Mislim da je u glumi partner sve. Što je on bolji, ja sam bolji... Sve je bolje. Naravno, i novac je važan, ali nikad presudan, kaže Marko Živić, tridesetosmogodišnji glumac, koji svaku ulogu oboji svojom specifičnom harizmom. Upravo zbog uloga koje se pamte, važi za jednog od najdarovitijih srbijanskih glumaca.
Ovaj talentovani glumac, rođeni Kruševljanin, osim vedrog duha, plijeni originalnošću i duhovitošću kako u pozorištu, tako i na televiziji.
Stalni je član Beogradskog dramskog pozorišta, a iza njega su velike uloge u pozorištu, seriji i na filmu.
U Banjaluci je boravio tokom snimnja filam "Velika letnja vantura", čija se premijera očekuje uskoro, i kaže da je bilo "lijepo biti svoj među svojima", a za "Nezavisne" govori o poslovnim angažmanima i tekućim drušvenim pitanjima.
NN: Ostvarili ste ulogu u filmu "Montevideo, Bog te video", koji je naišao na odličan prijem kod publike. Kako se vama čini priča kada je posmatrate sa druge strane platna?
ŽIVIĆ: Veliko je zadovoljstvo biti u takvom filmu. Znate, to je, nakon dugo vremena, film koji pokazuje našu naciju u najboljem svetlu. Taj film ima divnu, plemenitu dozu patriotizma, koja je očaravajuća. Lepa gluma mladih glumaca, odlična fotografija, super priča... i baš budeš ponosan što si Srbin. Svaka čast celoj autorskoj ekipi.
NN: Poznato je da se snima nastavak filma. Da li ćete i u drugom dijelu biti angažovani?
ŽIVIĆ: Moja priča je puno veća u seriji koja je snimljena. Devet epizoda prvog dela. Film je samo sažeta varijanta serije, koja će, mislim, biti antologijska. U drugom delu će nas, sa beogradske Čubure, biti, videćemo koliko. Ali, gledao sam par epizoda serije. Sjajna je.
NN: Igrate u seriji "Totalno novi talas", a snimljen je i film "Velika letnja avantura". Kako je bilo sarađivati s mladim glumačkim snagama?
ŽIVIĆ: Tako te u životu nešto nanese da radiš za dušu važne stvari. I ta serija i film su ono što mene u potpunosti ispunjava. Serija je moderna, najzad novi, mladi glumci, neka nova energija i pamet. Srećan sam što sam u njoj učestvovao i kao kreativni producent...
Nema psovki, alkohola, cigareta, svi doterani, pametni... Neguju se prave vrednosti, sport, ljubav... A film, čiju premijeru očekujemo, je napravljen uz veliki trud ekipe iz Republike Srpske i Srbije. Angažovani su, na šta sam posebno ponosan, svi podjednako. Glumci iz Republike Srpske su dobili prave, velike šanse da pokažu šta znaju. Nisu se obrukali. Naprotiv. Gledao sam većinu materijala. Biće ponosni na rezultat. A i ja sam proveo desetak predivnih dana u Banjaluci tokom snimanja. Lepo je biti svoj među svojima.
NN: Voditelj ste kviza za srednjoškolce "Zdravo, Evropo". Završeno je emitovanje šestog ciklusa. Kakva iskustva nosite sa snimanja?
ŽIVIĆ: Opet lep i važan posao. Uživao sam. Ta snimanja su bila neverovatna. Uđete u studio, a ono navijanje, strah, neizvesnost, želja za pobedom... A pre svega znanje i kultura. Ubeđen sam da je to bio trenutno najbolji edukativno-zabavni šou program na Balkanu. Ponosan sam na budućnost Srbije, a to ti klinci svakako jesu....
NN: Simpatije televizijske publike ste stekli i prije kviza "Zdravo, Evropo", kroz rad na dva šoua, na dvije televizije. Smatrate li da je takav angažman za glumca brži put ka popularnosti?
ŽIVIĆ: Nemam pojma. Meni jeste proširilo krug ljudi koji me prepoznaju, ali na kraju samo znanje ostaje. Popularnost brzo prođe ako iza nje ne stoji znanje. Danas su predstave u kojima igram prodate po mesec dana unapred. Ljudi gledaju ono što znam, a ne ono što donosi nekoliko slika u novinama i nekoliko kadrova na televiziji.
