"Zeleni zrak" je film danas gotovo zaboravljenog, a ipak genijalnog francuskog sineaste Erika Romera. U punom jeku osamdesetih godina (1986) Romer nam donosi priču o Delfini, sekretarici iz Pariza, koja, nakon raskida, shvata da nema s kim da provede odmor.
Može li jedna tako naizgled banalna situacija biti predmet filma? I te kako može. Romer je, inače, poznat po tome što od kakve uobičajene, svakodnevne situacije ume da napravi maestralan film. Dakle, Delfina se, sada razočarana i u potpunom beznađu, konsultuje prijateljima o tome gde bi mogla letovati. Važno je napomenuti da je kult letovanja inače vrlo bitan za francusku kulturu. Prijatelji je, naravno, nesebično pozivaju da pođe s njima, te tu počinje njeno putešestvije. Romer nas prvo vodi u Šerbur. Imamo priliku da prisustvujemo dugim, filozofskim razgovorima u bašti obrasloj drvećem i raznoraznim biljkama. Zatim je pratimo u dugim šetnjama po Alpima, da bi se na kraju zaustavila na božanstvenoj Francuskoj rivijeri. Film, međutim, nije samo ovo što je upravo navedeno.
Pejzaži i scenografija su samo propratna sredstva, premda vrlo efektivna.
Centar filma je ipak sama Delfina u interpretaciji sjajne Mari Rivijer. U francuskoj kinematografiji, a i šire, retki su likovi poput nje. Ona je tužna, depresivna, plače jer su planovi za leto propali. Ona je neodlučna, skeptična, sve što joj prijatelji predlože tri puta razmatra. Ne zna šta želi, ali jedno je sigurno ne želi da svoje leto provede u Parizu. Uprkos tim osobinama, Delfina nam nije antipatična; štaviše, izuzetno je drag i simpatičan lik. Ima nešto poetično i enigmatično u njoj. Njene oči nam pokazuju da je sanjalica. Čita Dostojevskog, a Žil Vern joj daje ideju u svojoj knjizi "Le rayon vert" pisac navodi da postoji samo jedan trenutak u godini, jedan savršen trenutak u kome sunce pri zalasku poprima zelenu boju, i Delfina je rešena da taj trenutak uhvati. Leto je, na kraju, prošlo bolje nego što je očekivala.
Romer pažljivo bira svaki detalj: od kostima, frizura, literature koju Delfina čita na stanici, pa do pejzaža i divnih obala. Iako sporo, film nam na kraju prikazuje da neke stvari vredi čekati, oko nekih stvari se možda i vredi nervirati; možda ćemo, u jednom trenutku, uspeti da u savršenoj minuti i sekundi uhvatimo naš zeleni zrak.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.