Nemanja Ćeranić je reditelj filma "Nedelja", trenutnog bioskopskog hita u cijelom regionu, koji prati život Džeja Ramadanovskog od njegovog djetinjstva na Dorćolu, u popravnim domovima, sve do početka velike karijere i popularnosti na početku devedesetih godina prošlog vijeka.
Film je rađen po scenariju Stefana Boškovića, a Džeja igra naturščik na filmu Husein Alijević Husa. Zapažene uloge odigrali su Marko Janketić, Milica Janevski, Zlatan Vidović, Aleksej Bjelogrlić, Stefan Vukić, Marko Ivanović, a o filmu i samom Džeju Ćeranić je govorio za "Nezavisne" prilikom premijernog predstavljanja filma banjalučkoj publici.
NN: Kazali ste da ste u petoj godini prvi put čuli jednu Džejovu pjesmu, kasnije u adolescentskom dobu čuli ste više, da biste cijeli opus poslušali nakon što ste dobili ponudu za film. Koliko se vremenom mijenjala Vaša percepcija o njegovoj muzici?
ĆERANIĆ: Nije se toliko menjala percepcija, koliko sam ja zapravo otkrio koje sve nje-gove pesme postoje. Najpoznatije njegove pesme su "Ko se s nama druži", "Nedelja", "Upalite za mnom sveće"..., gomila tu hitova ima, ali zanimljivo je da sam kroz taj proces otkrivao nove pesme i onda sam bio oduševljen, recimo, pesmom "Teško je živeti", koju je radio sa Džambom (Iso Lero, Džejov brat od tetke). Ta pesma mi je bila neverovatna, pogotovo jer je Džamba uticao na to da ta pesma nastane, opisujući svoj život. Čak postoji priča da je tu pesmu napisao dok je bio u ćeliji. Mi to nismo prikazali na filmu, ali te stvari su bile jako inspirativne. Ja sam neko ko konzumira razne muzičke žanrove, više sam u rokenrolu, fanku, bluzu, džezu, donekle u elektronici i metalu, ali rado se vraćam i slušam domaće autore i onda mi je ovo bila super stvar da proniknem u Džejov opus i shvatim još neke stvari koje su vezane za njega.
NN: U njegovoj muzici ste pronašli i fank?
ĆERANIĆ: Da, pronašao sam taj gruv. Recimo, kada slušate "Jedan, dva", to je apsolutni Džejms Braun gruv, gde imate na basu fank linije. Pesma zapravo krene kao fank, a onda posle toga se u aranžmanu čuje harmonika, što je normalno za saund koji je devedesetih godina pravljen kod nas. Nisam ja rekao da Džej nije narodni pevač, samo sam rekao kakvi su sve uticaji bili u njegovoj muzici. Znam da mi je Mića Sovtić (Džejov prijatelj) pričao da je Džej najviše slušao Džejmsa Brauna i Frenka Sinatru, da su mu to bila dva omiljena strana pevača. U nekim spotovima se čak ponašao kao Majkl Džekson, imao je njegov ples u onim cipelama. To se sve može pronaći i videti. Čak su ga neki povezivali i sa hip-hop muzikom. Imamo i mimove gde repuje pesmu "Gengsta paradajz". To su sve neke zanimljive stvari, zato što je to sve Džej nosio u sebi. Naravno tu je i pesma "Seksi ritam" koja je pandan jednom "Sex Machineu". Pričajući sa Futom (Aleksandar Radulović) saznao sam da je Džej voleo te pesme, da ih je puštao i predlagao da prave slične brzalice u takvom i takvom aranžmanu. On je imao način da usmeri Futu i Marinu kakve pesme da mu pišu i komponuju, iako su njih dvoje apsolutni autori tih pesama.
NN: Pričali ste i sa Marinom Tucaković za vrijeme njenog života?
ĆERANIĆ: Ne, samo sa Futom. Futu sam upoznao prošle godine kada sam počeo da radim na ovom projektu. Nažalost, tad Marina nije bila živa, ali mi je Futa pričao priče o tome kako su upoznali Džeja i šta se sve dešavalo kada je on bio tu.
NN: Pored prijedloga kakve pjesme da rade, Džej je kasnije uticao i na popularnost svojih pjesama. Na koji način?
