Filmski festival u Sarajevu je jedinstven zbog toga što je i intiman, ali nudi i dobar filmski program, ocijenio je britanski reditelj Majkl Li.
Li u razgovoru za "Nezavisne" govori o "ljubavnoj" vezi između njega i Sarajeva zbog koje već peti put gostuje na Sarajevo film festivalu. Priznaje da sunarodnjacima u Londonu ipak ne može da objasni duh bosanskog filma.
NN: Već peti put ste gost Sarajevo film festivala. Kako objašnjavate tu "ljubav" između Sarajeva i Vas?
LI: Ovo je grad otvorenog duha. Ima neka čudna osobnost sarajevskog duha. Svi vi u Sarajevu imate neki čudan spoj humora i velikodušnosti. To se meni sviđa i odgovara mi, zbog toga je nastala ta ljubav.
NN: Ljudi Vas ovdje smatraju kao svog. Svi žele biti u blizini i slikati se s Vama. Je li Vam ponekad dosadna ta uloga slavnog režisera?
LI: Taj odnos sa ljudima je stimulirajući. Neki ljudi misle da ljudi koji prave filmove moraju kao isposnici živjeti u planinama. Da ih se mora ostaviti kao neke stare holivudske velikane u njihovom svijetu i njihovoj privatnosti i samoći. To kod nekih reditelja tako funkcioniše. Ja radim filmove, jer želim da komuniciram sa ljudima. Želim da dijelim stvari sa ljudima. Za mene je pravljenje filmova dijeljenje emocija i iskustava, dobra zabava sa ljudima pa, ako hoćete i ljubav. To uopšte nije dosadno. To je super.
NN: Koliko poznajete Sarajevo bez SFF. Znate li za naše probleme i za to da mi i nismo tako dobar grad u vrijeme SFF-a?
LI: Potpuno ste u pravu. Ja sam ovdje kao turist. Kao neko ko dođe da gleda filmove i priča o njima. Kad dođem u Sarajevo, imam pogled filmadžije i vjerovatno stvorim romantičnu filmsku predstavu o Sarajevu. No, siguran sam da ta slika i nije baš tačna.
NN: Predavač ste na radionicama za talente SFF-a. Šta očekujete od polaznika kojima ćete predavati?
LI: Oni su pozitivni, kreativni, motivirani. Ne poznajem ih još dobro i moram vidjeti njihov rad. Ali, bio bih vrlo iznenađen da sutra kad budem imao svoje predavanje zateknem gomilu lijenih samozadovoljnih studenata iz srednje klase, kao što ih mogu naći u Los Anđelesu. Siguran sam da takvi nisu.
NN: Šta je za Vas "bosanska škola filma" na koju se mi u BiH ponosimo?
LI: Vidio sam neke bosanske filmove, ali nisam baš kvalifikovan da odgovorim. Kad me neko nazove iz Londona i kaže da pričam o duhu bosanskih filmova, iako sam bio pet puta ovdje, ne bih mogao baš reći.
NN: Šta kažete ljudima u Londonu kad Vas pitaju za SFF?
LI: Bio sam na mnogo festivala u zadnjih 35-40 godina. Zaista veliki festivali, u koje bih uključio i Sarajevo, su veliki jer je svaki od njih jedinstven. Ti festivali imaju svoju sopstvenu brilijantnost i svoju snagu. Teško je porediti festivale a to je i irelevantno. Očigledno je da su u prvom redu Kan, Venecija i Berlin koji su veliki međunarodni takmičarski festivali. Oni su klasa za sebe. Onda imate velike festivale poput Londona i Toronta koji su vrlo informativni i ima puno filmova ali nisu intimni. U Sarajevu se to spojilo. Na SFF-u imate intimnu atmosferu, ali i puno filmova i kvalitetnog sadržaja. Naravno, teško je govoriti o SFF-u a da se ne spomene čitav kontekst Sarajeva.
NN: Kakvu reakciju od publike očekujete na Vaš film "Happy - Go – Lucky"?
LI: Nije me strah sarajevske publike. Tu publiku izuzetno volim i poštujem. Bio bih vrlo iznenađen ako bi zviždali ili izlazili. Moj film i sarajevski duh se poklapaju i to je nešto kao skladni brak. Mislim da će se ljudima svidjeti.
Ne postoji "pravi" put za režisera
NN: Šta biste preporučili mladim režiserima? Da kao Vi idu prvo u pozorište, pa kasnije počnu snimati filmove ili da počnu s niskobudžetnim filmovima? Ima li neki najbolji put za režisera?
LI: Ne postoji "pravi" put. Nekim ljudima odgovara rad u teatru, a nekima to nije tako. Ne postoje pravila. Ljudi prave razne vrste filmova na razne načine. Postoji mišljenje da je važno za mladog reditelja da radi kao asistent režije i tek kasnije kad stekne iskustvo da sam režira. Ja to nikad nisam radio. Vjerovatno bih bio užasan asistent. Ne postoje pravila. Ne možeš ljude napraviti talentiranim. Moraju imati taj talenat i raditi na njemu. Međutim, sada su se stvari promijenile zbog nove tehnologije koja je jeftinija i bolja. Uzmete kameru i radite film. Sada je mnogo jednostavnije početi sa režiranjem.