NN: Glumili ste u filmovima "Beogradski fantom", "Čitulja za Eskobara", te serijama "Ljubav, navika, panika", "Kuku Vasa", "Gorki plodovi"... Da li se i u kojim segmentima rad na filmu i seriji razlikuje?
ŽIVIĆ: Nema neke velike razlike. Samo se pamti kako se radilo, da li se dobro provodilo... Različita su iskustva... A uvek se i u rezultatu vidi da li su se ljudi igrali i uživali, ili je bilo previše muke...
NN: Dijelite li uloge koje ste dosad igrali na one dobre, manje dobre, drage ili manje drage? Po kom osnovu birate uloge koje ćete igrati?
ŽIVIĆ: Prvo, šta znače, koliko mene interesuju i glumački privlače. Drugo, ko su partneri. Ja mislim da je u glumi partner sve. Što je on bolji, ja sam bolji... Sve je bolje. Naravno, i novac je važan, ali nikad presudan. Nećete mi verovati da sam odbio nekoliko odlično plaćenih uloga u stranoj produkciji. Nisam želeo da igram uloge koje vređaju moju naciju, a samim tim i mene. I eto, tu pare nisu presudile, a trebaju mi, k'o svakom čoveku.
NN: Završili ste Akademiju primijenjenih umjetnosti u Novom Sadu i član ste Beogradskog dramskog pozorišta. Na kojim predstavama ili filmovima trenutno radite?
ŽIVIĆ: Igram stare predstave. Igram 15 večeri mesečno. Nadam se snimanju dva lepa filma. Videćemo. Neka bude jedan ove godine, pa dosta. Kriza je zahvatila sve pore društva. Ne zanima državu mnogo umetnost. Šteta, pored toga što dušu hrani, to je najbolja i najjeftinija reklama jedne nacije.
NN: Kako u vašoj percepciji izgleda konstrukcija "daske koje život znače"?
ŽIVIĆ: Neke život znače, neke život završavaju. Znate, daska može i da zagreje promrzle ruke, može i u kuću da se ugradi... Okruženi smo daskama svakako. Naše je da vidimo kako ćemo ih iskoristiti i kakav ćemo im značaj dati.
NN: Glumite li u privatnom životu? Da li je to što ste javna ličnost nekada olakšavajuća okolnost?
ŽIVIĆ: Ima i plusa i minusa. Opet dođe na ono što si. A ne glumim u životu. Gluma je težak posao. Ne mogu baš da ga radim 24 sata.
NN: Da li i u kojoj mjeri javne ličnosti mogu, uslovno rečeno, sakriti privatni život?
ŽIVIĆ: Može, ali neki put nije lako. Nemam problem s tim. Živim taj život. Neki ljudi, devojke oko mene, imaju problema. Razumem ih, ali ja im pomažem koliko mogu. Trudim se da ih ne stavljam u situacije u kojima bi se osećale neprijatno. A mislim da je to kod nas malo fama. Vole poznati ljudi što su poznati, samo se malo foliraju. Godi to.
NN: Riječ, rečenica ili osoba koja vas može pokrenuti kada imate loš dan?
ŽIVIĆ: Nije strašno kad padneš, gledaj da što pre ustaneš....
Sam sa sobom
NN: Kako gledate na fenomen naših prostora: Dobri ste u svom poslu i svi vas hvale, a samo jedna greška ili, jednostavno, loš dan su dovoljni da vas ti isti koji su vas hvalili - kude?
ŽIVIĆ: Uvek se trudim da živim u skladu sa samim sobom. To znači da ću ja svaki dan dati sve od sebe... U poslu, u životu. Sve što mogu taj dan. Želim da mirno spavam s osećanjem da sam taj dan dao sve od sebe. Ako nije dovoljno, ako nije dobro, to nije više moj problem. Ja bolje, taj dan, nisam mogao.
Užas sadašnjosti
NN: Rialiti programi!? Pratite li neki i da li biste učestvovali u nekom?
ŽIVIĆ: Ne. Smatram da je to užas vremena u kome živimo. Prvo, ko ima vremena da negde bude mesec dana? Znači da taj čovek ništa ne radi kad tako može da ode, a da nikom ne odgovara. Drugo, zaista me ne zanimaju životi ljudi koje ne poznajem. Imam dosta događaja u mom životu.