ĆERANIĆ: Imate primer gde on dođe i ispriča Marini svoj život. Imate i na filmu taj momenat kad on priča Marini, pa nastane pesma "Zar ja da ti brišem suze", što je potpuna fikcija, jer u tom trenutku nam je odgovaralo da filmskim jezikom ispričamo tu priču. Međutim, činjenica jeste da su mnoge njegove pesme nastale tako što je on svoj život prepričavao Marini i Futi da bi oni na osnovu toga pisali tekstove i radili aranžmane. On je uticao na neki način na aranžmane i znao je nekada da se dogovori oko načina pevanja - u smislu, ako postoji melodija i određeni tekst, u dogovoru sa Marinom i Futom je imao taj momenat da proba da traži određene note, koje su pomogle pesmi da bude još zanimljivija i da ima bolji harmonijski tok. Ako je durska pesma, on je znao da peva melodiju i u duru i u molu, što je bilo potpuno interesantno Marini i Futi, koji su ga posmatrali. On je jednostavno imao dar, njuh i sluh za pesme koje su oni pravili.
NN: Pretpostavljam da je lik Nine spoj više bijelih žena kojima je Džej bio okružen ili opčinjen za života?
ĆERANIĆ: Jeste, to je fiksacija Džeja Ramadanovskog belim ženama. On je to u svim svojim intervjuima od 1994. do 1998. godine konstantno spominjao. Pominjao je belu ženu i rekao kada bi pravio film o sebi, da bi film trebalo da se zove "Nedelja". Pominjao je da ne bi voleo da se film dešava na estradi gde su Dragana, Brena, nego da bi voleo da taj film bude o njegovom detinjstvu i o tome šta nedelja za njega predstavlja. To se može osetiti u našem filmu. Imate taj jedan intervju koji je postao viralan gde Džej priča o tome.
NN: Dosta ste govorili i o tome da na setovima obično bude teško spojiti na-turščika i profesionalne glumce, što se Vama nije desilo?
ĆERANIĆ: To je klizav teren i za to je potrebna jako dobra priprema. Sve je stvar organizacije i pripreme, da se rade čitajuće probe, da se rade mizanscenske probe, da se iščitava tekst i da budemo spremni pre samog snimanja. Mi smo sa Husom i glumcima imali ozbiljne čitajuće probe i ozbiljne glumačke probe. Sve glumce sam uparivao sa Husom i, naravno, davao indikacije i Husu i glumcima kako bi bili spremni kada dođemo na set. To je isključivo dobar rad i na neki način vrsta korekcije, indikacija da recimo glumac ne pojede naturščika i obratno, ako naturščik krene da šmira da mu kažemo da malo smanji. To su sve finese koje zavise od konteksta scene.
NN: Do sada mi je bilo poznato da Dorćolci za sebe kažu da su Dorčolci, ali ne i da se tamo "č" umjesto "ć" provlači ne samo kroz imenicu Dorćol, nego kroz cijeli govor...
ĆERANIĆ: Da, ja kada sam otišao da pričam sa Mićom Sovtićem, taj čovek priča upravo tako. Svi ljudi oko njega i celo to Džejovo društvo pričaju tako.
NN: Dakle, to je govor isključivo jedne generacije na Dorćolu?
ĆERANIĆ: Govor više generacija, ali pogotovo to je govor specifične generacije koja je odrasla u vreme o kojem film govori. Oni su isključivo držali tu vrstu slenga koja je ul-trazanimljiva i sočna, a koju smo mi uspeli da ubacimo u ovaj scenario i u film naravno. Ono što je bilo jako interesantno jeste da je Marko Janketić, kada je došao da pita o Džambu ljude koji su ga poznavali, pošto je Džambo nestao 1991. godine, pitao je Miću kako je on pričao, a Mića mu je odgovorio: "Pričao je bre normalno, pričao je ovako k'o ja". Onda je Marku bilo sve jasno.
NN: Marko je zaista izgradio sjajnu ulogu drugačiju od svih ostalih. Što se tiče filma "Toma", koliko je uspjeh tog filma stvorio pritisak na produkciju i na vas kao reditelja, te koliko je film "Toma" uticao da ovaj film ipak bude drugačiji, da ne bude muzička biografija, nego film o tome kako je dječak Džej postao čovjek i pjevač Džej?
ĆERANIĆ: Da, već sam govorio o tome. Kada sam dobio da radim ovaj film, prvo što mi je palo napamet jeste da će ljudi reći da se film o Džeju pravi na uspehu filma o Tomi. U "Tomi" se radi o drami muzičkog karaktera. To je film koji prati celu karijeru Tome Zdravkovića i obuhvata celi njegov muzički opus. Ja sam želeo da napravim drugačiji film, definitivno. Verujem da je publika očekivala muzički film i verovatno će se pitati gde su najveći Džejovi hitovi, gde je "Sunce ljubavi", gde je "Upalite za mnom sveće". Nažalost, mi do tih pesama nismo još došli. Prosto ovaj film jeste drugačiji i postoji ta okosnica kriminala koja je bila usko povezana sa Džejom, jer je on bio čovek ulice.
