Marginalne grupe društva, kakva je, na primjer, porno banda, zamene su za porodicu i za grupu koja ima beskompromisnu ideologiju i sistem vrijednosti u vrijeme kada se porodične vrijednosti ruše, smatra srbijanski režiser Mladen Đorđević, koji je boravio u Banjaluci kao član žirija "Duka festa".
Njegov dokumentarni film "Made in Serbia" o pornografiji u Srbiji, a zatim i igrani film "Život i smrt porno bande" su izazvali mnoge polemike i rasprave, ali i otvorili neki drugačiji put režiserima koji su počeli da prave filmove koje svrstavaju u "novi srpski film". Po jednima, njegov prvi dugometražni igrani film je izabran za najbolji srbijanski film još od filma "Lepa sela lepo gore" Srđana Dragojevića, dok su drugi na njega "bacali kamenje".
NN: Kao član žirija "Duka festa" i kao svršeni student koliko mislite da su značajni ti filmovi u daljem razvoju karijere režisera i formiranju nekog vlastitog stila?
ĐORĐEVIĆ: Studentski filmovi su jako bitni, ako se pravilno pristupi njima. Mislim da student treba da bude što slobodniji i što više istražuje razne stvari, a naročito su to dani kada ne treba pristajati na kompromise, jer ono što čeka ljude nakon fakulteta je mnogo teže s mnogo više ograničenja. Upravo su ti studentski dani gde se može raditi šta se hoće i treba da se bude vrlo slobodan u tome.
NN: Vi radite provokativnije filmove! Koliko je ovo vrijeme danas slobodnije za pravljenje filmova za razliku od nekih perioda poput "crnog talasa", jer iako ne postoji zvanična cenzura, postoji ona prikrivena?
ĐORĐEVIĆ: Sada su malo drugačija vremena, ali i danas i u crnom talasu je bio problem s prikazivanjem u bioskopima, međutim, ti filmovi su tek kasnije dobili na težini. Sada je na snazi cenzura "u rukavicama", nema političke cenzure na prvu loptu, a ona podrazumeva da se što manje piše o provokativnim filmovima i da im je ograničena distribucija. Sve je to sada teže u vreme Interneta, jer kopije kad-tad dolaze i ljudi mogu da ih vide.
NN: Koliko ste Vi imali problema? Film o porno bandi je nailazio na pohvale u inostranstvu, čak je izabran među najbolje filmove 2009. godine, dok u Srbiji nije toliko hvaljen na festivalima.
ĐORĐEVIĆ: Kritičari, naročito mlađi, hvale film i u Srbiji je on prošao dobro, a na FEST-u smo dobili i nagradu filmskih kritičara. U bioskopima ga je videlo jako malo ljudi, jer je provokativan, a mi nemamo tako profilisanu publiku koja bi to mogla da podnese. Drugo, nismo imali sredstava da uložimo u marketing i novine su slabo pisale o filmu, uprkos tome što smo dobili 14 stranih nagrada i nekoliko domaćih. Mnogo više je pisano na Internetu. Što se tiče nagrada na domaćim festivalima zna se kako to ide, zna se da oni jedni drugima dodeljuju nagrade i da je naša kinematografija kao i sve u zemlji partijska, odnosno određuje je partija i njeni ljudi. Naravno da će oni jedni drugima da daju novac.
NN: Kako je danas mladom umjetniku u Srbiji, koji pravi provokativne filmove, da nađe finansije za snimanje i da opstane?
ĐORĐEVIĆ: Dosta je teško, ne možemo da se samo ograničimo na domaće tržište, jer je tu došlo do srozavanja i onda moramo da tražimo put napolju i da budemo relevantni šire. Nažalost, na površinu je izašao šljam koji vodi stvari, tako da moramo da se snalazimo kako god možemo.
NN: Za razliku od filmova poput "Srpskog filma", "Šišanja" i sličnih, u Vašim filmovima nema poznatih glumačkih imena, već su sve glumci "anonimci". Zbog čega baš oni?
