. Meni se to nije odavno desilo gledajući naše filmove.
NN: Najavljeno je i da će uskoro početi snimanje treće sezone "Državnog službenika", serije koja je uživala izuzetnu naklonost publike. Da li Vam je poznato šta će biti u fokusu treće sezone?
BJELICA: Još nisam dobila scenario, pa ne bih mogla da odgovorim tačno na pitanje. Možda je tako bolje, ne bi baš imalo smisla da otkrivam i smanjujem uzbuđenje koje donosi nastavak. Činjenica je da na gledaoce otrežnjujuće djeluje kada imamo priliku da vidimo kako funkcionišu neke službe, kao što je to slučaj sa, recimo, operativcima u "Službeniku".
NN: Kako ste se Vi pronašli u liku Krleta i koliko ste mogli steći utisak kakav je to posao zapravo?
BJELICA: Moramo ipak biti svesni da je to igrana serija, ne dokumentarna, s tim u vezi, podložna je raznim doživljajima i tumačenjima tokom stvaranja. Super je ako ljudi mogu da, gledajući seriju, postave sebi pitanja i preispitaju svoje stavove. Ono što je meni bilo važno da se oseti u mom liku jeste vojnička disciplina, posvećenost, hrabrost i lojalnost. Krle je operativac. Nismo još imali priliku da je vidimo u situacijama koje iziskuju neku veću involviranost na planu logistike. Ali, kao što rekoh, čekam scenario, pa ćemo videti.
NN: U posljednje vrijeme se mnogo snima, što je sigurno poželjno zbog angažmana, a pretežno su to serije o kriminalnom miljeu. Jesmo li zaista toliko problematično društvo kao što možemo gledati u "Službeniku", "Močvari", "Klanu"...
BJELICA: Sve tri serije su visoko stilizovane i spadaju u jasne žanrovske obrasce. Situacija sa našim društvom je daleko složenija, pa bi mi bilo teško da se opredelim da li je tako kao što me pitate... Ako bismo uzeli sve serije zajedno koje se trenutno snimaju i pustili po jednu epizodu svake, jednu za drugom, dobili bismo neku realniju sliku. Bojim se da bi to bilo negledljivo.
NN: Negdje sam pročitala da ste izjavili da Vas je uloga Petrije u predstavi "Petrijin venac" naučila ideji zajedništva. Da li je svaka nova uloga i jedna životna škola?
BJELICA: Neka škola jeste. Pitanje je samo kakva? Sa ovom distancom od godinu i po dana van pozorišta, ta ideja da loše iskustvo ipak donosi plod mi se pohabala u glavi. Dobra škola je dobro iskustvo. Bolje jedan dobar proces u tri godine, nego tri loša za godinu dana. Predstava "Petrijin venac" je dobro iskustvo. I uvek me preplane osećaj zadovoljstva tokom i posle predstave, kada osetim da se i publika tako oseća i da deli to sa nama.
NN: Zbog pandemije, pozorišta su duži period bila zatvorena, takođe i snimanja su bila prekinuta, a ipak svi smo se u tim periodima vraćali najviše knjizi, muzici, filmovima. Još jednom se dokazalo da nam je kultura i te kako potrebna, samo toga često nismo svjesni.
BJELICA: Mislim da smo i te kako svesni da nam je potrebna. Mislim da smo je i željni. Problem je u tome što smo naučeni da ne tražimo ono što nam po pravu pripada.
NN: Zaposleni ste i kao asistent na Fakultetu dramskih umetnosti. Svaka generacija nosi svoje breme, ali šta je ono što Vi pored, naravno, glumačkih tajni, pokušavate prenijeti mladim ljudima?
BJELICA: Ja im nudim svoje iskustvo, ponekad. Ali to je ponovo, samo moje, ne njihovo. Oni će imati neki svoj put. Tajne će otkrivati sami, ako ih bude zanimalo. Ja se ne bavim tom sferom. Trudim se da nema tajni tokom rada. Tako jedino mogu da naučim nešto od njih, pa onda i oni od mene. Mislim da breme generacije koja trenutno studira, sa svim kovid zahtevima i ostalim komplikacijama, jeste daleko najzbunjivije i najnapornije, nego bilo koje do sada.
NN: Možda je nezahvalno pričati o planovima, ali postoje li neke uloge koje su već dogovorene ili jednostavno planirate godišnji odmor?
BJELICA: Jednostavno isplanirati godišnji odmor u ovo vreme je već nezahvalno. Čeka me druga sezona "Močvare", treća "Službenika"... Privodim master studije kraju. Radujem se odlasku na letnju školu (Shakespear Summer Shool-Skene centar) sa studentima u Veronu, gde ćemo imati priliku da učimo od eminentnih predavača iz Londona o pristupu i radu na Šekspirovim komadima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.