NN: Tu je i sitni i krupni kriminal...
ĆERANIĆ: Tako je. Radi se i o sitnom i o ozbiljnom kriminalu koji je, po meni, za nijansu romansiran, ali se oseti neka vrsta tvrdoće kod tih likova. U seriji će se dosta prošiti linija za gomilu likova koji nisu uspeli da dobiju duže linije, zato što bi onda film trajao tri sata. Mislim da će većina publike uživati. Međutim, ona publika koja očekuje da će doći u bioskop da sluša Džejove hitove i da plače, u startu se prevarila. Pozivam ljude da dođu, da pogledaju i uživaju u jednom drugačijem filmu.
NN: Svjedoci smo posljednjih godina da se zbog novca u isto vrijeme prave i film i serija o nekoj temi. Koliko samim tim na kvalitetu gube i film i serija?
ĆERANIĆ: Svakako da trpe i jedno i drugo. Uvek kada se radi i serija i film reditelji na neki način snimaju seriju. Mislim da smo se mi jako dobro izborili sa ovim, zato što smo prvo napisali scenario za film, a onda je posle toga Stefan napisao kompletnu seriju od dvanaest epizoda. Mi smo u jednom periodu hiperprodukcije gde je veoma nezahvalno, kada se u isto vreme rade takva dva formata koja su potpuno različita. Rediteljima svakako nije lako da ispričaju priče sa istim materijalom u različitim metražama i ne znam koliko će to da traje, ali mislim da je taj format film i serija u jednom jako specifičan za ovo podneblje. Ne znam da li ijedna druga država ima ovakav fenomen kao što ima Srbija. Kao reditelj, ja sam izbacio jedan film. Ovaj drugi film "Nedelja" koji sam izbacio će biti i serija, a treći film koji ću da izbacim do kraja ove godine "Volja sinovljeva" je takođe i serija i film. Dakle, mi nismo uspeli da nađemo finansijere koji bi finansirali taj film regularno, nego smo uz pomoć "Telekoma" dobili sredstva da razvi-jamo seriju, da bismo uspeli da završimo i film čije je snimanje počelo davno, u avgustu 2017. godine.
NN: Tokom snimanja serije "Volja sinovljeva" imali ste taj peh da se razboli i na koncu premine velikan srpskog glumišta Žarko Laušević, tako da neke scene nije uspio snimiti. Kako se borite sa tim u postprodukciji?
ĆERANIĆ: Sa Žaretom sam se čuo pre snimanja svakih nedelju dana. On me obaveštavao o svom stanju i on je bio veoma zagrejan da radi na projektu, iako je već bio bolestan. Žare je jedan od najvećih glumaca sa ovih prostora i ta želja, taj momenat volje za radom kod njega učinili su da se on uspešno godinu i po dana sa tom bolešću borio. Glumio je u raznoraznim serijama i filmovima dok ga to nije stiglo. On je trebao da dođe na dva sata da usnimimo taj njegov poslednji kadar koji nam je ostao dužan, ali nismo uspeli. Videćemo na koji način ćemo to da rešimo i da li ćemo moći novom tehnologijom nešto da uradimo. Ako ne, smislićemo način kako da montažom rešimo to. Svakako da će taj film da bude posvećen Žarku.
NN: Na čemu trenutno radite, da li imate nove projekte u planu?
ĆERANIĆ: Imam svakako. Trenutno sa mojim kumom Strahinjom Madžaravićem radim na dva projekta. Jedan scenario smo već napisali, a drugi projekat je u procesu.
NN: Ne otkrivate nazive?
ĆERANIĆ. Nije tajna. Jedan projekat se zove "Nosio je crnu traku". To je faund futidž horor o Drugom svetskom ratu, a ovaj drugi scenario je sportsko-avanturistički film ili film o dečacima koji 2002. godine otkrivaju Kanter strajk 1.6. Tu pratimo njihov razvoj i put, koji će ih dovesti do jednog velikog takmičenja van naše zemlje. Dakle, pratimo tim autsajdera koji svojim talentom i darom, koliko god da su različiti i koliko god da iz različitih bekgraunda dolaze, uspevaju da naprave veliki uspeh.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.