Ivan Bekjarev je jedan od rijetkih srpskih glumaca koji će kod publike ostati zapamćen po ulogama i pozitivaca i negativaca, ozbiljnih momaka i "šalabajzera", poput Caneta Kurble iz "Otpisanih", zloglasnog Vujkovića iz TV serije "Banjica", čuvenog Kurčubića iz "Boljeg života"...
Kada je riječ o pozorištu, kako i sam kaže, ako bi počeo nabrajati uloge ne zna dokle bi stigao, dok svojim filmskim djelom ni sam nije zadovoljan.
Dodaje da kod glumca, ma koliko bogatu karijeru imao, uvijek ima i onih uloga koje je želio, a nije uspio odigrati, pa tako i on.
NN: Igrali ste više od stotinu uloga u karijerijeri koja traje blizu pola vijeka. Imate li nekad tremu pred nastup?
BEKJAREV: Naravno. Svako ko kaže suprotno laže. I pred ovaj nastup u Trebinju sedeo sam iza zavese jedno pola sata, koncentrišući se jer, biti sam na sceni sat i po i govoriti sve te tekstove koje se izgovori iziskuje i veliku odgovornost, a proizvodi i stres. Jer, zašto je glumački posao stresan da svaka nova reč i rečenica ne proizvode stres. Primera radi, jedan američki institut istraživao je i rangirao profesije po preranoj smrtnosti, pa su na mestu broj jedan bili rudari, drugi lekari, a treći glumci i sve tako 50 profesija, a što je zanimljivije, novinara nije bilo na toj listi.
NN: I Vi ste karijeru počeli kao novinar?
BEKJAREV: Radio sam na početku karijere kao voditelj i novinar. Imao sam čak i svoju rubriku u "RTV reviji", a radio sam i kao voditelj Studija B i Dvesta dvojke, gde sam radio ozbiljno i stekao veliku popularnost, ali sve sam to napustio jer je ta moja novinarsko-voditeljska popularnost pretila da me ugrozi kao glumca. Zato sam se dogovorio sam sa sobom da to prekinem, ali možda sada da napravim neki kambek.
NN: Već 15 godina se bavite pedagoškim radom. Šta preporučujete mladim ljudima koji žele da se bave glumom?
BEKJAREV: Za mlade ljude koji žele da se bave ovim poslom uvek imam jednu priču. Mnogi misle da je gluma popularnost, novac, gde mogu da kažem da ima i toga, ali je malo onih koji su popularni i dobro žive od glume. Zato mlade ljude uvek okupim, još na prijemnom ispitu, i kažem im drugu stranu medalje, a to je upozorenje na mukotrpan rad koji ih očekuje. Sreća je, naravno, kada mlad čovek poseduje talenat, ali taj talenat u građenju karijere učestvuje mnogo manje nego sam rad, jer znam mnoge talentovane glumce i glumice koji nikada ništa nisu uradili jer su mislili da će to za njih uraditi neko drugi.
NN: Možete li uporediti amaterizam i profesionalizam, kad je u pitanju gluma?
BEKJAREV: Ranije su na akademije izbegavali da primaju amatere upravo zato jer znaju da oni stiču neke navike glumeći amaterski i teško ih je odviknuti od toga. To odvikavanje jeste mukotrpan posao, ali je zato tu pedagog da i to uradi. Ja se, međutim, tog posla ne libim i od prvog dana svog pedagoškog rada zauzeo sam takav stav da mislim da je onaj ko se bavi amaterizmom u prednosti zato što već ima izvesno iskustvo s publikom, a ono je dragoceno i niko ga drugi tome ne može naučiti.
NN: Da li je teško raditi monodramu i biti sam na sceni?
BEKJAREV: To je najteže u glumačkom poslu, čak je ovaj kolaž koji sam u Trebinju na sceni izveo možda i malo teži jer ima mnogo više tema, žanrova, promena. To je, s druge strane, možda malo zanimljivije za publiku. Ipak, u kategorizaciji šta je najteže, mislim da je upravo ovo najteže - glumac sam na sceni.
NN: Šta trenutno radite na glumačkom planu?
BEKJAREV: Radim na novoj predstavi u Pozorištu "Slavija", a trebalo bi da krene i još jedna TV serija. Iako o ovim televizijskim stvarima ne želim da pričam dok ne počnu, mogu da kažem da u "Slaviji" radim tekst pod nazivom "Lovci na miraz", u kome imam glavnu ulogu. U pitanju je jedna prava komedija u stilu Pozorišta "Slavija" koje ima puno komedija na repertoaru. Ovo pozorište je, inače, pozorište u kome poslednjih godina najviše igram i gde imam već sedam naslova, odnosno sedam glavnih uloga koje tu igram i kojima sam sasvim zadovoljan.