Pre svega, film nije tu da daje odgovore, nego da postavlja pitanja. Mi smo, sa jedne strane, želeli da pokušamo da razumemo te ljude kojima se javi želja za odlaskom, a sa druge strane potencirali svu lepotu jednog običnog srpskog sela kakvih ima i previše, i namerno tražili i uspeli da snimimo i nađemo neke od najlepših predela Zlatibora, kaže glumac Branislav Trifunović, producent filma "Odumiranje", u razgovoru za "Nezavisne".
Film se bavi odlaskom i napuštanjem zemlje, aktuelnom temom u Srbiji i regionu, ali, opet, ne krivi nikoga.
"Mi nemamo pravo da ikoga osuđujemo niti da biramo strane, nego da na jedini način na koji možemo reagujemo na verovatno najveći problem koji ova zemlja ima, a to je i bukvalno odumiranje, i da skrenemo pažnju sa nekih 'većih' problema", naglašava Trifunović.
NN: Da li Vam je bilo teško da se saživite s likom koji tumačite, jeste li možda nekada poželjeli da napustite Srbiju?
TRIFUNOVIĆ: Imao sam problem, jer mi je takva situacija i više nego bliska, samim tim je teže napraviti otklon i nekako realnije napraviti taj lik. Lično je to, možda isuviše. Imao sam često takvih razmišljanja, puno mojih prijatelja već jeste tamo negde, ali mi je mnogo lakše da se borim ovde, nego negde tamo koristeći internet i telefonske impulse.
NN: Kakvu perspektivu imaju mladi ljudi u Srbiji danas?
TRIFUNOVIĆ:Lošu. Nejasnu, nedefinisanu, učmalu... Ali takvo okruženje stvara neke hrabre, inventivne ljude koji se bore. Mislim da, paradoksalno, takva atmosfera stvara ljude na koje država mora da bude ponosna, iako ništa dobro za njih nije uradila, osim što je stvorila uslove koji nisu baš normalni. Pa joj na tome možemo i zahvaliti.
NN: A kakva je uopšte perspektiva umjetnosti i kulture, s obzirom na odluke koje se tiču ovogodišnjeg budžeta?
TRIFUNOVIĆ: Te odluke dovoljno govore o odnosu države. Da budem potpuno jasan, takvo srozavanje traje godinama, ali je poslednjih godinu dana doživelo kolaps. Tih 0,62 odsto ukupnog budžeta je odgovor na pitanje koliko vlast ceni kulturu. Sramota je da jedna Albanija ima budžet gotovo pet puta veći i da ne postoji, koliko znam, nigde na svetu toliko sramotan odnos prema nečemu što suštinski definiše izgled jedne države.
NN: Mislite li da je to jedan od razloga što dio umjetnika traži uhljebljenje van granica zemlje?
TRIFUNOVIĆ: Mnogi od njih bi se vratili kada bi samo imali bilo kakve uslove za rad, a ne i za zaradu. Ali je važnije otvarati muzeje u koje niko neće ući.
Često sam razmišljao o odlasku, ali mi je lakše da se borim ovde, nego tamo, koristeći internet i telefonske impulse, kaže Trifunović
NN: Ovo je prvi put da producirate kompletan film. Kakva su Vaša iskustva? Privlači li Vas rad iza kamere?
TRIFUNOVIĆ: Pa, imao sam delimičnog iskustva sa filmovima Miće Momčilovića i Darka Lungulova, ali sam tada pomagao kada je snimanje tih fantastičnih scenarija dovedeno u pitanje. Ovo jeste prvi put da sam poželeo da sam od početka stvorim nešto. Osedeo sam i propušio, ali čini mi se da je i moja dužnost da napravim nešto što može ostati i da tu radost koju završetak jednog ovakvog filma ne mogu zameniti ni sa čim.
NN: Premijeru ste imali nedavno u takmičarskom programu Filmskog festivala "East of the West" u Karlovim Varima. Kako ste se odlučili na takav potez?
TRIFUNOVIĆ: Karlove Vari su jedan od pet festivala A kategorije i u rangu s Kanom ili Berlinom. Mi smo pozvani kao prvi film još pre četiri meseca i ja sa tim izborom mogu biti presrećan.
NN: Koliko je danas teško napraviti film u Srbiji, ako se imaju u vidu trenutne okolnosti?
TRIFUNOVIĆ: Predlažem predsedniku da počne da deli ordenje i za filmske radnike koji uspeju da snime film danas u Srbiji. To izgleda gotovo nemoguće i ja zaista poštujem svakog ko to uspe, kakav god krajnji rezultat bio.