ĐORĐEVIĆ: Oni su bili toliko dobri na platnu, da su neki mislili da su i natruščici. Mi smo radili na tome u pripremama, da oni deluju kao ljudi koje sam doveo s ulice. Oni su se dosta potrudili i ispali su autentično, a meni je bila potrebna nova energija, koju ne vidim kod ovih ustaljenih glumačkih imena, već viđenih faca. Bio mi je potreban novi način glume i novi prodor energije.
NN: U "Životu i smrti porno bande" desetak likova imaju podjednaku veličinu uloge i svi zastupaju neku marginalnu grupu u društvu, poput narkomana, gej populacije… Jeste li baš htjeli tako i zbog čega?
ĐORĐEVIĆ: Volim marginalne grupe i svetove, oni imaju određenu slobodu, jer se kreću mimo mejnstrima društva. Upravo me zanima ulazak u njihove specifične kulture i grupe, koje imaju posebna pravila. Oni mogu da imaju pravila koja drugi ne mogu da razumeju. Meni su te grupe, kakva je, na primer, porno banda, zamena za porodicu i za grupu koja ima beskompromisnu ideologiju i sistem vrednosti u vreme kada se porodične vrednosti ruše.
NN: Taj igrani film je kao svojevrsni nastavak dokumentarnog "Made in Serbia" i u oba vas privlači istraživanje erosa i pornografije. Zbog čega se zanimate za tu tematiku?
ĐORĐEVIĆ: Interesuje me kao sredstvo za pokazivanje nečeg drugog, jer sam u filmovima pokušao da napravim sliku savremene Srbije i Balkana, pa i sveta, kroz tu provokativnu prizmu porno industrije. Vezano je, takođe, za borbu erosa i tanatosa na Balkanu, gde smrt odnosi prevagu nad životom, a Balkan je vrlo interesantan i specifičan za to.
NN: Isto se poigravate s mitovima, istorijom, literaturom, a ima i uticaja snafa…
ĐORĐEVIĆ: Što se tiče mitologije, ranije sam hteo da napravim jedan film koji se bavi mitologijom, a smešten je krajem 19. veka u istočnoj Srbiji, gde se jedan mladić, sveštenik, koji dolazi u zabit, susreće s demonima iz paganske prošlosti. Dosta sam čitao o mitovima i legendama i bilo mi je intersantno i zato sam to preneo u igrani film. "Porno banda" je i politički angažovan film i stvarno ima različitih uticaja svega toga u njemu.
NN: U inostranstvu je dosta polemika izazvala scena ubijanja koze i prikazivanja ratnog zločina…
ĐORĐEVIĆ: To su sve specijalni efekti, koji su dugo pripremani. Pitali su me dosta o tome, jer im deluje dosta uverljivo.
NN: Imate li u planu neki novi projekat?
ĐORĐEVIĆ: Krećem se i dalje u polju niskobudžetnog nezavisnog filma, završavam jedan scenario, jednu porodičnu crnohumornu dramu. Još sam u polju niskog budžeta, jer mi to garantuje određenu slobodu.
Srpski film
NN: Vaš film "Made in Serbia" je započeo fazu koju zovu "novi srpski film", jer su drugačije režirani i obrađuju drugačije, provokativnije teme. Da li se slažete s tom tezom?
ĐORĐEVIĆ: Drago mi je što si spomenuo film "Made in Serbia", jer kada se govori o "novom srpskom filmu", obično se govori o početku filma "Šejtanov ratnik", pa tek onda o filmovima koji su nastali nakon njega, dok se "Made in Serbia" ne spominje. Mislim da si u pravu kada ga spominješ, jer taj film ima veze s novom srpskom brutalnošću. Iskreno ne verujem u taj naziv, jer to što ljudi stavljaju u "novi srpski film" su previše različiti naslovi i oni malo toga imaju zajedničkog, osim što su to novi ljudi i novi datumski naslovi. Nekoliko naslova ima nešto zajedničko, a to je eksplicitni seks i nasilje. Novi srpski film nije pravi talas, to je, na primer, novi rumunski film i slični, a ovo ne znam kako bismo mogli da nazovemo.